|
|
|
 | Оливера Синђелић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПОНОЋ ЈЕ ОПАСНО ДОБА Ноћ је опасно време, нарочито кад поноћ прође
и кудрет сат последње трене прошлог дана куца,
кад пусто глухо доба почне као месечина да капље
кад прво јато звезда уморно на починак пође,
кад језерска студен скрије у трсци заспале чапље...
Осећам како мост спона између наша два срца
однедавно лагано почиње да пуца...
Знам на твојој страни претеже неко ил нешто,
невидљиву сенку у тами назирем, на ме се цери...
одавно она себи прилику погодну мери...
И одсјај тог језивог смеха као мач тишину сече...
Сети се шта Бог првим људима на почетку рече -
чувај се, са дрвета овог златне јабуке не бери...
Превариће те змија опет, поново вешто...
Па лепо... Идемо даље,
ја мостом овим никада поново нећу прећи,
не желим да губим своје драгоцене дане и сате,
узалуд те твоје очи златним се искрама злате...
Ко ми је рекао шта кријеш никад ти нећу рећи...
Падају сребрне споне кидају се сребрне струне,
а месечев ковач их је давно исковао тако вешто,
и речи су ти опет нечијег имена пуне
питам се како сам могла и да верујем теби
не видиш, а ја нећу да кажем куда те вуче то нешто
знам да веровао ми не би...
Не, немој да ми причаш да ми се све то чини
погледај ко то иде цестом сада по месечини
док месец сребрне стогове по ливадама пласти...
Дајем ти ову чашу иришког црвеног вина,
узми је, последњи пут ја частим...
Ко ми је рекао шта кријеш никад ти нећу касти...
Док северњача небески фењер на модром небу светли
и други сат пролази чују се први петли,
стари ћук у буковој шуми почиње да јауче,
приказа са друге стране на ме се сабласно плази,
глас анђела чувара микаже: Не гледај је, одлази...
Она покушава и тебе у своје бездно да повуче...
Схватих да у твом срцу ја бејах само гост.
Сребрним ножем сечем везу са моје стране
што држала је чврсто овај наш чудесни мост,
нећу више да чекам да падне од себе сам,
како ћеш на другу страну кад пробудиш се прећи
и шта ће бити са тобом кад ново јутро сване
– више не желим да знам...
Ко ми је рекао шта кријеш никад ти нећу рећи...
|
