детаљ слике: КРК Арт дизајн

Миле Лисица: Песници и кад одрасту остају деца

Млади песник Миле Лисица, открива нам своје почетке у свету поезије, пут који га је водио кроз различите форме и теме, од љубавне поезије до хаикуа, као и утицаје и инспирације које га непрестано покрећу. Његова посвећеност стваралаштву, признања која је примио, као и планови за нове књиге, одражавају његову посвећеност уметности и жељу да својим речима допре до шире публике.

Књижевни ЕСНАФ, 02.09.2025.
Разговарала: Неда Гаврић
Технички уредио: Илија Шаула

Миле, од како сте објавили своју прву књигу  2015. године, Ваша поезија је доживела значајан од‌јек. Шта Вас је мотивисало да започнете са писањем поезије?

Све је почело као дечија игра још у петом разреду основне школе. Једна Сања је била главни разлог мог писања. Прве дечије симпатије, заљубљивање и начин да се та осећања из срца пренесу на папир. У почетку то су биле мале цртице, пар стихова, после су то постале песме.

Ваше књиге „Седам грама” и „Новембар ће завршити песму” одају утисак о Вашој поетској еволуцији. Како сте се развијали као песник током ових година, и шта је то што желите да поручите својим читаоцима?

Из стиха у стих, из књиге у књигу сам одрастао, али не сасвим, песници и кад одрасту остају деца. Посебно сматрам да је књига „Новембар ће завршити песму” тренутно моја најбоља до сад објављена књига. Песник увек настоји да се надограђује тако је и код мене.

Ваша поезија је претежно љубавна, што је веома често у књижевности, али и веома изазовно. Зашто вам је љубав тема од толиког значаја?

Љубав је покретач свега. Бар ја то тако видим. За мене је љубав све. Зато кад пишем  на тему љубави на тај начин олакшам душу, исплачем се ако треба, галамим, крварим  некад од тога настане песма, некад само згужвам лист и бацим, а срцу буде лакше. Можда је моје писање о љубави неки вид ослобођења, бег из реалности. Можда ми је суђено да тако бежим, а да се само оголим до костију кроз своје стихове.

Често пишете хаику, који је форма јапанске поезије позната по својој сажетости и дубокој симболици. Шта Вас је привукло баш тој форми и како она доприноси Вашем целокупном стваралаштву?

Да, обожавам хаику. За јако кратко време сам упознао један вид поезије који ме је очарао. Кад кажем очарао, мислим буквално. Знамо шта је хаику, и да за његово писање треба да се придржавамо правила, форме и ограничења. Код писања хаику стихова то ми не смета. Код љубавне поезије не прихватам никаква правила, ту желим потпуну слободу.

Највеће заслуге за моје писање хаику поезије дугујем Марији Јурачић уредници једног портала “Очаравање” у Хрватској. Ту сам акриван још од 2012 године где сам углавном објављивао љубавну поезију, све док ме једног дана на порталу Марија није упознала са основним сазнањима о томе шта је хаику. После сам сам истраживао и читао све што је било везано за хаику стихове. До сад сам објавио пет књига хаику поезије. У знак захвалности књигу “Молитва шуме “ посветио сам Марији Јурачић.

Моја форма писања је иначе сведена, јасна тако да сам захваљујући томе и открио хаику поезију. Наравно, требало ми је времена да научим шта је хаику, још учим и читам све што ми дође под руку везано за хаику поезију. До сад сам објавио шест књига хаику поезије : Кас са звездама 2018, Геометрија ока 2020, Молитва шуме 2021, Прескочено небо 2021, Не видим жабу 2022 и најновија књига У праскозорје 2024 године. Неке од ових књига су преврдене на стране језике као што су : руски, енглески, италијански, шпански, француски, јапански, шведски, норвешки, њемачки језик.

Ваши хаику радови објављују се у угледним светским и европским хаику часописима. На који начин то утиче на Ваш рад и личну инспирацију?

Моји хаику стихови су објављени на више од двадесет језика, од Србије, Хрватске, Словеније, Велике Британије, преко Африке, до Америке, Канаде, па све до Јапана.

Добар је осећај кад у свету мој рад препознају и објаве. Баш је ова година једна од најуспешнијих по том питању, собзиром да шаљем радове из државе где на прсте једне руке можемо набројати писце хаику поезије. А слање радова и објаве у часописима хаику поезије немају утицај на инспирацију, за то је заслужна природа из које црпим инспирацију.

Учешће на књижевним конкурсима је значајан сегмент Вашег стваралаштва. Шта Вам доноси учешће на конкурсима и зашто сматрате да је важно учествовати у таквим врстама такмичења?

Да, учествујем на разним конкурсима како код нас, тако и ван наших простора. Понекад проверавам да ли сам на правом путу. Да ли је добро то што пишем. Понекад из знатижеље како ће то тамо неко схватити.

Добитник сте "Печата вароши сремскокарловачке", што је значајна награда. Како је та награда утицала на Вашу каријеру и како се осећате када добијете признање за свој рад?

Награда "Печат вароши сремскокарловачке" је важно књижевно  признање за мене, посебно што је прошле године било 200. година од рођења Бранка Радичевића. Искрено још нисам свестан награде, још сам под утиском. Награда је ту да ми покаже да сам на правом путу и да наставим да будем још бољи.

Које књиге или ауторе препоручујете младим песницима? Шта мислите да би им било корисно да прочитају?

Треба читати све и свашта, временом ће сами препознати шта је добро за њих. Значи, само читати, читати...што више читања. Издвојио бих књиге:

Khaled Hosseini „Гонич змајева“, Harper Lee „Убити птицу ругалицу“,  Gabriel García Márquez „Љубав у доба колере“, „Сто година самоће“ Markus Zusak „Крадљивица књига“, Paulo Coelho „Алхемичар“, J. D. Salinger „Ловац у житу“, Charles Bukowski „Пошта“,  Matthew McConaughey „Зелена светла“, Miguel de Cervantes „Don Quijote“, Herman Mellvile „Moby Dick“,Dion Leonard „У потрази за Гоби“, F. M. Dostojevski „Идиот“, Erich Fromm „Умеће љубави“, Walter Isaacson „Steve Jobs“.

Шта Ви тренутно читате?

У задње време волим да читам аутобиографије, путописе,  волим да се вратим и прочитам нешто већ раније читано од наших писаца. Интересантне су ми књиге из области психологије, наравно, поезија је свакодневно ту за читање као и хаику. Тренутно читам Нелсон Мандела – Дуга шетња до слободе, Keith Richards- Дуга шетња до слободе“ и Walter Isaacson Разбијач шифри.

Да ли имате планове или најаве за ново издање или неку нову збирку поезије?

Увек радим више ствари истовремено. Припремам један избор поезије из досад објављених шест књига љубавне поезије. Ове године је тачно десет година од објаве моје прве књиге поезије Два метра тишине 2015. па поводом тога.

Завршио сам два рукописа хаику поезије, и те две књиге би требале изаћи из штампе до новембра ове године.

Почео сам да пишем и поезију за децу, и ту имам планова за књигу у неко скорије време.

Пишем и роман.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: