О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ФАЛСЕТ, ЖАКАРД И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Божидар Васиљевић


ФАЛСЕТ

 
Танка вибро што укроћаваш јарост
Не видим утеху у земаљском сну
Гутала ме тмина, а привлачи светлост
До врха бих радо али сам на дну.
 
Љубављу твојом прошлост сада сневам
Силуету тмурне авети на зиду
Жака Дериде већ одавно нема
Неугасла жудњо живи суициду.
 
Поставите стражу утврдите врата вечна
Синови се буде и певају кћери:
Долази спасење у мехове презрења
Животе Чехов пиштољу у пудријери.
 
Изусти каткад туробност да заболи
Позови тишину настани празнину
Доживотна боли проклето заволи
Непреболну рану и незараслу бразготину.
 
Опсуј Бога и умри пријатељски је савет
Зима и таштина нека обузму ми кости
Нисам те љубио нежну као фалсет
Беспомоћном љубављу до бесконачности.



 
 

ОТАЏБИНО МОЈА

 
Као син човечији где ћу главе скрити
Ходочастим теби мом Незабораву
У будућем, данас и сутра ћеш бити
Док у туђој кући славим крсну славу.
 
Носим жиг на телу, десетлећа рану
Мртви снови, живе душе корачају к Теби
Све што дише стреми несванулом дану
Напусти ме десницо, идем Отаџбини.
 
У недоба здравица: Сине, срећан брат
Служба траје, тамјан, звецкају помпони
Крваве им руке, Језавеља врши рат
Помешане сузе, јецај, одапети плутони.
 
Тебе скупа славе васкрсли и живи
Чујем поносан најтужнији дурски зов
Отаџбино моја, прими залог жртви
Касну стражу, свежу раку, затрпани ров.
 
Загрлићу твоје крило платинаста моја
Уздигнути храме са престолом и троном
Изворе енергија и нетварних боја
Пригрли раба са мртвијем сном.



 
 

У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ

 
У потрази за смислом Хегела сам срео
Каже: јеси луд, где си то запео?
Зашто, рекох, зар се не сме прићи
Није, вели, то него Шелинг ће ми стићи.
 
Пођох зато даље, не знам где сам био
Кад на ћошку сквера Кант кʼо да се крио.
Таман да се јавим и питам га за стандард
Преко зебре уочих пређе Анаксимандар.
 
У бифеу недалеко седи Хајдегер
Хусерл и Барт нису из те приче.
Хану јуче сретох, питам где је Ниче,
Нећу сама да знам он је једна звер.
 
Заподенух тему, бану Честертон
Ућуташе Расел и Етиен Жилсон
Причах о Паризу, неко о „die Sein“!
Не лези враже, стиже Витгенштајн.
 
Таман да попијемо придружи се Маркс
Мало одоцнео улази Лаплас
Траже пролетере, лети онај атлас
Шта раде, Ранер конта, кад ето ти и Конта.



 
 

ИЗБЈЕГЛИЦЕ

 
Преживјесмо некако суморност и јаде
Гледали кад на срцу дуборезе раде
Потуцали се по немилу и недрагу
Могао бих причати Палавестри Предрагу.
 
Некима милина, некоме химера
Довлатов бјеше избјегао из СССР-а
Цртице и цифре смјернице живота
У орбити између слота и џек пота.
 
Сметљиште свијета, свима смрад до данас
Мало ко је хтио угледати се на нас
Маћехи и првој мати бијасмо кʼо секта
Спасе се Хелена Вајгел, супруга од Брехта.
 
Пројекат Менхетн, велика печурка
Њујорчанин и Данац, сукоб надкултура
Топал ваздух, бигбенг, нови, већи створ
Честица је сада бомба, у праву је Нилс Бор.
 
Милева је писала марљиво задатке
Алберт сакупљаше те вриједне остатке
Трбухом за крухом потрча Нађ Ласло
Архитектни гениј, златоковни ласо.



 
 

ЖАКАРД

 
Нехатом послате парне руже на праг
Мале васионе безнадежни сам путник
Реквијем је ово за њу којој не бих драг
Смртодарној удовици, несуђени љубавник.
 
У Данијела Озме 1А тихо је потражи
Самотњак сјури пролазом сав у заносу
На полици архистратиг стајаше на стражи
Спремала је дуго стан, веш и сатенасту косу.
 
Остављам свуд леш и пустош, ово није крај
Из близа промрмља да имам две-три боре
Спава ми се с тобом, лу̏до, него добро знај
После тога смо на истом, теби биће горе.
 
Годину сам дана овде сама, окрутна
Пољуби ме, копиле, немој да се свађам
У Равену сврати да ме видиш сва је бајковита
Тад покупи шта остане, млада сам да рађам.
 
Милујеш ми слух, да се селим нудиш
С београдским идеалистом да живим
Зарићу ти нож у око немој да се срдиш
 
Мртав Јан ме с плоче гледа, нећу да се кривим.
 
Дивно склапаш речи, приче смислене
Желим да ти живот светли кʼо црквени бакар
Непомични цвете Сунца баште зелене
Задњу теби складам оду, моме врату жакард.

 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"