детаљ слике: КРК Арт дизајн

Маја Колунџија Зорое: „Искра“ – прича о мајци и сину, о идентитету и нади

Глумица Маја Колунџија Зорое, наша је овонедељна саговорница. Разговарали смо о њеном избегличком путу, емоцијама и изазовима које је носила, као и о томе како су та искуства инспирисала њену монодраму „Искра“, посвећену мајци Николе Тесле. Љубав према глуми и дубоко поштовање према културном наслеђу чине основу њеног стваралачког пута, а њене речи преносе снажну поруку о важности очувања идентитета, вредности и сећања кроз уметност. Редакција Књижевног ЕСНАФ-а захвална је Маји на издвојеном времену и подршци у раду ЕСНАФ-а.

Књижевни ЕСНАФ - 05.08.2025.

Разговарала: Неда Гаврић

Технички уредио: Илија Шаула

На који начин су Ваша лична искуства из периода избеглиштва  обликовала Вашу личност, вредности и начин на који изражавате себе кроз уметност?

Ја сам морала да напустим родни дом на свој осамнаести рођендан, рекла бих да сам тада већ била формирана као личност. Ипак, то искуство било је неочекивано, могла бих да кажем и надреално.

Иако смо годинама живели у ратниом окружењу, нисам могла ни да замислим да ћемо морати да напустимо наша огњишта.

Мислим да се нисам променила у односу на животне вредности, можда сам у одређеној мери променила приоритете.

Исто бих могла да кажем и за уметнишки израз, код глуме је, наравно, важна суштина, али је немогуће да је одвојимо од форме па се трудим да испуним оба критеријума.

Шта Вам је било најтеже да оставите за собом из Вашег дома, и на који начин сте успели да се носите са тим губитком? Како и колико су ти осећаји и сећања утицали на Ваш лични и уметнички развој током времена?

Ако говоримо о материјаним стварима, нисам много патила за губитком, само понекад бих се у првим годинама по доласку у Србију, када смо оскудевали у многим стварима, сетила нових Старки, патика које су остале код куће.

Оно што ми је заиста недостајало су животиње које смо морали да оставимо, мачка који је био мој љубимац и старог пса.

Вероватно ме је то, на неки начин, трајно обликовало и натерало ме да преиспитујем себе.

Шта Вас је инспирисало и мотивисало да се посветите глумачком позиву, и како сте се носили са сложеним емоцијама које су произашле из вашег избегличког искуства док сте тумачили улоге које захтевају различите емоционалне нијансе? 

Жеља да се бавим глумом јавила се много раније, још у раном детињству.

Чини ми се да сам одувек маштала да постанем глумица.

У почетку је било и разочарења, у основној школи ме испрва нису примили у драмску секцију што ми је било незамисливо. Наравно, тада је прорадио инат...

Приликом тумачења улога, важна су искуства из тог периода, али и сва друга, стечена током живота.

Дубина емоције је, вероватно, нешто са чиме се човек рађа, а кроз рад на себи може да се артикулише и уверљиво пренесе на публику.

Монодрама „Искра“ носи посебну симболику и дубоко значење. Шта Вас је навело да изаберете тему мајке Николе Тесле, и на који начин сте желели да пренесете поруку и емоције које та прича носи? 

Можда ће звучати невероватно, али идеја да направим Искру, дошла ми је кроз сан. Требало је доста времена да се прича уобличи, од идеје до реализације нешто више од три године.

Желела сам да Ђуку Теслу представим, пре свега, као мајку.

Мајку која годинама води унутрашњу борбу и пати за својим сином који је у туђини.  Њена прича је универзална, прича свих мајки чије дете је далеко и која има само једну жељу, да га види још једном пре него што напусти овај свет.

Она се дотиче и филозофских тема, људске себичности, смисла живота, Бога...

Како је Ваша улога у  „Искри“ утицала на Ваш поглед на сопствени идентитет и осећај припадности?

Не бих рекла да је Искра променила мој однос према идентитету и припадности, то је нешто што сам одувек дубоко осећала.

Ипак, рад на представи, подразумева детаљно истраживање, па сам сазнала многе ствари везане за тај период, крај, друштвене односе и добила прилику да сагледам једну породицу, али и цео један народ из новог угла.

Које вредности сматрате да носите у себи као део свог народа и културе, и на који начин их изражавате и промовишете кроз свој уметнички рад?

Сви ми носимо наслеђе народа коме припадамо и родног краја, а током  живота обликују нас догађаји и људи којима смо окружени.

Сам избор теме говори о мом односу према тим вредностима и потреби да се оне нагласе и представе публици.

„Искра“ се изводи у местима где су некада живели Срби, од којих су многи тек недавно или у последње време почели да се враћају на своја огњишта. Како се осећате када играте пред повратницима, и какве реакције и емоције примећујете код њих? Каква је та специфична веза између извођача и публике у тим повратничким срединама?

За непуних годину дана, Искру смо играли 62 пута, од чега је добар део био управо у местима где су Срби некада живели у много већем броју.

Без обзира на број људи, увек сам наилазила на искрену подршку.

Често су то људи који немају прилику да гледају позоришне представе, али  њихово разумевање и спремност да са мном поделе емоцију су непроцењиви.

Догађаји од пре пар деценија, али и раније, натерали су многе да напусте своја огњишта и срећу потраже далеко од родног дома па је тема Искре блиска већини.

По Вашем мишљењу, које су то најважније лекције које можемо извући из историје?

Мислим да је једна од лекција коју бисмо требали да запамтимо да имамо чиме да се поносимо и треба да истичемо оно најбоље, али морамо да памтимо и наше грешке и трудимо се да их не понављамо.

У нашем народу, кроз историју,  има толико великих, часних људи чије животне приче треба да буду испричане на овај или неки сличан начин.

Како замишљате да ће Ваша уметност утицати на будуће генерације? На које начине ваша дела могу инспирисати, подстицати промене или подсећати на важност очувања идентитета и вредности? 

Не желим да звучим поретенциозно, али видим ово као неку врсту мисије, нешто што ће, бар на тренутак, подићи свест, изазвати осећај поноса и припадности. Ако нешто од тога може да остави трајни печат, мислим да би моја мисија била испуњена.

Која би била порука за оне који прате Ваш уметнички рад и желе да разумеју дубину и искреност стваралаштва које произлази из срца једног народа? Шта желите да пренесете и оставите као наслеђе новим нараштајима кроз своју уметност?

Историја и култура нашег народа је дуга и богата, обликована различитим, често веома драматичним, догађајима.

Неки од тих догађаја, чињеница, личности су остали скрајнути, а заслужују да се о њима сазна нешто више.

Најважнија порука била би да истражују, да уче и да своја сазнања деле са другима.

GALERIJA

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: