детаљ слике: КРК Арт дизајн

КЊИЖЕВНИ ИЗДАВАЧ ПРОМЕТЕЈ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Издавачку кућу Прометеј у Новом Саду основали су Зоран и Борка Колунџија, у Јануару 1990 године. Определили су се за издавање књига у домену националне и културне историје, антропологије, психологије, етнологије и лингвистике. Зоран и Борка сарађивали су са Стеријиним позорјем, Југословенском кинотеком, Српском академијом наука и уметности (САНУ), Матицом српском. Зоран је радио у Заводу за културу Војводине, од 1980 до 1990, где је водио издавачку делатност (значи, научио је занат). Од почетка кренуло им је доста добро. Када, данас, погледају у протеклих 35 година, колико дуго постоје, закључују да су у просеку током 25 година издавали око 100 књига годишње, а сада се тај број чак повећао на око 150. Током свих тих година за своја остварења добили су и многобројне награде и признања. Међу тим наградама су: Октобарска награда града Новог Сада, Искре културе Војводине, Награда Вука Караџића, награде за најбољег издавача на Сајму књига у Београду, за године 2018, 2022 и 2025. Прометеј је тиме дао веома велики допринос култури Новог Сада, Војводини и целој Србији. Издавачки рад им је највишег квалитета. За 25-у годишњицу постојања Прометеј је добио специјалну награду за Едицију ‘’Србија 1914-1918’’.

Прометеј такође афирмише издаваштво у области науке. Издавачку препознатљивост остварује репрезентативним монографијама, делима посвећеним српској културној и политичкој баштини, са нагласком на оне који се баве са прошлошћу и сдашњости Новог Сада и Војводине. Посебно се Прометеј истиче издавањем дела која третирају заборављену, и-или, намерно изостављену историју. На том пољу посебно се истакао аутор, Академик, Дејан Медаковић, који је ове теме обрадио изванредно прецизно, показујући дуго памћење. За такво стваралаштво Прометеј је установио и своју награду ‘’Дејан Медаковић’’, коју су добили досадашњи лауреати: Мома Капор, Миодраг Протић, Мирко Демић. Василије Крестић, Радивој Стоканов и Александар Гаталица. По броју објављених књига Прометеј је сврстан међу највеће издаваче Србије.

Прометеј је формирао свој укус читалаца, а студенти новосадског универзитета запамтили су га по стручној лиератури, обзиром да је Прометеј постао и највећи издавач универзитетских уџбеника. Прометеј је постао културно благо Новог Сада, овенчан славом за квалитет својих издања. Има и своју књижару ‘’Мост’’, коју су Новосађани добро запамтили. Успешно ју је водила Зоранова кћерка Корана, која му је сада директор Прометеја. Незаборавна су и издања лингвистике за школе, а крупан подухват прометејевог издања је ‘’Правописни речник’’. После су доше књиге Дејана Медаковића, Моме Капора, и новосадског великана Мике Антића.

Попут књиге ‘’Србија 1914-1918’’, Прометеј сада има већ око 50 наслова, који третирају догађаје у српској историји, злочине почињене над српским народом, о којима се није смело писати. Поред поменутих, Зоран је публиковао и дела Јаше Томића, Лазе Костића, Светозара Прибичевића, Јована Суботића, Васе Стајића, Јоце Лалошевића и Тихомира Остојића (све Војвођани). Једно од Прометејевих издања ‘’Трагом историје’’ Милана Благојевића, дело је о заборављеним јунацима. из наше прошлости. Доста је прометејевих издања која третирају теме како се сада живи у Војводини и у Новом Саду. На те теме Прометеј је до сада објавио десетине едиција о Новом Саду, укључујући и ‘’Монографију Новог Сада’’. Монографију ‘’Мостови Новог Сада’’ публиковао је само шест година након бомбардовања, а у књижари ‘’Мост’’ приказане су многобројне слике о бомбардовању.

У књизи Јована Дејановића, бившег градоначелника Новог Сада, ‘’Моје новосадске године’’, истакнута су најважнија обележја изградње многих објеката који су граду дали нови изглед. Из тога домена су и књиге Ристе Прентовића и Владимира Врговића. Поред сајма књига, у Београду, Прометеј је био најбољи издавач и на сајмовима у Новом Саду и Нишу.

Прометеј, поред књига о Србији, публикује и књиге стране прозе и поезије, а најпознатији је по изузетним монографијама. Прећутане теме и забрањени догађаји, као и неки људи, дела су великих прометејевих издања. Из те области истакнути су: ‘’Историја Петра Великог’’ Захарија Орфелина, као и дела Дејана Медаковића у 15 књига и ‘’Настанак европских језика’’.

Прометеј је постао познат и по неговању културе сећања, језичке културе и насловима укупне националне културе Србије. Награда за подухват године, 2025, додељена је за књигу ‘’Кнез Михајло Обреновић’’ (Православна реч), делу које обједињује научну прецизност, естетску вредност и културни допринос историје Србије. Ове године Прометеј је обележио и 150 година Херцеговачког устанка и 150 година од рођења Милеве Марић - Ајнштајн. Оваквим делима Прометеј нам помаже да се враћамо себи и да се не заборављамо. У свим својим делима Прометеј афирмише ствараоце у науци, књижевности и публицистици, и тиме доприноси побољшању укупног културног нивоа земље.

Међу велика издања Прометеја спадају две књиге Динка Давидова ‘’Сентандреја српске повеснице’’ и ‘’Српска стематографија’’, и монографија Богдана Јањушевића ‘’Архитектура војвођанских градова’’. Од прозних дела драгоцено је ‘’Хамерштајн или непоколебљивост’’ Хариса Магнуса, немачка историја. Затим, дело двојице аутора Ива Бореа и Александра Радовића ‘’Црни коњаник’’, дело Миодрага Матицког ‘’Делта’’ као и ‘’Интимни водич кроз Португал, Каталонију и Амстердам’’ и књига Љиљане Малетин ‘’Водич у Егзилу’’.

Трећи том ‘’Стандарднојезичких преиспитивања’’ Милана Шипке, ‘’Презимена су чувари нашег језика’’ Загорке Вавић Грос. ‘’Речник опсених речи’’ Данка Шипке и први ‘’Српско - ромски речник’’ Бајрама Халитија.

Прометеј је постао национални издавач, могуће је да ће постане и светски издавач број један. Зоран је то заслужио и можда ће доживети. Срећно Зоране.

И коначно, ко је Прометеј, митско име?

У грчкој митологији Прометеј је син Јапета и Клинене, брата. Епиметејев и Деукалионов, проналазач многих истина. У грчкој митологији Прометеј је и бог ватре, украо је ватру од богова и дао је њудима. Сматра се аутором људске уметности и науке, као инспираца живота.

Зоран Колунџија, рођен је 1952 године у Нишу, детињство провео у Босни, а део младости у Младенову. Од 1966 живи у Новом Саду. Завршио је филозофски факултет, одсек југословенске књижевности. До оснивања Прометеја радио у Заводу за културу Војводине. Зоранови јунаци били су, у младости Том Сојер, лик из дела Марк Твена, у младости јунаци из књиге Бранка Ћопића ‘’Орлови рано лете’’ и Александар Македонски и Марко Краљевић.

Зоран Колунџија оснивач и власник Издавачке куће Прометеј, Нови Сад

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: