|
|
|
ОПЕТ ПИШЕМ! ПИШЕМ, И ОПЕТ ЋУ!  | Радомир Вулин | |
| |
ОПЕТ ПИШЕМ
Кад онако – тишти мало више,Мастиљавом оловком се лијечим.То кад дође, пјесма да се пише,Тад је душа притиснута нечим.
Кад ме сретнеш оборене главеИ ухватиш поглед препун росе,Подочањаке моје модроплаве,Испијеног, нечешљане косе.
Када видиш да сам посустао,Немој тада губити из вида;Да ме суров вихор ишибаоИ небеска притисла апсида.
Вратићу ја онај осмијех, невин,Чим испишем! Уз вино и свијећу,Са мастилом отиче и пелин.Опет пишем! Пишем, и опет ћу!
РИЈЕЧИ
Договор склопи са собом;И када ти душу скамени плач,Суздржи ријечи! Оне над тобомВисе као Дамоклов мач!
У лави горућег гнијеваКоји ти утробу пржи,Док суза невидљива лијеваСамо ти ријечи задржи.
Када ти срце што свима праштаОд ближњега издају слути,Када би могао казати сваштаОдагнај, одгоди, одћути!
Када ти немири мира не дају,Лађе далеко од пристаништа,Сијаће истина у пуном сјајуи ако не будеш рекао ништа.
РУКА
Не кај се никад дарежљива руко,Јер си за многе широка била.Ако си дала више многоструко,Него што икад сама си добила.
Нек' милост вазда у тебе стаје,Да имаш себи, да имаш свима;Јер она рука што другом дајеУвијек је изнад оне што прима.
Не број, не пиши, кусур не тражи.Јер који пружи неће га биједа,А оно старо правило важиНеко одозго пише и гледа.
Нека ти пламти поноса свијећа,Твоју ширину пламом нек' краси,Јер ти кад дајеш много си већаНего би била; ситнија да си!
УПИТНИЦИ
Врте ми се изнад главеИ огромну збрку праве,Мојих мисли одметнициНебројани упитници.
Свуд их има! На улициИ у диму цигарете,У јесењој измаглици,Испадају из паштете.
Питања је исувише,А са сваким цјепидлачим.Да бар звоне мало тише,Или да их не тумачим.
Одуваћу бриге своје,Као сјеме са маслачка.Гдје упитник стајао јеТреба да се стави тачка
ИЗБИО МИР
Кажу избиће ратОпет на Истоку Блиском,И да борбени ловциПрелијећу у лету ниском.
Кажу опет се пуцаОко Појаса Газе;То су конфликта старогНовије метастазе.Јављају мира нема,Зато немира има,Све од области ЛуганскДо полуострва Крима.
Провокацијом обје странеНарушен крхки мир,Индија се с ПакистаномДуго спори за Кашмир.
И ко зна гдје добује још,Војничких чизама бат.Никад не мањка вијести,Да је избио рат.
А како би друкчије билоДа стане крвави пир,Да главне вијести буду:У свијету избио мир!
|