детаљ слике: КРК Арт дизајн

ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Војвођанска планина Фрушка гора чува велико благо, своје, фрушкогорске манастире. Има их 17, тако знаменит број, на тако малом простору. Према томе Фрушку гору можемо именовати ‘’Светом гором Фрушкогорском’’. И да их одмах све побројимо: Беочин, Бешеново, Велика Ремета, Врдник, Гргетег, Дивша, Јазак, Крушедол, Кувеждин, Мала Ремета, Ново Хопово, Петковица, Привина Глава, Раковац, Старо Хопово, Фенек и Шишатовац.

Према књизи Бранке Кулић и Недељке Срећков, податке о овим манастирима сакупио је и чува Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, Нови Сад. У XII веку Краљу Драгутину приписује се оснивање манастира Бешеново, Велика и Мала Ремета, а крајем XIII века за кнеза Лазара приписује се оснивање Врдника-Раваница, а током XV века оснивање више манастира приписује се за име Бранковића. Манастир Гргетег се приписује деспоту Гргуру и његовом сину Змај огњеном Вуку 1471 године. Стари Јазак приписује се деспоту Јовану Бранковићу, а деспоту Ђурђу Бранковићу оснивање Старог и Новог Хопова, Фенека и Крушедола. Сви ови манастири приписују се српским владарима као загробне задужбине. Манастири Крушедол, Стари Јазак, Раковац и Ново Хопово помињу се први пут 1541, а Беочин 1578 год.

Током пет векова, ови манастири су рушени и поправљани, а највише су страдали у Другом светском рату. Уништаване су библиотеке и иконе, пљачкани вредни предмети и уметности, а све у намери потпуног уништавања трагова духовности, уметности и културе православља. Обнављајући манастире, поред грађевинских поправки конзервиране су фреске, обнављане цркве и конаци. Фрушкогорски манастири проглашени су културним добром изузетног значаја.

Архитектура

Потврђено је да је на фрушкогорским манастирима примењена моравска архитектура. То је правац развоја српског црквеног градитељства између XV и XX века у Подунављу. То су потврдили Милан Кашанин, Вељко Петровић и Дејан Медаковић. Утврђена су два стилска периода, традиционално-византијски, крајем XV и током XVI века, и барокни, током XVIII века. Моравска архитектура примењена је на црквама Крушедол, Раковац, Ново Хопово и Петковица. У другу групу сврстане су цркве манастира Велике Ремете и Бешенева. Утицај традиционалне архитектуре установљен је на црквама Мале Ремете, Јаску, Привиној глеви, Старом Хопову и Шишатовцу. Ове су схваћене као цркве раскошне архитектуре, орјентисане ка западној Европи. Барок је био присутан до доласка Турака и до краја XVIII века. Европеизација српске традиционалне уметности постала је основни смер даљег градитељства и сликарства. Средиште фрушкогорских манастира премештено је у Сремске Карловце, који су постали духовни и културни центар. У току XIX веке манастири су се углавном поправљали, са задржавањем модернизације.

Сликарство

Сликарство фрушкогорских манастира, на зидовима манастирских храмова и иконостасима чине фреске, а уљане зидне слике и иконе рађене су на дрвету, гипсу и платну. Према времену настанка српског сакралног сликарства, од XVI до XX века, најстарије су фреске у Крушедолу, Раковцу, Петковици и Новом Хопову, настале између половине XVI и половине XVII века. Сачуване су иконе Богородице и Христа у Крушедолу, Новом Хопову и у Привиној глави, из 1743 год., као и у Шишатовцу из 1746 године. Значајно раздобље од позно-византијског до барокног сликарства у српској уметности испуњено је претежно сликањем за Крушедол. После Крушедола прихваћен је нови концепт украшавања зидова, пример композиција Вазнесење Христово у беочинској цркви 1777 год. Нове иконостасе добиле су цркве у Беочину, Малој Ремети, Раковцу, Јазку, Новом Хопову, Кувеждину, Гргетку, Пивиној глави, Старом Хопову и Шишатовцу. Српско религинозно сликарство прихватило је европска достигнућа у XIX веку. Примери за то су Кувеждин и Врдник. Сликари ових иконостаса школовали су се у бечкој Академији. Сликали су и иконостас из живота Светог Саве и оцењени су као водећи сликари. Гргетски иконостас насликао је Урош Предић 1900-1902 гпдине.

БЕОЧИН

Манастир Беочин посвећен је Вазнесењу Христовом. Комплекс чине црква и конак. Први писани траг забележен је у турском катастру (1566-1567) год. Одобрењем Арсенија Чарнојевића манастир су населили монаси из Раче на Дрини. Они су га обновили (1683-1695) год. Прва црква саграђена је 1708, а нова 1732 године. Конак је грађен (1728-1741), а довршен 1765 год. Сликање икона трајало је од 1756 до 1766, а зидне слике израђене су 1777. Манастир Беочин је редак који није разорен у Другом светском рату, али су књиге, одећа и везови покрадени и однети у Загреб.

БЕШЕНОВО

Црква манастира Бешеново посвећена је Светим Арханђелима. Манастир је разорен у Другом светском рату и није обнављан. Према предању основао га је краљ Драгутин крајем XIII века. Податак се налази у турском попису из 1546 год. О манастиру има руских записа из 1627 год. Иконостас је замењен 1909, а манастир срушен у Другом светском рату. Данас се иконе из бешеновачке цркве чувају у Сремској Митровици. Стеван Алексић радио је икону ‘’Спаљивања моштију Светог Саве’’, уље на платну, 1909 год. Ова слика однета је у Вуковар у Бауерову збирку.

ВЕЛИКА РЕМЕТА

Црква манастира Велике Ремете посвећена је Св. Димитрију. Манастир се налази на јужним обронцима Фрушке горе, близу потока Шеловренац. Конаци затварају цркву са свих страна. Према предању, и овај манастир основао је краљ Драгутин, крајем XIII века. Први пут се помиње по имену Велике Ремете 1562 год. Турци су тај манастир спалили 1716, а манастиру је 1722 год. издата царска привилегија, када му је почела обнова. Монаси Раковице поклонили су 1739 год. Великој Ремети четири иконе (Св. Николе, Св. Јована, Богородицу са Христом и Св. Три Јерарха), које су сликали руски иконо-писци 1687 год. Изграђени су конаци уз цркву 1765, а црква поново обновљена 1850 год. Тада је израђен иконостас и трећа обнова (1898-1901) год. У Другом светском рату спаљен је иконостас, неки предмети су покрадени, конаци оштећени, и све поново обновљено 1951 и 1982.

ВРДНИК-РАВАНИЦА

Црква манастира Врдник-Раваница посвећена је празнику Вазнесења Христовог. Манастир је изграђен на јужним обронцима Фрушке горе, у самом насељу Врднику. Легенда везује оснивање овог манастира за неког сремског митрополита Серафима 1521 год. Манастир се помиње први пут у турском попису (1566-1567), као манастир Св. Јована. Манастир се такође помиње у вези повратка калуђера пребеглих у Великој сеоби Срба. Ти калуђери су дошли из Сентандреје 1697 и са собом су донели мошти српског кнеза Лазара. Од тада се манастир назива Раваница. Донета је и ризница из Раванице из Србије. На зиду је насликан Косовски бој. Године 1801 почета је градња нове цркве, коју су градили само Срби, због моштију кнеза Лазара. Градња је трајала до 1813, а иза тога је изграђен иконостас 1854. Од 1716 год. мошти кнеза Лазара чуване су у Футогу, до одласка Турака из Срема. Затим су мошти пренете, за привремено, у Кленак, а за време Другог светског рата чуване су у Београду, све до 1990 године. Зидне слике у раваничкој цркви сликао је Димитрије Аврамовић, осликани су: Симеон Немања, краљ Милутин и Стефан Дечански. На иконостасу су иконе, сликане десет година.

ГРГЕТЕГ

Црква манастира Гргетег посвећена је Св. Николи. Манастир је изграђен на јужном обронку Фрушке горе, уз поток Калињак, уз насеље Гргетег. Уз манастир су црква, конаци и економске зграде. Овај манастир везује се уз деспота Бранковића. Спомиње се да га је изградио Змај огњени Вук, а ктиторство се приписује Гргуру Бранковићу и година градње 1471. За време турске владавине Сремом (1521-1717) они су га водили у својим катастрима. Манастир је грађен у стилу барока, а црква је саграђена између 1766 и 1771, иконостас (1774-1775) и слике на иконостасу (1901-1902), радио их је Урош Предић. У Другм светском рату делимично је оштећен манастир, који је обновљен (1953-1964). Нова црква изграђена је (1766-1771) у бароку, са Богородицом и Христом изнад Св. Тројства. После страдања у Другом светском рату остала је само икона ‘’Тајна вечера’’.

ДИВША

Црква манастира Дивша посвећена је Св. Николи. Манастир је изграђен у малој долини, окруженој шумом, близу села Визић. По легенди манастир Дивша основао је Јован Бранковић крајем XV века. Манастир су Турци забележили као Дивша (1566-1567), а конак је поправљан више пута. Данас се једанаест икона из овог манастира чувају у Сремској Митровици, то су: Благовести, Ваведење Богородице, Христово рођење, Крштење Христово, Сретење, Цвети, Неверство Томино, Преображење Христово, Силазак Св. Духа и Образење Христово.

ЈАЗАК

Манастирска црква посвећена је празнику Силазак Св. Духа. Манастир је изграђен на јужној падини Фрушке горе, на месту званом Градац. Уз цркву су конаци. Први писани документ о манастиру Јазак потиче из 1522 године. У Јаску су чуване мошти цара Уроша. Када је изграђена нова црква мошти цара Уроша пренете су у њу, а Стари Јазак претворен је у женски манастир. Уредбом о редукцији манастира, Марије Терезије из 1773, монахиње су расељене, а манастир препуштен зубу времена до потпуног пропадања. Нова црква грађена је 22 године (1736-1758). Јазак је поправљан последњи пут 1945, изграђен је иконостас, са зидном декорацијом и сликама Св. Симеона, Св. Саве, Св. Ангелине и Св. Параскеве.

КРУШЕДОЛ

Манастир Крушедол се налази на јужној страни Фрушке горе, близу села Крушедол, са црквом, конацима и парком. Црква је посвећена празнику Благовештења Богородице. Манастир Крушедол је задужбина деспота Максима Бранковића, саграђен (1509-1516). Пошто је црква породични маузолеј, у њој су сахрањени сви Бранковићи. Турци су цркву запалили приликом повлачења, испред Еугена Севојског, 1716, све мошти су сасекли. Крушедолску цркву су сликали Грци са Свете горе. Током Сеобе Срба 1690 монаси су се повукли у Сентандреју, па је Крушедол остао пуст. Вратили су се (1697-1698), а 1706 сахранили су мошти патријарха Арсенија Чарнојевића III у манастиру Крушедол. Манастир је обновљен у стилу барока, а осликавање је трајало неколико година. Иконостас је формиран током четири века (XVI до XIX). у тој цркви сахрањени су краљ Милан Обреновић и кнегиња Љубица. За време Другог светског рата манастир није разаран, али је опљачкан. Срећом, после рата све је враћено у Музеј српске православне цркве у Београду. Од слика у манастиру постоје слика Лазара Хребељановића, и породице Бранковић, слика Св. Саве Немањића и слика Богородице са Христом.

КУВЕЖДИН

Црква манастира Кувеждин посвећена је Св. Сави. Кувеждин је изграђен на југозападном делу Фрушке горе, у долини потока Јарош, уз село Дивош. Имао је цркву и део конака до Другог светског рата. Постоји запис да је манастире Кувеждин и Шишатовац основао српски војвода деспот Стефан Штиљановић 1520 год. Једино су поуздана турска документа из катастра (1566-1567), у коме стоји да су то манастири Св. Саве и Кувеждин. Манастир је опљачкан 1914, а миниран 1944 године. Спашено је 20 икона захваљујући калуђерици Параскеви. Манстир је делимично обновљен (1973-1975). Међу иконама је и икона Св. Саве и Св. Јована.

МАЛА РЕМЕТА

Манастирска црква Мале Ремете посвећена је празнику Богородичин покров, налази се на јужном делу Фрушке горе, у поточној долини уз село Мала Ремета. Уз цркву има само једно крило конака. Поузданих података о градњи нема, изузев само легенде која указује на везу са краљем Драгутином, као оснивачем. Најраније податке бележе турски документи из 1546 године, који се води све до 1697, када се овај манастир раздваја од манастира Шишатовац и Велике Ремете, према дозволи патријарха Арсенија III.

Градња нове цркве почела је 1739, а конака 1758 год. Спомињу се две обнове, 1879 и (1909-1910). Црква Мале Ремете није уништена током Другог светског рата, али јој је спаљен конак 1942. Осликавање је трајало (1909-1910). Урађена је слика Св. Саве, као и ликови цара Лазара и цара Уроша.

НОВО ХОПОВО

Црква Новог Хопова посвећена је Св. Николи. Манастир је саграђен на благој падини јужних огранака Фрушке горе, у близини Ирига. Око манастира је трокрилни конак и економске зграде. По легенди манастир је задужбина деспота Максима Бранковића. Први подаци сачувани су у турским документима 1546 год. У овом манастиру је живео Доситеј Обрадовић. Иконе је сликао Теодор Крачун 1776. Манастир је пљачкан и паљен у Другом светском рату. Обнову су обавили Завод за културу Војводине и Матица српска. Сликарство има сличности са сликарством у манастирима на Светој гори. Иконостас има 61 слику, израђен 1776 године.

ПЕТКОВИЦА

Црква манастира Петковица посвећена је Св. Петки. Манастир се налази на југозападу Фрушке горе, уз поток Ремету, између села Дивош и Шишатовци. Уз цркву је и нови конак. По легенди Петковица је изграђена у првој четвртини XVI века. Први писани подаци о манастиру нађени су у турским документима (1566-1567). По налогу Арсенија Чарнојевића, манастир је обновљен крајем XVII века. Иконостас је рађен 1795 год., а страдао је у Другом светском рату. Манастир је обновљен (1950-1952), а конак 1991 год.

ПРИВИНА ГЛАВА

Црква манастира Привина глава посвећена је Сабору Св. Архистратига. Изграђена је на најзападнијем делу Фрушке горе, у близини Беркасова. Уз цркву су два крила конака и економске зграде. По легенди манастир је основан у XVII веку. Везује се за име Јована Бранковића и његовог брата. Саграђен је 1496. Прве податке садрже турски катастри (1566-1567). Иконостас и сликање манастира завршено је 1786 год. Манастир је опљачкан 1941, а монаси из њега протерани. Уметнички радови однети су у Загреб. После рата, срећом, враћени су у Београд. Зидне слике рађене су 1791, а иконостас 1786 године.

РАКОВАЦ

Раковачка црква посвећена је Св. Кузману и Св. Дамјану. Манастир је саграђен на северним обронцима Фрушке горе, уз раковачки поток. Уз цркву је троспратни конак и економска зграда. Раковац је задужбина извесног Раке, који је, по легенди подигао манастир на месту где је он убио јелена 1498. Манастир се поуздано помиње у турским катастрима 1546 год. Турци су запалили и цркву и конак 1678, а (1692-1693) је обновљена. Обимније обнове урађене су после одласка Турака, 1735 год. У Другом светском рату манастир је опљачкан. Део архива је однет 1843 год., а црква минирана. Обновљена је 1953 год.

СТАРО ХОПОВО

Манастир се налази у источном делу Фрушке горе, око 2 км од Новог Хопова. Црква је посвећена Св. Пантелејмону, и од свега остала је само црква. И овај манастир приписује се Ђорђу Бранковићу, као и Ново Хопово и Фенек. Поуздани подаци потичу из турских докумената. Стара црква је страдала у земљотресу, а нова саграђена 1752 год. Иконостас је рађен (1792-1793), а конак је запаљен у Другом светском рату. Манастир је ненасељен и изложен је времену.

ФЕНЕК

Фенекова црква посвећена је Преподобној мученици Параскеви. Манастир се налази на равничарском делу Срема, близу Земуна. Уз цркву је конак и капела. Након пада СРбије под Турке 1459 у Фенеку се сакупљају властеле. И Фенек се приписује породици Бранковића, Стефана и Ангелине. У Фенеку је боравио Карађорђе, У Фенеку су се састали кнез Алекса Ненадовић и аустријски цар Јосиф 1788 год.

ШИШАТОВАЦ

Шишатовац је на јужним падинама Фрушке горе, са црквом посвећеном рођењу Богородице, који се приписује игуману Жиче Теофилу. Почетком XVIII века манастир је био богат, па су саградили нову цркву 1778 год. Опљачкана је у Другом светском рату, страдале ау библиотека и архива. У тој цркви су мошти Св. Стефана Штиљановића. Данас уз манастир постоји црква и један конак. Турци су овај манастир водили под именом Ремете.

Напомена:

Све податке о фрушкорским манастирима, понед напред наведене књиге, можете наћи и на интернету, са безброј прелепих слика.

Аутор С.Ј.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: