О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Колумна


О БОГУ, АБОРТУСУ И ДРУГИМ ПОШАСТИМА

Александра Ђорђевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


О БОГУ, АБОРТУСУ И ДРУГИМ ПОШАСТИМА


Александра Ђорђрвић

у последње време сам прочитала мноштво левичарски обојених текстова; не у потрази за потврдом, напротив, баш зато што себе видим на десном спектру. И сматрам да у животу себи морамо на други крај клацкалице да поставимо терет који нисмо понели од куће. Само тако можемо тежити равнотежи.

На неке теме тешко разговарам. Зато што су болне, шкакљиве или застрашујуће. Или можда зато што не могу неприкосновено да тврдим да је једно или друго исправно. Рецимо, на многа кључна питања људи желе једноставне одговоре: Јеси ли за право на абортус или против тог права? Да или не? Пошто је мој највећи страх да постанем човек без интегритета и става, дуго сам покушавала себи да одговорим на ово питање. И још дуже размишљала о томе шта нагони жене да гологруде демонстрирају за испуњење својих захтева. Мора да је неправда, помишљала сам.

И сама жена, саосећам са својим сестрама, али љубав према животу, поготову оном које је још без свести о свом зачетку и будућем путу, шапуће ми о одговорности и другој врсти неправде. Дакле, права детета су за мене изнад права жена, односно моја се завршавају тамо где су нечија друго угрожена. Притом замишљам здраву жену која је својим избором и слободном вољом ступила у однос који као нежељену последицу подразумева трудноћу.Све нам је допуштено, али није нам све на корист.

Можда су моји критеријуми и очекивања високи и утопијски. Можда нисам свесна сиромаштва, и материјалног, и духовног. Али као заступник пренаталне психологије и неко ко размишља о животу оних који нису зачети у љубави, а потом су одбачени, не могу да останем глува и слепа на чињеницу да се људи не могу натерати на љубав. И онда питам: Да ли је живот без љубави подједнако вредан или је једнак смрти? Тачно, од човека и живота тражим много: самоконтролу, осећај за другог и љубав према ближњем. И верујем да ћемо само ако много изискујемо, много и да (за)вредимо.

Међутим, не бих се усудила да говорим у име жена које су насилним путем зачеле и не слажем се подвргавањем истих овим правилима. Не бих излазила на улице да машем и скандирам у прилог једном или другом јер свака је прича јединствена. Изашла бих само онима на црту, који главе одрубљују због неслагања. Коначно, можда људе треба пустити да живе са својом савешћу пре него што почнемо да их спасавамо самих себе.

Но, не можемо све препустити раскалашном духу човека и времена. Законска регулатива и санкције олакшавају нам живот и оштре савест. За време ковид пандемије штитили су нас све док више нису. Кад су под изговором заштите зашли у право на слободу (избора), сударили су се са савешћу. Неке теме захтевају диференцирани приступ и уместо забране за све и на све, заврнути вентил који се ступњевито попушта: Нордијски модел регулисања проституције, право на абортус услед екстремних околности са обавезним разговором са психологом, забрана друштвених мрежа за децу испод шеснаест година старости, заправо заштита рањивих, незрелих и одбачених.

А што се Бога тиче, био ми је верни пратилац и средње ухо досад, тако да и даље полажем веру у њега. Свесна сам да ћемо се увек коснути кад групе са којима се поистовећујемо прозивају или приказују у одређеном светлу и то је у реду. Та осетљивост ми говори да смо живи. Зато ослушкујем и проговарам. Схватила сам да могу да имам став, а да не морам да га поделим. Ево, данас га делим не у потрази за потврдом, већ у потрази за смислом.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"