детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПИСМО  ДРАГОМ ПОПИ

Много  је  година прошло  одкада  сте  отишли од нас, а ми Вас се  још  увек  са великом  радошћу  сећамо, и често  Вас спомоњемо. Међусобом  препричавамо  Ваше мудре, савете, речи и беседе посебно о празницима.  Као мала и безумна деца  верујемо да ће се десити неко чудо  и да ћете  нам се вратити.  Без  имало жеље да Вас оптеретимо,  створимо кривицу, или  да претерујемо   рећи ћемо да су распеване, мале птице непосредно после Вашег одласка   напустиле стару шуму која се налази  изнад наше цркве  и  више се  њихов цвркут не чује,  ваљда су навикле на Ваш глас. А корито потока  који протиче  у дну дворишта често је празно и суво преко целе године.  И један столетни  бор  давно   више не зелени.  Тужно је оборио своје старачке бркове, и допустио  да постану увели и браон  боје као да се предао судбини и само чека да га посеку. Закључили  смо да као што  благатворна  природа и сунчан  дан утичу на то да се расположење  једног  човека поправи и  да се он осећа  добро,  тако исто благотворан и добар  човек  може  утицати  на природу и околину.  Многе породице у нашем селу су угашене или пред  гашењењм  а неки људи  за које  се вероввало да су јаки и здрави  попут челика давно су напустили овај свет, оболели од  најтежих болести . Пријатну  сеоску  тишину  заменили су бука и рад   камијона и машина . Богати се  у лице  смеју и ругају  сиромашнима, или их гледају попреко  што не доносе  недељом ђаконије и послужења.   Све се некако убрзало и ужурбало.  Чак и сунце залази  и лети  раније него што је некада, после наступају кишне и хладне вечери.  Људи су постали тмурни и безвољни. Нико да застане, саслуша, утеши, нашали се, посаветује или пак изгрди. Свако жури негде  не пазећи. Постали су свадљиви и дрски једни  према другима као да је молитва напустила њихова срца.  Жале се на власт, затрован вездух,  а ми безумни  међутим  осећамо  и знамо да није тако. Говоре  нам  да смо незахвални, психички оболели. Прете  разним установама  .  Ипак ми убоги знамо,    чистији   је  био ваздух,    плавље и јасније небо, и сунце пријатније  -  мисли бистрије и разборитије  оних година  док  су нас  чувале  Ваше молитве и Ваша  љубав .   

Упркос свему томе ми  смо  бескрајно срећни.   Радују нас неке ситне   ствари које  које су ''паменима''  катастрофа и бесмислене. Чекамо лето, и  неке нове   радосне  сусрете  са Вама   вољени наш оче.   Волели би смо  да нам једном  дођете  бар на једно поподне  да будемо срећни као пре.

Ваши  некадашњи парохијани

Коља,  Мата, и  Јеленко.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: