детаљ слике: КРК Арт дизајн

 НАЈЛЕПШЕ ЈАЈЕ

     Те, 1960 - е године, старији људи су причали, да је тако лепо и благодарно пролеће и лето ретко било за време њиховог века.

     Можда је то било зато (говорили су неки), што се првог маја, на дан који се славио као празник рада, славио и Ускрс, како у православним тако и у католичким породицама, а на Ђурђевдан је пала и обилна киша што је по народном веровању био добар знак за родну и богату годину.

     То првомајско и ускршње јутро било је пуно мириса бујног цвећа и лековитог биља  а златна сунчева лопта још на далеком хоризонту обећавала је леп и топао дан.

     Иако су сви у селу с разлогом били у својим кућама заузети око припрема ускршњег доручка или ужурбано по стајама намиривали стоку, ипак се осећала нека необична живост, нарочито међу децом која су лепо обучена и уредно зачешљана нестрпљиво чекала доручак, да би затим с брижљиво одабраним јајетом у рукама кренула на уобичајено место у селу.

     При поласку, уз обавезан савет да не закасне на ручак, мајке би уз оно одабрано   давале деци још неко лепо нашарано јаје и говориле:

     - Узми сине! Понеси да ти се нађе или размени с неким ко буде желео.

     Никада се у паркићу испред споменика није окупило толико деце пуних дланова шарених јаја. Били су ту углавном дечаци али и неколико девојчица које су успеле намолити родитеље за излазак из куће таквим поводом, што није било ни мало једноставно.

     Након уобичајеног такмичења у две бројне групе, на крају су један наспрам другог поносито стајали  Јован и Иван, чија су јаја била најјача и остала цела. По дотадашњем обичају, требало је да се међусобно огледају и да се види чије ће јаје бити победник те године. Деца која су око њих стајала у великом кругу, с нестрпљењем су чекала да се такмичење настави, али дечаци (који су иначе били веома добри другови и блиски од раног детињства), свечано саопштише да не желе наставити такмичење, али предложише, да за Ускрс те године буду два победника. Иако су неки видно разочарани таквом одлуком чак и негодовали, ипак сви сложно одлучише да крену својим кућама јер не би било лепо да закасне на ускршњи ручак.

     У повратку кући, дечаци су из неког разлога све време ћутали и тек кад стигоше пред његову кућу Иван рече:

     - Мојима ће бити драго због овог јајета, а ја, не бих знао шта да кежем? Можда смо ипак требали послушати и остале такмичаре а знам и колико си ти поносан кад твоје јаје победи.

     - Не брини Иване! Већ имам два победничка која чувам јер ми се чини да и она мене чувају да у току године будем здрав и јак. Ове године ти си се с нама први пут такмичио, а и јаје ти је најлепше. Због шара какве никада нисам видео, заслужило је да га сачувамо, а сигуран сам да ће и оно тебе чувати. Нека ти је Иване срећан Ускрс!

     - И теби Јоване! Јаје ћу чувати а оно нека чува нас обојицу.

***

     Како је у току пролећа било довољно кишних и сунчаних дана, природа је била сва зелена и бујна, али ни разноврстан животињски свет није ни мало заостајао у том погледу. Веверице, ласице, зечеви, фазани, а у оближњим шумама и крупнија шумска дивљач (сви у неком радосном покрету), били су део тог необично лепог пролећа. Разноврстан цвркут птица био је знак да су се и птице селице у великом броју вратиле у стара станишта. Чак је и на великом електричном стубу у близини Јованове куће, један млади пар рода обновио старо гнездо и својом лепотом мамио погледе деце и одраслих.

     Јован је као и многа друга деца волео птице, нарочио оне које би виђао у свом дворишту, или у близини своје куће и знао је сва њихова гнезда. Једног дана, некако већ с почетка распуста, док се пропињао на прсте и покушавао да дохвати тек заруделе плодове ране трешње, зачуо је пискав и нејак цвркут. Убрзо је открио да су то младунци који су испали из једног гнезда у ком су сваке године маме ласте одгајале своје младе. Уз велики труд Јован је успео да врати птиће у њихово гнездо, а онда је због једног незгодног покрета заједно с мердевинама пао на земљу.

     Из вароши која на срећу није била далеко, лекар је брзо стигао и након што је дечака детаљно прегледао, обратио се забринутим родитељима:

     - На срећу, иако је веома незгодно пао, није ништа сломљено, али је ваш син доживео потрес мозга и зато је у несвесном стању, које, надам се неће дуго потрајати. Дао сам лек који ће му помоћи уколико се појави неки бол а и да мирније спава. За сада је боље да остане у кући јер би свако померање и транспорт до неке болнице био већи ризик. Потребно му је мировање и сан а ја ћу вечерас поново доћи.

     Док су отац и мајка на смену седели поред дечаковог кревета, фамилија и комшије су долазили, нудили своју помоћ и делили родитељску забринутост, а навраћала су и деца да питају како је Јован. Касно увече, уз допуштење својих и Јованових родитеља, Иван је сео крај кревета и држећи свог другара за руку будан дочекао јутро.

     Наредног преподнева, баш онако како се лекар и надао, као да се будио из дугог сна Јован је полако отворио очи и прво што је као кроз маглу угледао било је брижно мајчино лице, а онда је на столићу крај свог кревета, на белој чинији, поред својих победничких угледао и оно Иваново најлепше јаје, чије су лепе шаре измамиле нежни осмех на дечаковом лицу.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: