детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ (2)

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ЕГИПАТСКА УМЕТНОСТ

Међу медитеранским цивилизацијама надуже је трајала египатска уметност. Развијала се у периоду од три миленијума. Разликује се у шест периода, сврстаних по фараонским династијама. Први период је Старо царство (3100-2181 пре н.е.), од прве до шесте династије, од уједињења Горњег и Доњег Египта. Следи период (2181-2136 п.н.е.), седмe до десете династије, испуњен грађанским ратовима, који се завршава стварањем Средњег царства (2133-1786 п-н-е.), период једанаесте и дванаесте династије. У другом прелазном периоду (1786-1567 п.н.е.), од тринаесте до седамнаесте династије. Поновним уједињењем Египта, почетком Новог царства (1567-1088 п.н.е.), осамнаеста до двадесете династије , време највећег сјаја и моћи египатске цивилизације. Са двадесет-првом династијом настаје опадање, Позно доба, које је трајало до окупације Рима (30 п.н.е.).

Током тог дугог периода цивилизације других народа нису имале утицаја на египатску уметност. Напротив, Рим је прихватио египатску ношњу и обичаје. Владар Египта третиран је као да је живи Бог. Уметник је третиран као занатлија, а не стваралац, док је слава приписивана краљу који их је поручио. Отуда је египатска уметност анонимна.

Архитектура

Величанствени погребни храмови подизани су фараонима, које су Египћани сматрали боговима. Градили су их у облику пирамида. Зосерова пирамида (око 2650 п.н.е.) прва је грађевина те врсте. А најзначајније архитектонско остварење старога царства је пирамида описана у Библији као ‘’Египатска житница’’ и била је симбол Сунца. Класична пирамида има квадратну основу и равне зидове, покривена белим кречњаком. Анхотеп, градитељ Зосерове пирамиде у Сахари, сматра се чувеним градитељем пирамида (трећа династија). Најчувеније пирамиде су у Гизи, пирамиде Кеопса, Кеферена и Микерина, саграђене између 2600 и 2500 године п.н.е. Погребни храм краљице Хатшепсут у Деир-ел-Бахари величанствено је здање које се уклапа у околину. Карактеристична је сала украшена стубовима који држе таваницу са гредама. Хран, као самостална грађевина, главно је остварење средњег и новог царства. Касније, у доба хришћанства, градња храмова је напуштена. ‘’Биљни стубови’’, у храму Рамзеса II у Карнаку су грађени у облику лотоса. У архитектури новога доба често су постављане фигуре краљева и богова. Храмови у стенама Рамзеса II и његове супруге Нефертари у Абу Симбела укопани су 60 м у стену. У време равнодневнице Сунце је допирало до најудаљенијег краја храма. Велик је храм у Луксору, посвећен Светом тројству, дело Америофиса III. Другачији облик има храм у долини Деир-ел-Бахари, посвећен Ментухотепу I, владару XII династије и краљици Хатсепсут из XVIII династије, јединој жени, која је као фараон неограничено валадала Египтом. Два друга храма, уклесани у стену код Абу Симбела, посвећени Рамзесу II и краљици Нефертари и богињи Хатор, високи су 32 м. У унутрашњости брда уклесана је сала с’ пиластрима. Посебно се истиче архитектура из времена Аменофиса IV (XVIII династија) фараона. Како нису умали доста дрвета за ватре, цигле нису печене, па су те куће временом пропадале. Док су народне куће имале само по три просторије, куће сеоских старешина биле су величине чак 60x45 м. Посебно су карактеристичне царске палате новога царства.

СКУЛПТУРА

Египатска скулптура спада у највећа остварења људске цивилизације. Аутори нису потписивали своја дела, па их је отуда мали број познатих. Зна се за Тутмоса и Јутиа. Главни скулптор Аменофис и Јути служили су код удовице Аменофиса III. Скулптуре су им биле на надгробним споменицима. Монументална је фигура Зосера, фараона треће династије у Сакари, а најчувенија је фигура Сфинга у Гизи, фараона Кефена. Микеринова статуа сматра се ремек делом. Египатске статуе данас се налазе, поред Каира, у многим светским музејима. Једна од ретких фигура од бакра је фигура Пија I, која се налазу у Хијераконополису. Крајем шесте династије Египат је ушао у мрачни период грађанских ратова, па је из тога доба мало вајарских радова. Преовлађују радови од алабастера. У доба дванаесте династије завршава се престављање достојанства фараонима и боговима. Током средњег царства фигуре се праве од дрвета, мање су и обојене. Постоји фигура краљевског архитекте која спада у најуспелије примере уметности. Ове статуе, осамнаесте династије, су из периода у коме уметници теже ка реализму. У време Тутанкамона званично се уметност враћа у раније естетске каноне. Овој фази својствене су колосалне размере Рамзеса II и краљице Нефертари, које су уклесане у стене. Од двадесет-прве династије, током следећих хиљаду година, скулптура Египта је процветала. Из тога периода значајни су портрети краљева и свештенства.

Сликарство

Као у свим античким цивилизацијама, сликарство у Египту је почело украшавањем керамике, бојама су украшавани рељефи, и са потписима. Сликарство је почело још у старом царству. Женско тело увек је сликано светло-жутим бојама, а мушко црвено-мрком бојом. Позадина је увек била бела. Лица су сликана у профилу. Аутор је исписивао натпис, а свештеник проверавао. У гробницама су осликавани радови у пољима и риболов. Египатско сликарство достигло је врхунац у доба владавине Аменофиса III, утврђивањем прецизне естетике према класицима. У доба Тутанкамона сликарство се враћа у академске форме, са безброј предмета из свакодневног живота. Уметничка вредност задржана је једино још на саркофазима од дрвета. У новијем сликарству позната су имена уметника, па чак и њихових породица. Најпознатији су остали занатлије из села Деир-еи-Медине, сликари новог царства. У време Рамзеса II познат је сликар Рај и његови синови Парахоте, Паремхеб и Хебра. Хебра је имао шест синова и сви су наставили исти занат.

Примењена уметност

Египћани су живели ради блаженства на другом свету, више него на овоземаљском. Сви предмети које су користили за време живота, ношени су са смрћу у гробнице. Отуда су сачувани керамика, накити, намештај, а често и предмети израђени од камена и алабастера. У старом царству прављене су вазе. Предмете су глачали песком до високог сјаја, попут огледала, намештај и накити нађени у гробници Хотепхерес, мајке фараона Кеопса. За време двадесет-друге династије накит се правио по техници из Мале Азије, огледала од изглачане бронзе, са златним уметцима. Нађена је круна принцезе Сат-Хатор-Јунит, од златне траке, украшена драгим камењем. У средњем царству развила се нова врста уметности, керамика са стакластом пресвлаком, као глеђ, тиркизно - плаве боје. Намештај је био украшен и специјалних изведби. А касније, како је време пролазило специјални намештај имали су и многи домови. Омиљени су били ниски сточићи и ковчежићи, керамика и све више мале фигуре, плаве и зелене боје, често са натписима, за покојника

.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: