 | Емина Мукић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Мрављење
На росним пољима свитања,
гдје земља дише кроз пукотине тишине,
вране, црне носитељице слутњи,
слијећу тихо на мравље стазе.
Отварају своја пера рањена,
шире крила да их мрави преплаве
ситна војска под Божијим оком,
која у муклој ревности исцјељује.
Мрави пузе кроз црне шуме перја,
носећи из рана горчину и отров,
једући бол, чистећи крвљу писане приче,
као свећеници под круном Провидности.
Вране, те мрачне монахиње неба,
у грчу и предаји осјећају:
није без реда ни најмањи мрав,
ни најмања рана, ни најмање трпљење.
У сваком убоду, у сваком ходу,
мрави им шапућу Ријеч неизговорену
Мудрост, старију од свјетлости,
што учи: свако створење познаје Лијек.
Тако се лијече под сводом вјечности,
вране и мрави, у тихој литургији,
гдје ране постају благослови,
а бол пут ка Богу.
