Миленко Дачевић: Поезија је слава љубави

МиленкоДачевић је песник чија поезија дубоко инспирише и допире до сржи људских осећања. Његова креативност и размишљања о вези између права, поезије и националног идентитета отварају важне теме о утицају уметности у обликовању друштвених вредности и личних уверења. Миленко Дачеић својим речима и делима проналази начин да укаже на значај љубави, вере, патриотизма и духовности у савременом свету.

Књижевни ЕСНАФ, 23.08.2025.
Разговарала: Неда Гаврић
Технички уредио: Илија Шаула 

У којој мери Ваше правничко образовање и професија утичу на Вашу песничку визију и на који начин се преплићу право и поезија у Вашем животу?

Право, као једна од најстаријих друштвених наука, кроз историју цивилизације има првенствни циљ, да регулише односе међу људима, стварајући одређене системе вриједности, што утиче на развој мисли, осјећај етике, гланлцање еманације, пуноћу изражаја, изискујући појачан интелектуални напор.

Тачка сусрета права и поезије, видљива је у филозофији права, најприје у правној онтологији, гдје право, попут поезије, покушава да надилази и превазиђе искуство, ослобађајући се ограничености истог. Првна гносеологија одговара на питање да ли се уопште може сазнати надискуствено право, опет улазећи у зону нечега, што би као такво, метаискуствено било иманентно само стихотворењу. Права аксиологија поставља неограничена питања о вриједностима које право треба остварити, утврђујући природу тих вриједности. Интуиција, надахнуће, откровење је такође у вези са поезијом. Из свега наведеног, јасно се указује да правничка вокација, утиче на обликовање размишљања, на формирање и градацију система вриједности, реторичке препознатљивости. Као што поезија доприноси пуноћи поимања праведности, која се генерацијски преноси и етаблира у амбијенту људске егзистенције и обитавања. Но, треба избјећи ризик пренагалашне литералности у правичком резону, и недопустивог конзерватизма у поетском манифесту. Право и поезија су у традицији нашег народа, нужно речено сродни, и у сазнању да имамо велике пјеснике, који су симетричној мјери, били изузетно познати правнци, као што су Лаза Костић, Милан Ракић...

У збирци "Твој поета" рецензенти су угледни књижевници. Какав је осећај добити такво признање на почетку каријере, да ли је то потврдило Ваш осећај да сте на правом путу?

Дјело мора да има своју потврду. Кад поменута произилази од оних које узимате за ауторите, онда имате додатан мотив, који је у овом случају привилегија. Наравно, уз ту привилегију иде велика част, а уз њу велика одговорност, знајући да несмијете изневјерити одређена очекивања. Компонента иднивидализма представља креативне, мисаоне, умне и духовне напоре појединаца који предњаче, предводе и својим интелектом продиру у ново и непознато, уче, васпитавају, јуришајући у непролазност. Ја сам неизмјерно захвалан реценезентима моје збирке пјесама "Твој поета", нарочито Матији Бећковићу, узимајући у обзир његову књижевну величину, године живота, бројне обавезе... Али, и у таквим околностима он је показао поштовање и потребу да помогне, саветује, буде од користи. Критика је увијек пожељна и потребна, корисна, чак и када није позитивна.

Књига носи наслов "Твој поета". Ко је тај "твој" и коме се обраћате у својим стиховима – широј публици, појединцу или можда самоме себи?

Књига је добила назив по пјесми "Твој поета". " Твој" је наприје "њен" поета, али "твој" у смислу сваког оног ко је чита. Обраћам се свима, широј публици, читаоцима, љубитељима поезије, негде, заиста и самом себи, обраћам се оној, о којој пишемили која ме инспирише, надахњује. На такав начин се успоставља однос између творца и ужваоца одређеног стваралаштва, у овим случају поезије, исто је и са другим облицима умјетности, као што је музика, глума... Оно, што ме нарочито радује је сазнање, да се људи "проналазе" у одређеним стиховима, доживљавајући их лично, субјективно, везано за себе.

Шта Вас је инспирисало да поделите своје најдубље мисли с јавношћу?

Док се не покаже, бисер нема вриједност, јер нико не зна да он у конкретном случају постоји. Стихотворење је једна врста исповјести, а стих најузвишенији облик мисли. Оно што стварате, мора бити и представљено. У супротном ван личног, приватног и интимног, не егзистира. Књижевност има јасно изражене друштвене циљеве. Из поља једне флуидне идеје, која добија свој ауторски облик и материјалу ефективу, ви себе изводите пред суд јавности, јер је публика једино мјерило успјеха, не у смислу било каквог популизма, већ отварања прилике за вредновање, упознавање, прихватање, реаговање, постављање и одређивање наспрам онога са чим долазе у контакт.

Ваша поезија често се бави љубавном тематиком. Који су Ваши ставови о љубави и партнерским односима данас, и да ли се поезија може сматрати уточиштем за праве емоције?

Љубав је покретачка снага. Круна свих осјећања, збир свих вриједности, и најважније непресушна инспирација. Човјек без љубави може да буде успјешан, али не и задовољан, најмање срећан. Све што је вриједно од памтивијека, произашло је из љубави. Данас, нажалост љубав се подводи под алтернативе, подразумијевања, навике, нагоне, очекивања, компромисе, најразличитију компензацију у контексту једног дијела Вашег питања. Пристојност се узима за превазиђену, романтика за архаизам, оплемењеност за непотребну... Овде се може ући у дијалектику, да ли је савремен човјек способан да воли? Чисто, невино, дослиједно, пожртвовано...

Поезија је слава љубави!

Такође су присутне и теме  патриотизма и родољубља. Шта за Вас значи бити патриота у 21. веку и на који начин поезија може да допринесе очувању националног идентитета?

Тарагичност херојске судбине српског народа, дуготрајно робовање, спремност на жртву и страдање, обавезују пјеснка да се одужи роду. Пропаст државе, губитак слободе, али не и вјере у васкрсење, условили су да је у одређеним периодима, наша национална историја била више у надлежности поезије, него историје, односно науке као такве. Поезија је показала да располаже реалним потенцијалом и снагом да сачува национални идентитет. Она је урезана у исконско српско биће, везана за дубоко осјећање припадности највишем облику колективне свијести, поистовјећивањем са њеним системом вриједности, снагом духа и пројекцијом националног јединства. Помажући да се подноси тренута патња, и тежећи регенерацији славе, стихови су охрабривали устанике, надахњивали ратнике, тјешили ожалошћене, палили лучу јунаштва. Бити патриота у 21. вијеку, надасве значи бити достојан предака. Очувати свете завјете, од којих је Косовски најважнији. Не красти државу, не отимати од народа, не продавати национална богатства, не трговати националним интересима. Данашњи патриотизма је у одређеној мјери фолклоран, примитиван и крајње бескористан. Махање заставама, подизање три прста, пјевање патриотских пјесама није довољно, ако нема националне еманципације, продуховљености, одсуства страха за личну корист, одбацивања егоизма, самодовољности и осјећаја посебности, напуштања колективне депресије и јачање оптимизма.

Колико Вам је вера важна и како се одражава у Вашој поезији, и у Вашем животу?

Вјера је пресудна, најважнија. Моја поезија, када су у питању вјерске и духовне пјесме, одражава значај вјере у мом животу. То је неугасива стваралачка ватра. Вјера нас храбри, учи, васпитава и напаја са непресушних врела истине, морала, части. Отпадајући од вјере, ми бисмо били подложни труљењу и распадању. Као жива со, вјера нас држи живима, младима и виталнима. Дух ведрине, омогућава нам да се уздигнемо, усправимо и исправимо. Људи погрешно, кроз лоше појединачне примјере, нападају вјеру. Поједини сматрају да је превазиђена, да је непотребна ученом човјеку. Гле, нису ли наши најумнији људи били доказ наше неодвојивости од вјере?! Од Светога Саве, Његоша, Тесле, Пупина... Наравно, то не подразумевају пасивну вјеру, без труда, рада, жртве и дјела, већ активан приступ животу. Али, вјера свему даје смисао и сврху, јер у вјери ништа није безначајно.

Поред поезије, да ли се планирате окушати у неким другим књижевним формама, као што су проза или есеј?

Поред поезије, пишем и кратку прозу. Друге књижевне форме, условљавају другачију концентрацију, фокус, начин размишљања. Не знам да ли сам способан да напишем роман, да ли сам за то надарен. Једноставно, временом сам научио да се поетски одређујем, поимам, доживљавам. Андрић је на почетку схватио, да није толико добар у поезији, није форсирао, наметао.

Но, читајући класике, свако пожели да напише роман. Остаје да се види, живот је изазов.

Да ли већ радите на новој збирци? Можете ли нам открити неке детаље о темама и мотивима које ће она обухватити?

Да, увелико пишем трећу збирку пјесама, која ће се звати "Жила кукавица". Теме остају исте, размишљања о Богу, љубави, животу, жени, историји славе и страдања, истакнутим личностима нашег народа...

Планирате ли дружење са публиком у виду промоције књиге у скоријем периоду? Где Вас читаоци могу срести и упознати се са Вашим радом?

Планирана су гостовања у Новом Саду, Апатину, Бачкој Паланци, Крагујевцу, Нишу, Београду, Источном Сарајеву, Броду, Теслићу, одређеним градовима у Црној Гори.Чекамо завршетак распуста, годишњих одмора, колективних љетних пауза, како би се вратили промоцијама.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: