детаљ слике: КРК Арт дизајн

СА ХРИСТОМ НА ТИ

Стигла сам тамо касно. У сам крај дана наранџасто Сунце се већ котрљало и журило да склизне иза брда. Душа ми је била горка и тешка, па се чинило да тај Светли Спаситељев изасланик жури да се сакрије и склони од мене, јер га је била срамота од Бога да ме гледа  и греје такву. Ширио се око мене мирис оближње шуме и чула сам  њен шапат као тиху молитву коју већ вековима непрестано шапуће Господу, уз хор птица и жубор потока.

Црква Светих Архангела у Бранковини!

Стаза до улаза у цркву била је необично стрма и клизава. Стопала су ми била мокра од вечерње росе и зноја, па су ми патике често спадале. Ја сам посртала, наслањала се уз зид, често падала и  устајала, плакала, а никог није било да ми помогне.

Крвавих и болних стопала и  дланова дођох до тешких дрвених врата. Са муком сам их отворила и ушла у храм. Спазам је био јак, једва сам ходала. Главу покрих теткином ешарпом, која је још мирисала на њу, а болне дланове обрисах о учитељичину дугу хаљину коју је она често носила кад смо ишле на богослужења  заједно. Хтедох да заплачем,  јер сам осећала да су присутне, али сетих се да је изнад њих Господ. Присутнији. Поглед ми паде на Његов бледи лик и ја се постидех:

-         Зар ми ниси Ти, Господе, пречи од свих и свега? Како сам могла да заборавим сва обећања која сам ти као дете давала кад смо били најблискији. Кад смо били само Ти и ја?

Господе, тешко ми је. Као тешко олово на моја плећа су се сручиле многе ствари које не разумем. Видиш и сам да немам снаге да се борим са свим искушењима која си ми дао.

Но, Господе, ако ми већ по Својој Светој вољи одузимаш снагу да би ме искушао, сачувај ми, молим Те, бар душу, нека колико је могуће остане чиста!  Јер шта ћу Ти друго принети на дар,  како ћу Ти узвратити за Твоје дарове, љубав и доброту?

Молим Те, остани са мном!

Сачувај ми разум! Ја не желим никога да мрзим. Нико ми не смета. Ја не желим да говорим о туђим грешкама, о туђој похлепи и зависти, нити желим да ме такве ствари узнемиравају. Опрости ми и скрени погледе мог срца са њих  на Твој лик Свети. Подсети ме на Себе, Господе, да сасвим не пропаднем! Немој да Ти и ја нашу спрему коју смо годинама прикупљали дамо непомјанику! Ја сам Твоја Господе!

Све моје Твоје је! 

Молитвама:
Светог Стефана Дечанског

Стетог Саве и Симеона Мироточивог

Свете Анастасије, Свете Јефимије и Свете МАЈКЕ Ангелине

Молитвама Светог Александра Невског, Светог Серафима Саровског,  Светог Василија Острошког и Светог Романа Ђуниског, Светог Аве Јустина и мог, Светог Владике Николаја, Светог Нектарија  Егинског

Свете Матроне и блажене Ксеније

Не дај ме!

Немо су ме са својих места посматрали: Свети Харитон, Света Петка и Богородица и у молитвама бодрили. Клоух на под поред распећа Христовог и склопих очи. Ноћ је полако прелазила у праскозорје кад се пробудих у свом кревету.  

– Богородице моја,  не оствљај нас! – прошапутала сам тихо и поново утонула у сан .

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: