О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Емина Мукић
Ена Вуковић
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Благојевић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Силвана Андрић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Слободан Владушић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Тања Прокопљевић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ФОСИЛ СТАРИХ ОБРАЗАЦА

Емина Мукић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Фосил старих образаца

(монолог)


 
Нећу послати ово писмо. Не зато што немам шта да каже — већ зато што више не морам. Већ је отишло. Није прошло кроз сандучић, ни кроз екран, ни кроз ријечи. Отишло је… низ кичму. Кроз зјенице.
У онај заборављени кут мог јастука, гдје ноћу причам са сјенама које имају мој глас…
Знаш? Оне које се не виде кад се свјетло упали. Писмо се склупчало међу ребрима. И дише. Тише од сјећања. Ко би га уопће читао, осим огледала? А и оно се прави слијепо, кад га гледам предуго.
Нећу више носити заставу разума… кроз минска поља туђих несигурности. Доста је било.  Нећу више бити свећеница тишине међу галамама које не траже одговор, него само — потврду. Оне не слушају. Оне чекају да климнем. А ја више не климам главом. Не кад знам да истина под мојим језиком крвари. Доста ми је да будем чистачица истине… На бојишту полуистина. Доста ми је метли. И перја. Доста ми је старих ријечи које миришу на плијесан очекивања. Знаш на које мислим. На оне:
“Буди фина.”
 
“Буди јака.”
 
“Прешути.”
 
“Попусти.”
 
“Немој сад.”
 
“Можда си”
 
Не исправљам више криве Дрине. Нека теку. Нека криве стијене. Нека ударају. Пјене. Губе смјер. Нека вјерују да ће стићи тамо гдје их нема. Ја…Ја сам сада море. И није ме брига куда ријеке покушавају ићи. Море не трчи за притокама. Није ствар у томе да су они лоши. Нису. Нисам ни ја. Само смо… отишли на различите стране дубине. Ја више не дишем на површини.
 
Сад сам фосил старих образаца. Археолошки траг жене која је престала поправљати све што се распада. Знаш, некад сам за сваку пукотину тражила љепило. Сад гледам како кроз њу улази свјетло. Сад сам стијена која памти, али више не задржава облик руке која ју је покушала исклесати. Чак ни пукотине више не скривам. Оне су карта до мене. Гребање у стијени које говори:
 
“Овдје је била.
 
Овдје је стајала.
 
Овдје је рекла ‘доста’.”
 
Оне су пјесма коју више не цензурирам. Јер у мени више нема потребе да будем спашена. У мени више нема молбе да ме неко коначно види. Ја сам та која гледа.И видим. Све. Напокон!





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2026 © Књижевна радионица "Кордун"