 | Драгослав Бато Бабић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
АКО НЕКАД СЕДНЕТЕ
У АУТОБУС ЗА САНАТОРИЈУМ
Укрцао сам се у аутобус
У коме су сви добровољно кренули
За неке ситне паре
Већина је први пут пошла
Знајући само за нека питања
Та испитивања су често вршена
Наравно без приче
И без много разговора
Убијање интелекта
И пресипање ума
Из једне посуде у другу
У полутамним собама
Цео аранжман би трајао
Неколико дана
Са безброј мрачних ходника и тунела
У глави су се повремено чуле експлозије
Још ми није јасно шта се то десило
Пошао сам због Веронике
Али се не сећам
Да сам је срео
ЗАЖМУРИ
Тим језиком
Причале су птице
И ветрови односили
Задње лиске са сувих грана
Ту где сам рођен
Нема више међа
Залазак сунца је увек
Преко рамена
Негде далеко иза леђа
Не постоји
Огромна суза
Ни папир исцртан сновима
Тих јутара
Престала је киша
И таласи су
Без обале
Дрхтали до јутра
Зажмури
Док језеро
Црташ
Да ти његова свежина
Не отме
Сплаваре са Таре
Док чекаш
Аутобус за снове
Зажмури
ПТИЦЕ СА СНАГОМ ВОЛА
Пукло је дно кавеза
И излетеше затворене птице
Нису ни знале за крила
Ни за висину
Ни за југ
Кад застуди
Нестају у даљини
Не стају
Изнад језера
Круżе високо
Да их не можеш
Дотаћи
Зар да забораве
Топлину дома
У кљуну су носиле
Снагу вола
У оку бистру реку
А на крилима
Тежину бола
СТРОФА ИЗ АРИЈЕ
ДА ПОБЕДИ ЉУБАВ
Случајно сам просуо
Корпу цвећа
На твоје образе
И искидао ланце
Што према теби стоје
Нико се није померио
Из твоје бајке
А осмех ти и даље
Личи на божуре
Пукла је
Планета на крају
Задње строфе
И вечност
Постаде стварна
Очи опет блистају
Моћно
Дуга је затим
Иза брда искочила
И на акварелима
Лом направила
Јато птица је пролетело
И оставило трага
Баш на неким бојама
А на мојим длановима
Свака лиска је
Своје име имала
