детаљ слике: КРК Арт дизајн

Љековита есенција стихова у збирци поезије „Пелинов мед“ 

(Пелинов  мед - Владимир Пешић - АРТЕ, Београд - 2025.)

Мр Сњежана Ђоковић 

Збирка пјесама „Пелинов мед“, књижевника Владимира Пешића, представља умјетнички приказ животних преображаја и стања кроз која човјек пролази у потрази за смислом. Цијела збирка се може интерпретирати као рефлексија животних изазова, кроз потрагу за смирењем, љубављу и срећом.

Поесебно је занимљив наслов књиге који нам доноси два значајна и врло често кориштена појма у народној књижевности пелин и мед. Љековита трава пелин веома горког укуса, често се среће у поезији, а у контексту метафоре за горке животне истине, патњу и страдање, али и као симбол отпора и издржљивости. Његова горчина представља животне неприлике са којима се јунаци суочавају. Сложена симболика овог појма доприноси широј употреби у књижевности, посебно поезији. Симболика пелина, такође, подсјећа на важност издржљивости у тешким временима и околностима, а такво значење је узето и у овој збирци као метафорички исказ пјесника. У односу на синоним горчине пелина, али и на знање да је то љековита биљка намеће нам се истина да је Пешићева поезија љековита и да ће нас својим стихом омађијати претварајући пелин у сладосни мед.

Мед, са друге стране, познат у многим културама као симбол за сладост живота или знак духовне просвијећености појам је који носи метафоричку снагу која овом доприноси да наслов остаје упамћен. Мед је симбол изобиља, плодности природе, представља награду за рад и труд, а честа је метафора за добар живот и срећу. У многим религијама и филозофским гледиштима мед представља мудрост и знање. У Библији мед симболизује Божију благодат.

Све напријед наведено наводи нас да закључимо како су појмови мед и пелин, који у наслову књиге стоје у контрадикцији, уствари врло домишљата пјесничка форма. Слаткоћа меда супротна горчини пелина која овдје представља горка животна искуства, гдје мед исказује повезаност са љубављу, а како је поезија њен нераздвојим дио немало је разлога што је пјесник баш тако сковао ову насловну сложеницу.

Битно је нагласити да је пјесник успио оправдати вишезначни исказ наслова збирке Пелинов мед интерпретирајући их кроз своје стихове. Кроз саму збирку видјећемо како је представио неке животне истине и искуства, али и дубоке емоције, духовне потраге и контрадикције које чине људско постојање сложеним. Закључићемо да је наслов симбол животних борби у потрази за љубави. За пјесника је љубав појам среће, а трагање за њом апсолутни смисао постојања. Љубав према човјеку и животу, она између мушкарца и жене, мајчинска љубав и она најсвеобухватнија и садржајно најбогатија – Божија љубав.

Сада када смо разоткирили која све значења и симболе можемо срести кроз збирку, вријеме је да се позабавимо и детаљнијим приказом стихова.

Књига је подијељена у два циклуса који носе називПелиниМед, који у себи носе синтезу наслова збирке.

У оквиру I циклуса Пелин имамо прилику читати двадесет и двије пјесме, док у II циклусу –Мед проналазимо тридесет и седам пјесама.

          Први циклус Пелин пјесмом Истрајна која својом кратком формом, снагом и енергијом кроти стихове у поетску ријеку која ће изродити наведену збирку. Заправо је први показатељ колико је снажна пјесникова вјера у Божију милост и равнотежу. На њу се сасвим природно надовезује пјесма Звоник, симболично најављујући колико је важно да смо будни и свјесни тренутка у коме се налазимо, али и да посједујемо неопходну снагу да бисмо смјело корачали кроз живот. Он представља најаву пјесникове борбе за срећу и љубав. Кроз овај циклус пјесник исказује колико су му далеке пошасти савременог друштва и како се бори са њима. Њега никада не напушта нада да ће на крају све бити добро, па макар то било само и у сновима. Као на примјер у стиховима пјесме У вашем свету:

„У вашем свету

Немилосрдно грубом

Снови су моји

За силовану душу

Сигурна кућа“

(У вашем свету)

Структура стиха, његова организација и линија стихвоног низа је различита и показује богатсво поетскох израза пјесника. Крећу се од кратког изоштреног стиха са потпуним одсуством риме, али са снажним порукама и звонким пјесничким изразом, па све до класичних рима (АА, АБ и АББА) или оних нешто слободнијих које нису строго дефинисане. У оба случаја емоција је јасно и снажно изражена и визуелно ствара аудитивне слике читаоцу. Слободни стих којим је богата ова пјесничка збирка, представљен је кроз обиље лексички израза, структурално и мисаоно изоштрена, а дала му је огромну слободу израза који је вјешто искористио у корист своје поезије. Не слиједи традиционална правила метра и риме, стављајући тиме тежиште на садржај и емоцију. То никако не значи да пјесник нема метрички правилних стихова, нити да је рима потпуно изостала, него се слободних стих разрастао постајући неодвојив дио Пешићевог поетског језика. Ово му је дало могућност да се поигра са звуковима и звучним ефектима који у поезији представљају велики изазов. Веома експресиван и иновативан поглед на одређене теме или појаве представља јединствен поетски израз те му даје могућност да своје идеје и осјећања искаже без ограничења. Без обзира на то колико је поетски језик богат савременим пјесничким изразом, нераздвојиво је повезан са корјенима традиционалног поетскох израза пјесника који су имали својврстан револуционарни поглед на свијет и појаве у њему. Као што су Бранко Миљковић или Владимир Мајаковски кроз своја дјела изругивали друштвене појаве или политичке стурктуре руглу и на тај начин инспирисали друге. Слобода и љепота поезије и јесте у томе да умјетник може да искаже своје идеје и ставове према друштву. Такве су на примјер пјесме Словенски богови,У вашем свету, Пребројавање, Имачи петље и сличне. Међутим насупрот горе поменутим пјесницима Пешићева поезија одише оптимизмом и увијек на крају постоји разлог да се отворе нова врата кроз која ће се пробити свјетло. Стога овдје пелин није апсолутни симбол за горчину, више је и снажније то потреба за оздрављењем друштва, очишћења од друштвеног ругла данашњице и човјека лично. У пјесми Непризивајућа пјесник у једној врсти дијалога са самим собом приказује своја промишљања о смрти. Она је дубока рефлексија његових осјећања и одраз освијешћености по питању нашег, мислећи овдје на човјека, немоћи пред самом чињеницом да је смрт неминовна и да смо пред њом нејаки. Међутим, не препушта се меланхолији, нити се повлачи пред том чињеницом, него одлучује да се ухвати у коштац са животом који је пред њим, свјестан устопије којој нас воде премишљања о тој теми. Чак шта више јасно истиче љепоту могућности испуњења жеља и отварања нових нада.

„Можда се неко читајући

Одважи да испуни жеље

Оне наизглед немогуће

Које се крију у сновима

Све чешће о смрти размишљам

Пу даље од мене“

( Непризивајућа )

Даље се кроз циклус провејавају пјесме које су проткане сновима, који ће и у другом циклусу бити једна од основних симболичких ослонаца.

Пјесма Равнотежа од свега дванаест кратких стихова  посебан је израз којим је пјесник украсио овај циклус. Ванредно скројена, увезана у једну везану лирску реченицу чији стих доноси дубоку поруку. Можемо је гледати као пјесниково трагање за смислом кроз снове и слике који се расплину у тептају или животну равнотежу. Једно је сигурно пјесник је поигравши се ријечима донио свој став да се кроз умјетност може пронаћи најдубљи смисао животног постојања.

„Колико снова

Побегне

У трену

Буђења

Толико

Чудесних слика

У трептај ока

Стане

Стварајући песму

Која смисао

Животу

Даје“

( Равнотежа )

Проучавајући пјесничке низове Владимира Пешића схватамо да би било неопходно дати сваком стиху довољно простора да дише како бисмо проникнути у њихову суштину и оно што је пјеснику била прва мисао и апсолутна истина. Зато је поезија један од најмоћнијих алата у књижевности који са много мање ријечи или лирских реченица исказује много више и суштински много дубље.

Осим што су му врло оштро и потпуно аргументовано на мети оне негативне појаве или понашања, спреман је и да похвали, помилује и подстакне људе да буду још бољи. Пешић и овдје исказује свој непресушни оптимизам. Такве су на примјер пјесме Има и Ми неки у којима пјесник велича позитивне људске особине и понашања.

„Има људи

Вјерујућих праведника

Покретача васељене

Доносилаца осмеха

Несебично

Потпуно

Остварених

Има људи

Има!“

( Има )

Кроз све што смо могли уочити у поетском изразу овог пјесника можемо закључити да је његово дубоко увјерење да је Творац један и да је за сваког човјека на свијету неопходно да вјерује да је Бог тај који нам даје могућности које смо ми у обавези искористити, али и безкомпромисна вјера да је апсолутна доброта и љубав могућа.

Томе у прилог говори и пјесма Сретање која по мом мишљењу својим карактером и снагом одзвања и требало би да се чује што даље. Наиме пјесма Сретање са поднасловом на латинском Quo vadis[1]још једна је пјесма поетског дијалога пјесника са самим собом и својим сјенкама. Говори о томе колико смо спремни суочити се са сопственим сјенкама и да ли се можемо одупријети. Пјесник је завршава једном ванредном пјесничком сликом у последњој строфи која се може тумачити на више начина. Ја ћу узети да нам је пјесник хтио рећи да се помиривши са својим сјенкама срастамо са њима и идемо даље, то је управо показатељ колико је оправдан наслов Пелинов мед. Тачан један динамичан осврт да није све што је горко и тамно лоше за нас. Желим да вјерујем, да је пјесник помирљивим крајем уствари задао ударац својој личној сјенци и изронио на свјетло.

„А дотле иди копирај

Неког другог бледоликог

И упамти

Коњица долази на крају

А ја сам већ одавно

Скалпиран“

( Сретање Quo vadis)

Уколико познајемо хришћанску религију јасно нам је да ово Quo vadisводи поријекло од догађаја који се по вјеровању веже уз Светог Петра који бјежећи из Рима од сигурне смрти, среће Христа кога пита Куда идеш Господе? ( Quo vadisDomine)на шта добија одговор „Идем у Рим да ме опет разапну“. Након тога се Свети Петар постиђен враћа у Рим и бива разапет на крсту. Начин на који је пјесник приказао сопствено питање Куда иде у сретању са самим собом, изванредна је пјесничка слика на којој му могу позавидјети многи. Показао је колико је важно суочити се са највећим страдањима, не бјежећи од њих. јер кад тад ће нас стићи, врлина је којој сви људи који вјерују у спас Божији теже, те тако и сам пјесник. Суочити се, остати или опстати, суочити се са животом таквим какав јесте највиша је врлина.

Даље се циклус Пелин развија у снажном расту пјесникове душе кроз пјесме Тачка преокрета, Снага реке да би бриљирао у пјесми која носи насив Ка врху са поднасловом Маг и ллуда. Знајући да нам је свима пут ка врху задат још по рођењу Пешић је тај пут приказао алегоријски сликајући кроз употребу карактеристичних симбола и слика дајући дубљу филозофски смисао. Ова пјесма је рефлексија дубоких моралних и духовних постулата пјесника, апсолутно ослоњен на вјеру у Бога коме се моли и љубав која ће му дати снагу да истраје до циља.

„Распетом на стени

Љубав даје мени

Снагу дивље звери“

( Ка врху – Маг и луда )

Тако окончана пјесма по ко зна који пут отвара оквире наде и оптимизма који пјесника не напушта.

Могли бисмо још дуго говорити о циклусу Пелин, али је потребно препустити читаоцима да на себи својствен начин доживе стихове пјесника Владимира Пешића.

Оно што се не смије избјећи јесте пјесма којом пјесник затвара I циклус, а која одише елегичним тоном у којој преовладава емоција љубави коју је мајка оставила пјеснику у наслијеђе и Богу као његовој узданици у добро и позитиван исход сваког животног искушења. Јано је истакнуто да је присуство Бога када се осјећа сам и изгубљен, једнако је и присуству пјесникове мајке која је у Божијем окриљу. Начин на који је испјевана доприноси да емоција буде доживљена снажно. Наиме, пјесма се састоји од три строфе од по шест стихова, такозвана секстина, слободног метра који није стриктно вазан за одређени број слогова, али је извјесно да у њима има ритмичности. Осјећају се ефекти асонанце код риме која није савршена, а метричка структура беспрјекорно завтара осврт на теме које су прожете кроз стихове. Репетитивна структура Има горе стварна музикалност и наглашава осјечај присутности и подрше било мајке, било Бога.

„Има горе Мајка

Коју волим

Има горе Господ

Кога молим:

Нека ми, за Љубав,

Врата отвори!“

( Они виде )

Последњи стих изврстан је начин да се затвори један циклус, како бисмо запловили даље. Наиме наведени стихови симболизују могућност нових прилика које ће се преточити у мед.

Из овог циклуса у коме је пјесник изразио много својим емоционалних превирања и сумњи, те се наново враћао повјерењу и оптимизму улазимо у II циклус Мед који отвара пјесма управо насловљена Од пелина мед, испјевана у четири строфе слободног стиха. Јасна је, сликовита, лексички богато слика преносећи емоцију исцјељујуће моћи љубави. Стихови Од пелина мед направи почетни су стихови четврте сторфе и представљају могућност преображаја од нечег горког што је пелин до оног најслађег што је мед. Тачније показује како и на који начин љубав – мед пјеснику доноси промјене у животу, чак и из болних искустава која симболизује пелин.

„Од пелина мед направи

Да разгорчи загорчено

И раскује заковано

И оствари записано

Везујући бескрај концем.“

( Од пелина мед )

Ова својеврсна ода љубави, ода је и ове збирке која ће у другом циклусу окрилатити све облике љубави, мјешајући пелин и мед кроз стихове.

II Циклус Мед богат је пјесмама које обилују лирским фрагментима у којима пјесник слави љубав, исказује љепоту осмијеха жене, топлину загрљаја и потребу да сачува или омелеми рањену душу своје љубави. Велики и никада довољно исказани стихови о љубави тема су и овог пјесника, као и многих. Важно је рећи да су и овдје снови важан симбол који провејава готово кроз цио циклус. Неке од карактеристичних пјесама су Хватачи снова, Усни тај сан, Недостајућа, Непробудива, Сањалачка и многе друге.

Снови у поезији пјесника Пешића представљају дубоке скревене аспекте душе, жеље, страхове и наде. Снови код њега симболизују предсказујуће догађаје, скривене жеље. То је начин на који исказује своју дубоку лирску емоцију душе и прелазак из једног стања у друго. Код њега су снови често обавијени неком врстом питања да ли су добри или не. Вели да треба Очистити снове љубављу, наговјештавајући тако процес оздрављења и обнове.

„Једној јутра ћу

Сањајући те

Пожелети да те

Поведем

До места

Остварења

Свих жеља

Које су нам

Забрањене

Док смо будни“

( Непробудива )

Сновима се преносе сложене емоције у поезије, а код овог пјесника сан је темељ поезије једнако колико и љубав као њен основни ослонац.

Снажни су стихови којима Пешић пјева о борби да оздрави и зацијели од рана прошлости. Елементи чишћења и обновљања кроз љубав слични онима који се срећу код Црњанског, али и код Слободана Селенића. Једна од пјесам која је примјер таквих жеља је Ето нама нас.

„Тражио сам сањарку

Рањене душе видарку

Да ме целог себи прими

Тражио сам ето си ми“

( Ето нама нас )

Циклус Мед обилује лирским љубавним пјесмама које на посебан готово ерудитски начин његују љубав као божанску силу којом су обдарени људи. Све несигурности и трауме падају ничице пред снагом искрене љубави. Као примјери напријед наведеног могла би се навести неколицина пјесама, али само неке од њих су Стваралачка, Ниси ти мени било ко, У трансу, Вилински воз, Заводница ветрова, Она је моје пролеће и друге.

У оквиру овог циклуса својим необичним лирским сликама издваја се пјесма Карневалска која у једанаест строфа сложених у катрен подсјећа на пјесме трубадура. Метрички уређена са по осам слогова, те у уз укрштену риму добија на музикалности. За ову пјесму би се могло рећи – пјесма је да се пјева. Емотивна, љубавна, носталгична, али и обилује усхићењем. Својим стихом и језиком одскаче од других пјесама из збирке.

„У старом граду на карневалу,

Где свако своје сакрива лице,

Прерушеном у дворску будалу,

Пришла ми је под маском краљице.“

( Карневалска )

Такође се издвајају пјесме Луда песма, Степенице мудрости , Песма срне и још неколицина.

Један дио циклуса Мед, а у неколико пјесма обрађује теме повријеђене жене, самохране мајке или преварених и повријеђених жена. Пјесник је на посебан начин овдје одао признање самохраним мајкама које су спремне, али и принуђене да се боре за свој живот. Показао је и са каквим се све проблемима сусреће незаштићена жена, отварајући сигуран пут у слободу. Нигдје пјесник није затворио наду за те жене, нити их је осудио. Он је својом зналачком занатском вјештином ковања стиха опјевао читаву једну друштвену појаву, бол који жене трпе, али и снагу која може да надахне сваког човјека. Препознатљиве су пјесме Трагом вучице и Сви те воле.

Посебно бих тежиште ставила на пјесму Трагом вучице која осим својим тематским садржајем привлачи и структуром. Састоји се од шест строфа, слободног стиха којима је постигнута динамичност израза. Стихови су проткани римом (изаткана - одабрана; самохрана – обожавана и др.) што ствара мелодију и ритмичност, док слободнији стихови додају личну ноту и емотивну дубину. Тематски се пјесма сврстава у љубавне, јер пјесник самохрану мајку вучицу, воли и жели јој пружити окриље за њен раст, али и њихов заједнички. Стихови пјевају о борби и суочавању са личним демонима, као и о потреби и жељи да се заштити жена. Вучица мајка самохрана дата је као симбол лика жена која посједује огромну снагу за преовладавање свих животних препрека. Мотив који се провлачи кроз стихове скривено благо метафорично означава унутрашње ресурсе нас самих који нам се открива пред изазовима живота.

„Нитима љубави изаткана,

Игром судбине одабрана.

Вучица мајка самохрана,

Древним народима обожавана,

пркоси свом личном врагу.

Ходам по њеном трагу,

Даје ми надљудску снагу,

Води ме скривеном благу,

Небо ме пита: Да ли се бојиш?“

( Трагом вучице )

Ова пјесничка ниска завршава се пјесниковом побједом самога себе и свијета око себе:

„Ране су спрале тешке кише,

Вук у мени слободно дише.

Оно што осећам, у песми пише:

Ја сам њен – не бојим се више!“

Кроз метафорички исказан стих приказано је прочишћење или изљечење, што је наглашено као процес оздрављења од емоционалних или физичких рана. Тог тренутка буди се унутрашња снага и емоционална слобода у припадању кроз љубав. Цјелокупан тон пјесме оснажујући је и ослобађајући и ствара снажну повезаност са читаоцем.

Пјесник кроз овај циклус идаље почува жену, али и свако биће колико је важно и неопходно бити срећан (На танкој жици, Научи да будеш срећна, Детињаста и др.)

Пред крај збирке сусрећемо се са веома лијепом и надасве поучном пјесмом Батали вилу која је упућена свима који су заљубљени у оне који њих не воле. Стихови су разиграни, без присуства патетике и са дубоком поуком да свакога од нас чека права љубав. Посебан и надасве врло оптимистичан тон ове пјесме изузетан је примјер савремене поезије која о несрећним љубави бира бити испјевана на другачији начин.

Последње три пјесме у збирци Идилична, Ружина и Срећа заокружују савршен круг у ком је из пелина искапао мед.

„Овековечисмо

Тренутке

Ћутањем

Откривајући

Смисао

Постојања

Удвоје“

( Срећа )

На крају срећом је избрисан сваки траг горчине кроз стихове који указују на значај тишене, као најснажнији начин повезивања двије душе. На тај начин заједнички тренуци добијају дубљи смисао живота и постојања, посебно у контексту љубави и партнерских односа. Емотивно исцјељење које смо на крају дочекали као врхунац овог умјетничког изражавања оправдао нам је и поново потврдио важност дубине међуљудских односа и вјере да се уз Божију помоћ може постићи и оно што нам се чинило немогуће.

Закључићемо да је поетски језик Владимира Пешића

 Љековита есенција коју несебично пружа својим читаоцима. Посебан је дојмљиво садржајно богата лексика овог пјесника. Након што се ухватимо у коло са његовим вилама и вилењацима поетске ријечи омађија нас и радо и врло предано кренућемо у откривање нових поетских ниски.

Овом збирком, која је и пета збирка поезије пјесника Пешића, успио је да оживи и свеобухватно прикаже све облике љубави. Откривао нам је димензије духовног водства, Господњег присуства, али и овоземаљског живота уоквиреног експресивним језичким изразима које је саткао у стих. Стога је важно напоменути, да је збирка поезије Пелинов мед више љековита, него горка или слитка. Она је онај њен најљепши дио, есенција ова два љековита приправка. Направимо чај од пелина, зачинимо га медом и кренимо да растемо заједно са поезијом из збирке која је пред нама.

---

[1]Лат Quo vadisзначење Куда идеш

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: