детаљ слике: КРК Арт дизајн

Дан када је распоред часова рекао – НЕ

У једној средњој школи, смештеној између кафетерије која

сервира егзистенцијализам на пластичном послужавнику 

 и канцеларије психолога који чешће теши наставнике него ђаке,

постојала је Она – професорка енглеског језика и

ненадмашни борац против граматике,

која се више мења од распореда часова.

Свако јутро је долазила с торбом пуном књига и оптимизма.

И кад би колеге у зборници тихо гунђале гледајући распоред часова,

Она би уз благи осмех рекла:

„Ма опуштено… живот је леп, а свака оцена само метафора.

После контролног следи кафа, а може и чај, а 

после ђачког есеја – психичко ресетовање.“

Али тога дана, кад се школско звоно огласило четири пута

уместо три, и нико није био сигуран да ли је завршио четврти час

или је аларм огласио крај школске године. Десило се чудо:

Табла је сама од себе исписала “Enough is Enough.”

Креда је пала са полице, дневник је замуцао, а PowerPoint

презентација – иначе веома кооперативна – одбила је да се отвори.

На екрану је само писало: “error 404: Наставна мотивација - Not found.”

И шта је Она урадила?

Узела је белу чоколаду из фиоке (ону “за нужду”),

Погледала кроз прозор у непостојеће школско двориште и мирно рекла:

„Биће боље. Ако ништа, бар смо живи. А то значи да можемо

још један контролни. Или макар још једну епизоду шпанске серије.“

Колеге су је гледале у неверици. А онда су тихо, један по

један, оставили дневнике, скинули се са друштвених мрежа

и заједно направили први прави одмор у последњих шест месеци.

И сви су, бар на трен, поверовали

Да ће после кише стварно синути сунце… или бар распуст.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: