детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРЕПОЗНАВАЊЕ УМЕТНОСТИ (1)

Др СИМО ЈЕЛАЧА

КИНЕСКА УМЕТНОСТ

Уметност Кине једна је од најстаријих на свету. Прва открића уметничких предмета потичу из предела у сливу жуте реке, где су откривени предмети теракоте, за време владавине првих династија Кине (1650-1027 п.н.е.). Посуде од бронзе са ликовима чудовишта, која су имала врху да отерују зле духове, као и предмети од жада, магијско-верског значаја, настајали су после настанка теракоте. Људске фигуре настале су у доба династије Хан (206 п.н.е. до 220 н.е.). Прве људске фигуре биле су ликови владара, дворских дама и аристократије. Од династије Танг (618-907) почињу ликови царева, достојанственика, родитеља, деце и природе. Династија Минг (1368-1644) подигла је поглед Кине, од када су посуде од беле керамике слике у кобалтно-плавом. И последњу династију Чинг (1644-1911) обележава израда керамичких предмета и надалеко чуваног порцелана. Велики Кинески зид са осматрачницама најпознатији је објекат у целокупном кинеском грађевинарству. Почетак је у трећем миленију (п.н.е.), па је произведен до садашњег века, достижући дужину до око 6500 км.

Архитектура

У XII веку Кинези су писали у редовима, одозго на доле, и с’десна на лево, а писмо им се није битније мењало. Архитектура није довољно сачувана, пошто су материјали грађевина кратко трајали, па се углавном користило дрво. Породичне куће претажно су биле ограђене, а у двориштима су Кинези гајили цвеће. Основе зграда биле су кружне, а зидови од набијене земље. Гробнице су им биле окренуте ка југу. Касније је кориштен камен за градњу, а потом бетон. Чувене су кинеске пагоде. Са појавом Будизма, храмови су заузимали централно место у грађевинарству. Од чувених објеката једна је Велика дивља гуска у Сијану, висока 60 м. У време династије Минг грађене су многобројне карактеристичне кинеске грађевине. Улице у градовима грађене су у смеру север-југ. Гробнице владара заузимале су огромне комплексе. Највеће су гробнице династија Минг и Чинг у Пекингу. Познат је и Летњи дворац близу Пекинга. Од познатијих кинеских грађевина помињу се Велики кинески зид; Забрањени град; Пагода велике кинеске гуске; и Летњи дворац. Карактеристични су кинески уврнути кровови, који стите зидове од кише, и двоструки кровови, симболични су на улазима у царске гробнице.

Скулптуре

У Кини је веома значајно вајарство. Истраживања досежу до XII века (п.н.е.), када су нађене мермерне скулптуре животиња и људских фигура. Нађене су и дрвене фигуре из периода IV до III века (п.н.е.). У доба династије Хан нађене су фигуре од печене земље. Вајарска дела претежно су нађена у гробницама. Често су мотиви уклесани у камену, и то су претежно фигуре будистичке културе. Кина има бројне манастире у пећинама, са киповима Буде уклесаним у камену. То су кинеска светилишта. Упечатљив примерак је скулптура Лохани (Будини ученици). Кинеско вајарство одржало се у време династија Минг и Чинг у киповима од жада, тиркиза, слоноваче и дрвета.

Сликарство

Први трагови кинеског сликарства уочавају се на предметима од теракоте, остваривани сликањем кичицом у боји. Најчешће су црвене и црне боје. Паралелно се развијала и калиграфија, слична египатским хијероглифима. Прво кинески сликарство је тзв. ‘’Фигуративно сликарство’’, на коме су ликови приказани један иза другога, на који начин се уочава дубина. Богата одећа на сликама открива друштвени положај особе. У Кини је неговано сликарство предела и дворских дама. Доста је сликано цвеће. Од познатијих сликара наводи се Чао Менг Фу (1254-1322), који је радо сликао коње. Он је познат као калиграфиста и по пејсажима. У Кини су ненадмашне слике цвећа и птица. Ту су се истакли сликари Сунг (XII век) и Му Чи (XIII век). Често су сликане и лепезе.

Примењена уметност

Са појавом династије Шанг (трећи миленијум п.н.е.) декорација добија значајно место у животу људи. Осликовање цвећа и животиња на вазама утиче је степских народа који су често падали у Кину. Много строги утицај имали су Будисти. На суду су стављене глазуре преко слика. То је доба почетка производње порцелана из мешане глине и каолина са другим минералима, који је печен на високим температурама. Затим је премазан, осликаван или рељефаст. Глазирање је стигло до времена династије Танг. Основне боје овога раздобља су окер-жута, зелена и плава. Ремек делима сматра се и пресликовање малих чаша. У време династије Јуан унапређена је техника печења. Тањири са цветним украсима, из периода Ван Ли (1573.1620) су лепи примери бело-плавог порцелана. То је класична уметност из периода Сунг. Порцулански предмети углавнм су били ружичасти, зелени и црни. Задивљују квалитетом материјала и цртежа. Познати су ширим света и радови од жада, правили су бисери уметности. Жад, који Кинези увозе из Туркменистана, веома је чврст камен, зелене боје, од нежне до тамне нијансе, сматра се луксузном робом и веома је скуп. У Кини се такође праве и чанчићи, вазе и кутије од дрвета Рхус, које је веома оцењено, има чврсту и глатку структуру. У новије време веома се извози на Запад.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: