детаљ слике: КРК Арт дизајн

ИСЛАНД - МАЛА ЗЕМЉА ВЕЛИКОГ БЛАГОСТАЊА

СИМО ЈЕЛАЧА

Република Исланд (Iceland), земља нордијске националности, лоцирана на крајњем северу у Атлантском океану, недалеко од Арктика, источно од Гренланда, између Северно-америчког и Европско-азијског тектонског појаса. Међу европским земљама има највише глечера.

Исланђани и туристи пливају у топлим језерима током целе године

Карактеристике земље

Величина Исланда износи 103.125 км2. Искључиво је острвска земља, окружена Гренландским морем и северним Атлантиком. Најсевeрнија тачка Исланда је 660 32’ 3’’, најјужнија 630 23’ 6’’, источна 130 29’ 6’’ и западна 240 32’ 1’’. У околини главног острва Исланд има још 36 мањих острва. Обале Исланда су веома разуђене, са много залива, од којих су многи фјордови. Висинске коте варирају од 0 до 2110 м. Обрадивог земљишта је релативно мало. Географски, Исланд има неколико региона: Capitol Region, South Peninsula, West, Westfjords, Northwest, Northeast, East and South. 20% земљишта користи се за испаше стоке, а од 1950 године држава спроводи програм обнове шума, које прекривају 30-40% целокупног острва. У шумама је доста заступљена бреза. Исланд има три национална парка. Глечери прекривају око 10% земље, а добар део налази се под тундром.

Клима острвске земље Исланда под утицајем је северо-атлантских струја, које условљавају прохладна лета и ветровите зиме. Отуда, је просечна температура у Reykjavik-у у Јулу 120 С, а у Јануару 10 С. Регион између Euro-azian plate и Атлантика обухвата око 10.000 км2, који је под честим утицајем тектонских поремећаја, земљотреса и вулканских активности. Исланд има много извора топлих вода, гејсера, од којих неки становници добијају топлу воду, грејање и електричну енергију. Гејсери су интересантни за туристе, а користе се и у пољопривреди за загревање топлих алеја.

О становништву

Насељенија места лоцирана су уз обале, и то више на југу земље. Јужно полуострво Reykjanes Peninsula има доста извора топлих вода. Главни град Исланда је Reykjavik, и то им је најнасељенији град, са око 123.000 становника, а са ближом околином има око 216.000. Reykjavik се простире на око 273 км2. Бројно стање укупног Исланда достигло је око 400.000 становника.

По уређењу Исланд спада у групу скандинавских демократских земаља, веома модерног облика. Они настоје да очувају своје традиције , обичаје и језик. Језик Исланда је претежно Old Norse, који се говори и у Норвешкој. У последње време језик у Исланду постаје такозвани Icelandic sagas. Популација у Исланду је доста хомогена, око 80% становништва је нордијског порекла, које је временски досељавало из Норвешке, Шкотске и Ирске, и сви су келтског порекла. Од имиграната има Пољака, а и других Европљана, међу којима и мањи број Срба. Ови су већином досељавали ради запошљавања у доменима компјутеризације.

Религија у Исланду доминантно је лутеранска и више од две-трећине становништва су Evangelical lutherans. Религијске службе су по слободној вољи.

Привреда

Привреда Исланда највише базира на улову рибе и њеној преради у производе, претежно намењене извозу. Већина привредних делатности су у приватним рукама. Државне службе су највише заступљене у банкарству. Држава је у сталном настојању да одржи потпуну запосленост становништва и животни стандард, који је на нивоу европских земаља. GDP им је на нивоу око 4%, што је сасвим добро.

У пољопривреди ради свега око 5% активног становништва. Велики број их гаји овце, у многоме на испашама, и баве се производњом млечних производа. Око једна петина земљишта је обрадива, за пољопривредне културе. У целини, Исланд производи довољно хране за исхрану сопственог становништва. Рибарством се бави становништво које живи у приобалним регионима. Рибљи производи претежно се извозе у земље Европске Уније. У доменима рибљих производа највише су заступљене врсте рибе Cod и Capelin.

Енергија коју становништво Исланда претежно користи добија се из хидроцентрала на речном водопадима, а делимично и из топлотних водених извора. Из геотермалних извора производи се око шест гигавата електричне енергије. Земља настоји да потпуно елеминише употребу нафте.

Исланд производи алуминијум, који је претежно намењен извозу. Од осталих извозних производа доста се производи феросилицијум и диатомејска земља, која се користи за филтрирање. Значајнији извозни производи су такође опрема за рибарску индустрију, цемент, ђубриво, компјутери, одеће и књиге.

Преко половина укупног исландског извоза и увоза обавља се са земљама Европске Уније. Из Америке увозе око 10% и нешто од преосталог света. Укупна трговинска размена достиже износе од око 4 билиона долара годишње. Исланд је чланица European Free Trade Association (EFTA).

Туризам

Број туриста који посећују Исланд у сталном је порасту и већ достиже бројност њиховог становништва. Само из Америке их долази преко 325.000 годишње. А приходи из туризма достижу чак преко 4 билиона долара, што износи преко 8,5% од укупног прихода привреде. Међународни саобраћај највише се одвија са Канадом, из Торонта, Монтреала, Ванкувера и Едмонтона, мада то нису редовно успостављене авио-линије, већ по потреби. Веома популарно место посетиоцима је Reynisfjara, где су плаже са црним песком и велики атлантски таласи. А како је Исланд земља многих контраста интересантне су посете глечерима, гејсерима, вулканима и уживање у тамним ноћима, посматрајући Northern lights.

Државно уређење

Исланд је уставотворна Република, вишепартијског система и парламентарне демократије. Главну власт у Републици има Председник Републике, који се бира сваке четврте године. Он по завршетку парламентарних избора поставља Председника владе, као вођу победничке партије а овај поставља министре. И његов мандат траје, такође, четири године. Исланд је чланица Уједињених нација од 1946 године и своју спољну политику базира према правилима и према повељи те организације. По потреби дају своје доприносе земљама у којима се повремено дешавају природне непогоде и/или непожељни сукоби.

Школски систем

Образовни систем у Исланду састоји се од четири нивоа: основно образовање, средњи школски систем, више школе и високо универзитетско образовање. Сви нивои образовања финансирани су од стране државе. Чак је и на универзитетима студирање студентима још увек бесплатно. Свој деци старости 6 до 16 година, школовање је обавезно, а сви без обзира на материјално стање, пол, место становања, религију и евентуалну хендикепираност, имају једнака права у систему образовања. Родитељи плаћају само за специјална образовања у доменима разних игара и изузетних специјалности. Многобројно грађанство, поред свога језика говори енглески и друге језике.

Спорт

У Исланду су заступљени многобројни спортови, пре свега: фудбал (европски), рукомет, одбојка, атлетске дисциплине, кошарка, тенис, скијање, хокеј, клизање, пливање, ватерполо, голф, шах, па чак и коњичке дисциплине. Најистакнутији резултати су у доменима фудбала и рукомета. На олимпијским играма 2008 године у Пекингу освојили су сребрену медаљу у рукомету.

Култура

Исланд има неколико истакнутих писаца, неки веома великог светског признања и отуда им је истакнута област књижевног издаваштва. Међу истакнутим писцима спомињу се: Alnardur, Irsa, Einar Mar, Audur Ava i Sjon. Халдор Лакснес (Halldor Laxness) добитникм је Нобелове награде за књижевност 1955 године.

Посебне интересантности Исланда

Пошто је потпуно окружен атлантским водама, Исланд се не граничи ни са једном другом земљом, према томе искључене су им могућности пограничних спорова, што је посебна срећна околност. Благо њима! На Исланду нема комараца. Научници тврде да је то искључиво због специфичног времена.

А што се тиче дипломатских односа између Србије и Исланда, Амбасадор Републике Србије у Краљевини Норвешкој акредитован је у Исланду на нерезиденцијалној основи, са седиштем у Ослу. Укупна трговинска размена између две земље годишње износи свега око 3,6 милиона Eura.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: