детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАМИХЛАПИНАТАПАИ

ДРАМА

Ноћна сцена:

из углова мојих мисли преселиш се у угао бесмисла.

Из угла бесмисла доселиш се у угао смисла.

Шта си ти и што си ти?

Зашто си ти и за шта си ти?

Мрзим жене.

Патетика.

Волим људе.

Протетика.

Ко бирка ти мисли?

Ко мути ти извор?

Хор на зор у мојој глави:

у томе се крије нешто добро, поброоо!

Зор на хор из моје главе:

у овоме се открива нешто лоше, гласоношеее!

Дневна сцена:

Ја мислићу на тебе у подне,

ти тад си високо – на небу соко!

Током ноћи:

крвари ми десно око.

Током дана:

Кријем, јер нисам сама.

ИГРАЛИ СМО СЕ ТИШИНЕ

Одредио је границе простора за игру.

Догворили смо се да ја ћутим на овом свету.

Ћутала сам:

један дан;

један месец;

једну годину.

Поново, па испочетка.

Када је бинарним записом

било представљено моје ћутање

уплашио ме низ нула и јединица,

па сам почела да трчим.

Десно-лево,

тамо-овамо,

тражила сам своју тишину међу свим тим гласовима.

Међутим, моја тишина није осећала моје бројање,

а ни трагање.

Одавно је престала да учествује у игри,

као што сам ја прекршила правило.

Ко је био себичан,

без обзира на фабулу у ствари је одговор.

Ко је издајник,

без обзира на сиже,

може бити осуда,

али и пресуда!

ДОНОСИЛАЦ РАДОСНИХ ВЕСТИ

Неко долази.

Изговарам ти име.

Ветар ми чува тајну.

Он је пријатељ оних који воле и непријатељ вољених.

Ми га чујемо.

Ви га само слушате.

Ја и путујуће чежње.

Ни траг, ни глас.

Кажу: јесен ће.

Чујем, већ је ту.

Ти, ниси!

МЕТА

Погнута пикадо мета: шета.

Леђа су јој црна, да се не види.

Оквир јој је бео, па се провиди.

Стрелице около су пале.

Стрелице за њу су мале!

Само њој не смета њена штета.

Погнута пикадо мета као дужник бездушника: шета!

ОКСИДАЦИЈА

Скамењено кило соли каже соди:

ја сам њен избор.

Бикарбона реплицира:

ја сам одабир.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: