(Зорица Крстовић - Повратак у несан – поезија – Граматик, Београд – 2025)
Марко Паовица
Полазећи у својој новој песничкој књизи од претежно интроспективних стваралачких налога, Зорица Крстовић кроз пет обимних лирских кругова добрано шири и заокружује хоризонте свог поетског интересовања на трагу животног гесла оличеног у смислу самог књижевног наслова "Повратак у несан".
Отуда се пред очима њеног читаоца смењују као на калеидоскопу унутрашње егзистенције тескобе, бола и љубави са горљивим хуманистичким идеалима, истине и правде.
На фону тог контраста промичу слике и призори савремене урбане рапсодије праћене мистичним еросом сакралног заноса, као и врсним знамењем како националне тако и опште, библијско-античке духовне традиције.
Другим речима, пред нама се одвија потресна драма метафизичке чежње и религиозног, доживљај живота песникиње опседнуте траумом животне пролазности и сном о вечности достижној, према осведоченом модернистичком уверењу, чињеници успелости креативног поетског чина.
А ко пажљиво прочита књигу коју има у руци са задовољством ће се суочити са једним не само успелим већ, у већинским срећнијим тренуцима надахнућа и артикулације, сасвим сувереним песничким постигнућем.
