детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКИ ЗНАМЕНИТИ ФИЛОЗОФИ

СИМО ЈЕЛАЧА

СОКРАТ (469-400. п. н. е.), прослављени грчки филозоф

Сократ је рођен у Атини. Његов отац је био вајар, па је почео да се бави истим послом у младости. Стекао је просечно образовање Атињанина тог времена, које је обухватало: матерњи језик; читање грчких песама; елементе аритметике; геометрију и астрономију. Служио је у војној пешадији и учествовао у неколико ратова, у којима се истицао храброшћу, што је прихваћено са одобравањем.

Средином живота променио је професију, почео је да се бави филозофијом, у којој је касније постао познат. Сократ није отворио сопствену школу, већ је радио као редован учитељ. Посебно се истакао као говорник. Рано, сваког јутра, ишао је у шетњу до пијаце и проводио је цео радни дан са народом. Био је срећан да разговара са свима, са старима и младима, са богатима и сиромашнима. На тај начин је веома добро знао шта свет мисли. За себе је истицао да је његово знање резултат његове свести, па је покушавао да развије сопствену свест и код свих других људи.

Цицерон је за Сократа рекао да је донео филозофију са неба на земљу. Проучавајући астрономију, геометрију, физику и друге науке, схватио је да проучавање научних дисциплина усмерава људе ка бољим међуљудским односима. Године 400. пре нове ере догодио се један инцидент: Сократ је осуђен јер се није молио Богу. Казна је била смрт, отровом. И заиста, последњег дана свог живота, Сократ је разговарао са својим познаницима, а затим, када је дошло време, достојанствено је попио отров који му је дат и умро.

ДЕМОКРИТ (460-370. п. н. е.), грчки филозоф

Демокрит, као и многи други из тог периода, није оставио много писаних трагова о својим активностима. Други су више писали о њему, а Аристотел међу првима. Демокрит је први користио реч атом (на грчком atomon) за невидљиве делове материје. Према Демокриту, универзум се састојао од огромног вакуума са неограниченим бројем атома, који су чинили физички свет. Демокрит је сматрао атоме саставним деловима свега на Земљи, као и планета и звезда. Тврдио је да су атоми непроменљиви, чврсти и невидљиви. Тврдио је да атоми у различитим односима чине стене, биљке и животиње. Након смрти живих организама, њихови атоми постају слободни да формирају друге облике. Такође је тврдио да атоми у различитим стварима постоје у различитим комбинацијама. За течне супстанце је навео да су глатке и да улазе између других атома. Сличне описе је дао и за укусне супстанце и различите боје.

Значај Демокрита је у томе што је био један од првих који је одбацио верска и духовна учења. Чак је описао људску душу као брзопокретне атоме у људском телу. Према њему, након смрти, атоми душе се одвајају и формирају друго биће. Демокрит је сву људску активност приписао покретљивости атома у телу. И иако је модерна наука оповргла многа Демокритова учења, он је остао упамћен као први који је покушао да објасни универзум једноставним физичким и математичким законима. А то је довело до промене мишљења и правилне оријентације ка научним студијама. Демокрит такође заслужује признање у области математике за доказивање да је запремина купе једнака једној трећини запремине цилиндра исте основе и висине, као и за сличне односе са пирамидама и призмама.

ПЛАТОН (427-347. п. н. е.), грчки филозоф

Каже се да је Платон рођен близу Атине или у Атини и да је напустио Атину 399. п. н. е., након погубљења Сократа. После дванаест година, вратио се у Атину и отворио своју Академију 387. п. н. е., која је постала бастион интелектуалних достигнућа. Трајала је до 529. године нове ере (скоро цео миленијум), када ју је Јустинијан затворио по свом наређењу. Неки историчари сматрају Платонову академију првим универзитетом у Европи. У њој су постављени прави принципи учења у областима науке и филозофије, а изнад њеног улаза је писало: „Нека не уђе нико ко игнорише геометрију“. Платонова академија је постала лидер у математици, астрономији, науци и филозофији. Током Платонове младости, Атина је цветала као најдоминантнији културни центар света.

Платоново учење се заснива на тврдњи да је природа, виђена људским оком, истинита. Као и Питагора и Платон, он је фаворизовао науку и рационалну математику, које су представљале универзалне истине. На тај начин, аритметичким прорачунима, могла су се предвидети будућа открића, слично као што су се елементи који још нису били откривени могли предвидети према Мендељејевљевом систему. Платон се данас памти као један од највећих филозофа западне традиције и цивилизације. Његов утицај се осећао у свим академским дисциплинама, у образовању и књижевности, у естетици, па чак и у политичкој мисли, а његов логички приступ науци остаје сведочанство тешко схватљивих идеја.

АРИСТОТЕЛ (384–322. п. н. е.), грчки филозоф

Аристотеловим научним идејама дат је готово божански карактер. Са 17 година, уписао се у Платонову академију 367. п. н. е., а након Платонове смрти 347. п. н. е., напустио је Академију и постао приватни учитељ младог Александра Великог. Године 335. п. н. е., Аристотел је отворио сопствену школу у Атини, названу Лицеј. У то време, Аристотелово размишљање у областима физике и космологије доминирало је у западном свету, што је остало све до времена Галилеја и Њутна. Аристотелово учење заснивало се на тврдњи да се све што постоји састоји од четири елемента: земље, воде, ваздуха и ватре. И Аристотел је прихватио тврдњу да је Земља у центру универзума, са Сунцем, Месецом и планетама које се окрећу око Земље. Сматрао је да се камење, као најтеже, налази у центру Земље, вода, као најлакша, плута на површини Земље, а ваздух, као још лакши, налази се изнад земље и да ватра тежи да се уздигне у висине. Аристотел је такође увео концепт етра, тврдећи да се Месец креће у етру, и ово мишљење је опстало две хиљаде година после њега.

Питагора је потврдио да Земља има сферни облик, а сам Аристотел је приметио да Земљина сенка на Месецу током помрачења Месеца има благо спљоштени (елиптични) облик. У области биологије, Аристотел је први класификовао животиње према њиховом размножавању (рађање живих младунаца или легла из јаја).

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: