О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ - 1

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ (1)

Др СИМО ЈЕЛАЧА



КИНЕСКА УМЕТНОСТ


Уметност Кине једна је од најстаријих на свету. Прва открића уметничких предмета потичу из предела у сливу жуте реке, где су откривени предмети теракоте, за време владавине првих династија Кине (1650-1027 п.н.е.). Посуде од бронзе са ликовима чудовишта, која су имала врху да отерују зле духове, као и предмети од жада, магијско-верског значаја, настајали су после настанка теракоте. Људске фигуре настале су у доба династије Хан (206 п.н.е. до 220 н.е.). Прве људске фигуре биле су ликови владара, дворских дама и аристократије. Од династије Танг (618-907) почињу ликови царева, достојанственика, родитеља, деце и природе. Династија Минг (1368-1644) подигла је поглед Кине, од када су посуде од беле керамике слике у кобалтно-плавом. И последњу династију Чинг (1644-1911) обележава израда керамичких предмета и надалеко чуваног порцелана. Велики Кинески зид са осматрачницама најпознатији је објекат у целокупном кинеском грађевинарству. Почетак је у трећем миленију (п.н.е.), па је произведен до садашњег века, достижући дужину до око 6500 км.
Архитектура
У XII веку Кинези су писали у редовима, одозго на доле, и с’десна на лево, а писмо им се није битније мењало. Архитектура није довољно сачувана, пошто су материјали грађевина кратко трајали, па се углавном користило дрво. Породичне куће претажно су биле ограђене, а у двориштима су Кинези гајили цвеће. Основе зграда биле су кружне, а зидови од набијене земље. Гробнице су им биле окренуте ка југу. Касније је кориштен камен за градњу, а потом бетон. Чувене су кинеске пагоде. Са појавом Будизма, храмови су заузимали централно место у грађевинарству. Од чувених објеката једна је Велика дивља гуска у Сијану, висока 60 м. У време династије Минг грађене су многобројне карактеристичне кинеске грађевине. Улице у градовима грађене су у смеру север-југ. Гробнице владара заузимале су огромне комплексе. Највеће су гробнице династија Минг и Чинг у Пекингу. Познат је и Летњи дворац близу Пекинга. Од познатијих кинеских грађевина помињу се Велики кинески зид; Забрањени град; Пагода велике кинеске гуске; и Летњи дворац. Карактеристични су кинески уврнути кровови, који стите зидове од кише, и двоструки кровови, симболични су на улазима у царске гробнице.
Скулптуре
У Кини је веома значајно вајарство. Истраживања досежу до XII века (п.н.е.), када су нађене мермерне скулптуре животиња и људских фигура. Нађене су и дрвене фигуре из периода IV до III века (п.н.е.). У доба династије Хан нађене су фигуре од печене земље. Вајарска дела претежно су нађена у гробницама. Често су мотиви уклесани у камену, и то су претежно фигуре будистичке културе. Кина има бројне манастире у пећинама, са киповима Буде уклесаним у камену. То су кинеска светилишта. Упечатљив примерак је скулптура Лохани (Будини ученици). Кинеско вајарство одржало се у време династија Минг и Чинг у киповима од жада, тиркиза, слоноваче и дрвета.
Сликарство
Први трагови кинеског сликарства уочавају се на предметима од теракоте, остваривани сликањем кичицом у боји. Најчешће су црвене и црне боје. Паралелно се развијала и калиграфија, слична египатским хијероглифима. Прво кинески сликарство је тзв. ‘’Фигуративно сликарство’’, на коме су ликови приказани један иза другога, на који начин се уочава дубина. Богата одећа на сликама открива друштвени положај особе. У Кини је неговано сликарство предела и дворских дама. Доста је сликано цвеће. Од познатијих сликара наводи се Чао Менг Фу (1254-1322), који је радо сликао коње. Он је познат као калиграфиста и по пејсажима. У Кини су ненадмашне слике цвећа и птица. Ту су се истакли сликари Сунг (XII век) и Му Чи (XIII век). Често су сликане и лепезе.
Примењена уметност
Са појавом династије Шанг (трећи миленијум п.н.е.) декорација добија значајно место у животу људи. Осликовање цвећа и животиња на вазама утиче је степских народа који су често падали у Кину. Много строги утицај имали су Будисти. На суду су стављене глазуре преко слика. То је доба почетка производње порцелана из мешане глине и каолина са другим минералима, који је печен на високим температурама. Затим је премазан, осликаван или рељефаст. Глазирање је стигло до времена династије Танг. Основне боје овога раздобља су окер-жута, зелена и плава. Ремек делима сматра се и пресликовање малих чаша. У време династије Јуан унапређена је техника печења. Тањири са цветним украсима, из периода Ван Ли (1573.1620) су лепи примери бело-плавог порцелана. То је класична уметност из периода Сунг. Порцулански предмети углавнм су били ружичасти, зелени и црни. Задивљују квалитетом материјала и цртежа. Познати су ширим света и радови од жада, правили су бисери уметности. Жад, који Кинези увозе из Туркменистана, веома је чврст камен, зелене боје, од нежне до тамне нијансе, сматра се луксузном робом и веома је скуп. У Кини се такође праве и чанчићи, вазе и кутије од дрвета Рхус, које је веома оцењено, има чврсту и глатку структуру. У новије време веома се извози на Запад.








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"