О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ЕНИНА ПОЕЗИЈА

Ена Вуковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ЖИВОТИЊСКА ШКОЛА

 

Куцнуо је и тај час,
школског звона чује се глас.
Долазе и овце и свиње,
отвара се школа за животиње!
Сјели су сви у школске клупе,
подјелили се сви у групе.
Овај дан баш је посебан,
учитеља чекају да кажу добар дан!
Гледају сви у његов стас,
слушају сви његов глас.
Учитељ је нико други,
но стари пас.
Вук се само прави важан
зато што ето,отац му снажан.
У клупи сједе меда и сова,
заједно уче прва слова.
Гуска у задњој клупи гаче ,
магарац јој на уши њаче.
Сада се све животиње веселе,
дале им меда близнакиње пчеле.
Вук и овца сједе у клупи,
Причају приче да ловци су глупи.
Све то посматра учитељ стари пас,
гласно се накашља и рече:
„Тишина, почео је час!“
Слон се први јавља,
сурлу своју диже.
Рјешење за задатак,
ево одмах стиже.
Свака животиња највише воли,
вријеме проводити у животињској школи.


 
 
 
 

СТАРА МАСЛИНА

 

На једном брду,
још од давнина,
стоји мало савијена,
стара маслина.
Причају нам људи,
становници села,
да на дрвету цвјета,
мноштво плодова,
када је маслина  зрела.
Сваке се године,
један плод откине,
и пада са гране,
па на тлу проводи дане.
Док не дође дијете,
ниско и нејако,
па са тла га смете,
у ручицу лако.
Маслина им маше,
са онога брда,
повијена и стара,
не може да мрда.
Сјећа се како је некада млада била,
када су на њој птице одмарале крила,
па кад су откидале са гране један плод,
и враћале се на небески свод.
Али јој је у кори најљепше остало,
када би дијете крај ње стало,
па би пјевало, и гласно и тихо,
нико никад не би уживао толико,
као што је тада, маслина млада.
А сада је само тихо погурена,
увела је давно млада душа њена,
сада само са великога брда она маше,
И тугује што је старом прозваше.


 
 
 

ЉУБАВ И ВИНО

 

Морам да вам кажем,
мени је милина.
Када људи наздрављају,
 са чашицом вина.
Свако зрно грожђа,
 свима нам је драго.
То је наше право,
 природно благо.
Кад порасте зрно,
на грозду једноме.
Тад се једно дијете,
 придружи свијету овоме.
 Плодови кад' су зрели,
могу бити црни и бијели.
У манастиру Хиландару,
видјећете лозу стару.
Свим људима помогла је она,
то је лоза Светог Симеона.
Винову лозу воли баш свако,
зато нам је грожђе  значајно јако.
Од њега су се још од давнина,
правила најдивнија вина,
стара по неколико стотина година.
Брендирана брендовима,
незнаним и знаним,
продавана у градовима разним.
И зато вам опет зборим,
 мени је милина
 када људи наздрављају,
са чашицом вина!


 
 
 
 

ПРОЉЕЋЕ

 

Јутрос ме није будио,
хладни шапат капи с леденице,
већ ме јутром дочека,
цвркут прве птичице.
Отапају се покривачи снијежни,
пупољци први из сна се буде,
милују их вјетрови њежни,
долази нешто да усрећи људе.
Долази нешто,
да селице врати,
да врати живот,
у стару природу,
да у потоку сви опет,
виде бистру воду.
Док гледам како птица,
на мој прозор слијеће,
не скидам осмијех са лица,
јер знам да стигло је ПРОЉЕЋЕ! 


 
 
 
 

КОЊСКИ ГАЛОП

 

Пољем се чује,
тло одјекује.
Коњи галопирају ,
попут олује.
Док пчеле на пољани ,
мирно зује.
Гриве се на вјетру ,
лагано вијоре.
И тако све ,
од вечери до зоре.
Шарене пољане
 осликавају те дивне љепотане.
Коњи су храбри,
снажни и одважни.
Зато су свима ,
веома важни.
Кад чујете галоп,
 на пољани мирној.
Гледајте и радујте се,
тој слици дивној.



 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"