О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе

Фељтон





















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


КЊИЖЕВНА ПРИЗНАЊА БАЊАЛУЧКИМ АУТОРИМА

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


КЊИЖЕВНА ПРИЗНАЊА БАЊАЛУЧКИМ АУТОРИМА 


15,09.2025.- Бања Лука
Пише: Неда Гаврић

Књижевна радионица Кордун и Књижевни ЕСНАФ - Београд, додељују признања Бањалучким ауторима Сави Гуслов Марчета и Јовану Шекеровићу-Јоји, за допринос корпусу српске књижевности у очувању српске историјске и културне баштине, емотивну искреност, протестну и ангажовану лирику кроз своје стваралаштво. 
Признања ће им бити уручена на свечаности 16. 09. 2025. године у Бања Луци, која ће се одржати у Кући Милановића, са почетком у 20.00 часова.
Признања и пригодне поклоне уручиће им Главни и одговорни уредник портала КР Кордун и часописа Књижевни ЕСНАФ, Илија Шаула. 


У прилогу доносимо кратке приказе о награђеним ауторима и њиховом стваралаштву:



Сава Гуслов Марчета


Књижевни рад Саве Гуслов Марчета издваја се по дубоко емотивном и аутентичном изразу који проистиче из личног и колективног искуства српског народа. Ево неколико кључних елемената који дефинишу њено стваралаштво:
Њена поезија често тематизује бол, страдање и носталгију, посебно везану за Змијање, њен родни крај.
Сама ауторка је изјавила да је „бол душе претворила у поезију“, наглашавајући да свако њено слово носи истину о ономе што је њен народ преживљавао.
Објавила је два романа, пет збирки приповедака, девет збирки поезије и пет збирки дечије поезије, што је чини изузетно плодним аутором. Посебно се истиче трилогија поезије: Јабука из мога краја, Радња, стање и збивање и У предворју душе, обједињена под називом Змијање у срцу.
У њеном опусу се налази и протестна поема, што указује на снажну друштвену ангажованост и потребу да се кроз књижевност изрази отпор и сачува колективно памћење. Пише једноставно, али снажно, користећи народни израз и емоционално набијене слике, чиме допире до срца читалаца.
Њена поезија функционише као светионик за оне који не виде, како је описано у једној од објава, јер „срце њихово чује и осећа љубав којом Сава исписује своје поеме”.
Укратко, Сава Гуслов Марчета се издваја као песникиња која пише из срца, за срце – њена дела су сведочанство, утеха и позив на памћење.



Јован Шекеровић – Јоја


Јован Шекеровић – Јоја истиче се као аутор који је кроз роман Јанковић Стојан оживео лик једног од најпознатијих српских ускока и народних јунака – Стојана Јанковића. Његов књижевни приступ комбинује историјску фактографију, наративну динамику и дубоко укорењену народну традицију.
Роман је замишљен као тетралогија, а до сада су објављена три тома.
Шекеровић је роман поделио у четири поглавља: Окупација, Ропство Јанковић Стојана, Баштина и Дукала. Свако поглавље садржи по пет инвентивно структурисаних целина, што даје ритам и дубину приповедању.
Дело је прилагођено свим генерацијама, нудећи младима авантуру, а старијима историјску рефлексију и културну баштину.
Стојан Јанковић је био харамбаша моралних устаника, српски витез у 17. веку, познат по борби против Османлија и заштити хришћанског становништва у Далмацији.
У роману се приказује не само као ратник, већ и као симбол отпора, части и народног идентитета.
Аутор користи аутентичне наративе, живописне описе, историјске изворе и народне мотиве, стварајући атмосферу која подсећа на епску поезију.
Његов стил је јасан наратив са етно доминацијом, са циљем да очува сећање на јунаке који су обликовали српску историју у 17. веку.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"