детаљ слике: КРК Арт дизајн

Шал

На Копаонику,

минус тридесет

и снег до колена,

да сам заволела планину

ко висове у твојим очима,

још нисам знала.

Купила сам ти га

због црвеног носа

(нагледала се твог поноса

и живе)

мерино и памук,

да нам се римује уз књиге.

Скакао си од радости

иако никад не би признао,

ал' око змаја познаје

ожиљке на кожи

док мије крња места –

језиком мудраца.

Од твога до мог рамена

дужине црне писте,

спајане крајевима

мадраца, распарале се

о ивице камена.

Пролеће су натопиле кише,

кренуле у супротном смеру;

ветрила сам га,

већ годину дана у

шифоњеру мирише на сузе.

Лежи на прагу

ко да ми куче,

око се навикло

да гледа у прошлост.

Испијам те ко јуче

док копни шлаг

преко смеђе флеке,

на крајевима шала

ресе једне љубави

мрзну ко стазе – вунене, далеке.

Чарапе

Њене су руке плеле

моју наивност,

иглама спајале

што очи нису смеле

да помисле.

У играма их навлачила

ко козачке капе

у зимским ноћима

да греју приче, млаке

од додира јоргана.

Распарене сада носим

мада зиме више не гризу,

прогледале а да нису хтеле

са ногом да расту: да њој

остану близу.

Џемпер

Носио га је и лети и зими

да упије смех

једног боема.

Сив са мустром

бескрајних пруга,

возом до Загреба,

до ратних поема.

И није дочекао

да види сина

и пребаци руку

преко кукавичких рамена.

У њему још смех

мога деде грца,

и кад га око себе

омотам ко границе 'Славије,

заклела бих се да чујем

како му срце куца.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: