детаљ слике: КРК Арт дизајн

KЊИГЕ НИКАДА НЕ МИРУЈУ

Љубица Жикић

Све је почело једне пријатне летње вечери, када ме је Милена позвала и мазним гласом  питала може ли да донесе једно маче које јој се нашло под ногама чим је изашла из буса. Без двоумљења сам рекла да може, иако ми је одмах севнула слика контејнера поред аутобусног стајалишта.

Било је то време када сам плакала због палестинске и украјинске деце, девојчице испружених руку, која је на питање новинара, шта би волела да добије, одговорила кроз сузе које су се котрљале низ умазано лице, тихим гласом, дрхтавих усана: „Хранее“.

Помислила сам: Ако не могу нахранити гладну децу ратом ојађену, могу хранити једно маче.

Тако је почело дружење са названом Мазом, која се врло брзо удомаћила, поштујући беспрекорно кућни ред. Играла се са завесом, лоптицама, кликерима, пластичним мишићима, скакала по цвећу. А када би се уморила, одлазила је на своје место поред радијатора.

Маза је повукла ногу склапања мојих нових пријатељстава. Наиме, недуго након њеног удомљења, појавила се ничим позвана птица чудног грактања, која је редовно долазила из шумаричког парка и затицала ме на тераси уз прву јутарњу кафу. Ушле смо у разговор сасвим спонтано: ја сам је питала откуд долази, чија је, хвалила сам њено сребрнкасто перје, витак врат, дуге босе ноге, крестом украшену главицу, а она је равномерно одговарала гракчући, примичући ми се све ближе. Просипала сам пшеницу, дозивајући је. Прелетела би ограду и опрезно прилазила просутим зрнцима. Пронађох информацију да је то кока морка, којој наменисмо име Бисерка.

 Била сам озарена овим сусретима. Тако то траје већ три месеца. Сада смо у стању да остављам отворена балконска врата, Бисерка ,истина опрезно, улази у дневну собу и пажљиво разгледа, не реагујући на моје кретање по кухињи. Гледала сам како се теорија материјализује у пракси! Пријатељство се доказује поверењем. Бисерка је показала да ми верује и да сам ја њено пријатељско лице.

-          Ставила си две бриге на леђа -, рече ми ћерка.

-          Не, не - рекла сам - ниси у праву.

Ја то доживљавам сасвим другачије! Није имала времена да саслуша, а користило би јој засигурно.

У време када је више литературе и теорија о пријатељству него пријатеља, ја сам на великом добитку! Моје нове пријатељице су ми омогућиле да се за тренутак окренем према себи и видим имам ли у себи љубави и доброте да примим у свој живот и породични круг нове пријатеље......предаторе. Нашла сам позитиван одговор и то ме је обрадовало.

Јер, пријатељ је оно биће које у нама побуђује доброту, које из нас извуче оно најбоље, открије оно што нисмо ни знали да поседујемо, па почнемо сами себе и да ценимо. Прави пријатељи нас виде и прихватају на разним нивоима и воле нас онакви какви јесмо, а не због нечега што им треба и што им дајемо ( Бисерку и Мазу из овог изузимам, оне су мали предатори). Пријатеље уверавамо да их волимо и поштујемо јер ценимо њихове ставове, речи и савете, носимо њихове поклоњене мараме, огрлице, читамо њихове поклоњене књиге са нежним посветама. Дакле, показујемо нежност и љубав!!

Да ли бих на овај начин размишљала да некада давно нисам подвукла и врх листа пресавила где Аристотел расправља о три облика пријатељства, да ме није дубоко дирнуло пријатељство између суровог краља Гилгамеша који непријатеља претвара у пријатеља и онда удружени чине велика хумана дела, да нисам са толико љубави пратила како се зловољни и злуради Уве под налетом пријатељске љубави досељених странаца претвара у добротвора, да нисам у сузама читала Гијову Белу Гриву, о дирљивом пријатељству дечака Фолка и дивљег ждребета, Најтову топлу причу о оданој и истрајној Леси која се враћа кући, свом пријатељу, дечаку Џоу, итд..итд.

Има, дакле, књига које не мирују, које наша сећања изнова отварају, листају, које немају времена да остаре и да падну у таму заборава. Зовемо их омиљеним, непролазним, незаборавним, бескрајно драгим књигама.

А што се тиче мојих пријатељица предаторки, мислим да смо дијалектички узнапредовале од пријатељства из користољубља до пријатељства из задовољства. А можда се уздигнемо и до оног трећег степена по Аристотелу.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: