|
|
|
КРАТКО О КЊИЗИ „СВАК СЕ ПЕЊЕ ПРЕМА ДОЛЕ“ ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА  | Бранка Селаковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Кратко о књизи „Свак се пење према доле“ Ивана Златковића(Иван Златковић, Свак се пење према доле - роман - Пресинг, Младеновац, 2025.)
Бранка Селаковић После читања књиге, ако макар једна слика остане у сећању дело се може сматрати успешним, а уложен труд и писца и читаоца корисним. Завршивши читање нове књиге ''Свак се пење према доле'' Ивана Златковића, једна од првих описаних сцена - мајка која умире клечећи и држећи у рукама нарамак дрва, као да их је понела на подој, нешто је што ће ме дуго пратити. Последњих година активно истражујем митове, архаизме, идеју мајке-жене у нашем наслеђу, култури и уметности, стога ми је ова Златковићева књига блиска и јасна. Нудећи увиде у интиман свет отуђености, отетих детињстава, туга заогрнутих у калуђерске одоре, светачке мудрости и судбина које кроје друштвено-политичке прилике, а све у оквирима једног страдалног система и човека у њему, смрт бива каткад и пријатељ, лек, смирај. ''Смрт не воли самоћу'', кратко је забележио аутор, готово у миру, док су се исписани редови око те реченице сурово збијали, пуни снажних емоција. И таква је цела књига, говори о нашем језику, духу, борбама, тугама и страдањима. Говори о лепоти жена, раскоши њихове топлине и нежности, о мајчинским грудима које ударају на кундаке и беседе из модрих уста, одавно зашивених. Постојаност жене-мајке-старице је неупитна и у миру и у рату, на плодном тлу и у кршу, на почетку света и на његовом крају.Овај роман даје оквир и за анализу Шумадије, Аранђеловца и менталитета који је кроз историју преживео као и сви, уз муку и пркос.
|
