ПОКЛОЊЕНИ БИСЕР

Живот је пун неочекиваних догађаја и често нас ставља на пробу а да тога нисмо ни свесни. Но, када смо искрени у односима са ближњима  и кад  се заиста волимо, шта год да се деси увек смо спремни да једни другима помогнемо и да поделимо терет неочекиваних субинских удара, или би бар тако требало да буде.

*****

За разлику од многих,  они су

од детињства  били врло блиски. Она га је као старија сестра штитила и мазила као да је много старија од њега иако је разлика у годинама била незнатна.

Расли су окружени љбављу и пажњом родитеља који су их усмеравали једно ка другоме. Школе су завршавали са најбољим оценама и увек били пример осталима. Кад су поодрасли делили су тајне као да је реч о сестрама а не о сетри и брату. Консултовали се при избору животног партнера и увек били подршка једно другоме.

Родитељи су у миру отишли на онај свет знајући да су их правилно васпитавали и да ће се подршка међу њима наставити.

Сестра Дара се прва удала и добила две девојчице које је ујак Бранко обожавао као да су његове кћерке.

Љубав према њима пренео је на своју изабраницу која је такође била племенита и пуна љубави.

Чинило се да ће у њиховим животима све тећи како желе и да ће се блискост  одржати и сад кад имају  своје породице.

Но, живот ретко кад иде у правцу очекиваног.

 Кад је већ било време за потомство код Бранка и Јулије, све је кренуло како не треба. Узалудни покушаји да се добије дете нису доносили очекивани резултат. Обоје су били врло несрећни због тога, али то је највише погађало Дару, његову сестру.

Покушавала је да им помогне, налазила везе за најбоље лекаре, храбрила их.

Године су пролазиле у њиховој непрекидној борби за потомство, посустајали су и почели психички да попуштају али успех је изостао.

 Једне вечери док су они удубљени у своје тужне мисли седели у полумраку она се изненада појавила озарена и врло расположена.

Још с врата почела је да виче:

- Шта сте се ту смрачили. Палите та светла и дајте да наздравимо.

Они су се згледали. Није им била јасна њена еуфорија.

Дара је сама пришла бифеу и узела флашу с вином и три чаше.

Села је преко пута њих и подигла чашу.

- Решили смо проблем! Живели! Добићете дете!

 Они су занемели.

Гледали су је запањено не верујући да може тако олако да изговара такве речи.

Бранко је снуждено погледа и тихо изусти.

- Ти си се, добра моја сестро, изгледа успут негде  напила и сад не знаш шта причаш.

Она поскочи, и обоје их снажно загрли.

- Ваша сека ће вам родити дете!

Обоје су зајецали не верујући шта чују.

Она из торбе извади снимак бебе са ултразвука и стави испред њих. Ово је ваше, наше дете! То ћемо знати само ми и мој муж.

Сво троје су дрхтали грлећи се без речи.

Јулија се после шока прва прибра.

- Хвала ти бескрајно на тако великодушном плану, али

то не долази у обзир. Немамо право да то тражимо од тебе, нити да то недужно биће одвајамо од мајке, оца и сестара.

- Душо моја,  ви то нисте ни тражили, а ја сам одлучила, и мој муж се сложио,  а што се одвајања тиче, па нећемо се као ни до сад одвајати. Сви ћемо бити скупа и волећемо их као и до сад, наравно са овим малим додатком, рече смејући се.

Бранко је само немо стискао сестрину руку још увек не верујући у оно што чује.

Углавном тајни савез би склопљен а братско-сестрински однос још дубље учвршћен и том великом тајном.

 Радост се вратила у породицу.

Будућа "тетка" је по повратку кући објавила да ће ујак и ујна постати родитељи а да ће она чешће боравити код њих како би им помагала. Срећи није било краја.

Живот је потом текао у  складу са најављеним догађајем и после одређеног времена стигла је још једна девојчица. Одгајали су је сви скупа и

подједнако уживали у њој.

Жељана је била највољеније дете и лепо се развијала. И она је подједнако је волела све око себе.

После неког времена пошла је у госте код тете и  пожелела да преноћи код њих.

Пре спавања увек би прво ишла на купање. Радовала се што ће је тета окупати а онда ће све три сестре лећи скупа и задиркивати  се и голицати је као најмлађу.

Тета Дара је била врло узбуђена. Припремила је купку и нежно почела  да је купа причајући јој бајку о љубави брата и сестре која брату поклања свој највреднији бисер.

Жељана је с пажњом слушала и стално постављала нека питања.

Кад је бајка била готова она одлучно рече:

 -Знаш тето, немој да се љутиш што ово  кажем, та  сека је била много добра,  а ја не бих никоме дала мој бисер.

Сузе су се заискриле у тета Дариним очима и пре него што су стигле до ивице очију,  нестале су.

- Поклонила би и ти кад би имала тако доброг брата, тихо прошапта за себе.

Сутрадан су тата и мама дошли по Жељану.

Она им потрча у загрљај и усхићено рече:

- Ви ме никад нисте тако добро окупали као тета!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: