детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕШТО ОСМИШЉЕНА ИГРАРИЈА У РОМАНУ ЗОРАНА ПЕНЕВСКОГ

(Зоран Пеневски, Институт за дечју књижевност, Београд, 2023)

Тања Прокопљевић - књижевна критичарка

          Нови роман за младе Закључана соба стиже нам од Зорана Пеневског (1967), писца, преводиоца и сценаристе чији су романи богате садржине и остале књиге за децу награђивани.  

            У биографији аутора, а која је прибележена у књизи која је пред нама. Сазнајемо да је Зоран Пеневски својим стваралачким радом и значајним књижевним наградама, похваљен за допринос дечјој књижевности и то у више региона: Србији, Црној Гори и Македонији. А, квалитет овог писца доиста потврђује и роман о којем пишем.

             Закључана соба је невелики, али врло лепо изнијансиран и хронолошки правилно постављен роман. Поред изузетног забавног садржаја, аутор на светлост дана износи причу вишезначајних и вишесложених поука корисних младим читаоцима.  Главни јунаци су савремени тинејџери Лана и Дуле. Они су лукавим поступком својих другара закључани у собу из које не могу да изађу. Управо се у тој соби одвија и радња ове књиге. На почетку, веома збуњени оним што им се догађа. Двоје младих се прилагођава ситуацији у коју их је увела игра њихових другара. Игра има за циљ да заточене на крају избави из собе у којој се налазе.

            Међутим, само под условом да су довољно способни да следе правила осмишљене игре. Ако се у игри снађу, млади ће пронаћи сакривен кључ који ће их ослободити заточеног простора. То значи да морају да сарађују. Али, они једно друго не познају довољно, не друже се и потпуно су различити. Путем мобилних телефона и Интернета, Лана и Дуле су у прилици да контактирају са пријатељим који су осмислили игру и због којих су се нашли у соби беспомоћно везани једно за друго. То су: Вук, Тања, Милена и још неки скривени јунаци који су помогли да се игра осмисли и реализује. Интернет им је доступан и као помагало око решавања осмишљених задатака уврштених у игру.

            Другарима је било занимљиво да споје Лану и Дулета због њихове различитости. Свако је на свој начин режирао исход догађаја подругљиво се смејући и очекујући низ неизвесности. То се, наравно, не допада ни Лани, а ни Дулету. Чини се да је то и једино што их спаја и у чему су на самом почетку показали сличност. Остало је одувек било тако различито; Лана је „штреберка“ која све посматра кроз призму знања и правилности, док је Душан лош у школи, наизглед смушен и неупотребљив – посебно „штреберима“ попут Лане. Он је од оник којима су тело и добра шала једине преокупације у животу. Није било изгледа да Лана и Дуле уопште могу да сарђују. Ипак, немајући куд, Лана и Дуле некако започеше игру која им је наметнута. Покушавају да се прилагоде једно другоме. На почетку је било тешко. Стално су се љутили једно на друго и боцкали се речима. И њима је изгледало као да је немогуће да се заједно снађу у решавању „слагалице“.

            У жељи да остваре свој циљ, Лана и Дуле су почели једно другом да приказују скривене делове себе. Лана је показала да уме врло лепо да се шали, а Дуле да није толико беспаметан. Овде се већ схвата, да прича подучава о чињеници; да је у сваком од нас нешто скривено и неизнесено пред лице јавности, па чак и врло блиским пријатељима. То, нешто, понекада, при великој присности међу људима, може бити  „откључано, те изнето на површино“. Износи је љубав и велико поверење. Лана и Дуле су у свом односу отишли далеко.

            На почетку, слажући се као „рогови у врећи“, млади су се полако идеално допуњавали. Шалама које збијају током  временом не покушавају више да повреде једно друго, већ да себи улепшају време боравка у соби у којој су закључани, па чак и да се истински забаве. Све су мање саркастични, а све више сатирични и то им доиста улепшава не само боравак у затвореном простору, већ и сам живот. И физички контакти су међу њима све учесталији. У једном трену, Дуле је морао да подигне Лану како би дохватила један предмет који је био део слагалице коју решавају у потрази за кључем. Свидело им  се то, не само због тога што су успели у својој замисли, већ још и више јер су прво оклевали да се додирну. Временом су Лана и Дуле трагајући за кључем искусили не само успех у сналажењу, већ су доживели и заљубљеност. У заљубљености се може све. То доказује и ова прича. Њих двоје су се ослободили. А, на крају приче су чак и надмурили своје другаре, те се ставили у њихову ситуацију и обрнули ток ствари. Успешно су их исмејали и ставили су сада они њих у незгодну позијицију од које су се ови, чак, уплашили и посрамили. Ни један од другара се није надао да ће се Лана и Дуле тако зближити.

            Ако бисмо кренули од претпоставке да роман исте садржине може као јунаке имати одрасле људе, наш писац би се сигруно сложио са тим да би само један јунак био затворен у собу, јер у противном, не би било занимљиво оно што би се догодило међу двоје затворених одраслих људи. Бар, не, љубитељима лепе књижевности. Одрасли данас не могу тако лако да се снађу у „откључавању једно другог“. Међу њима пречесто долази до окршаја и непријатних ситуација уколико су много различити. То је већ добро познато свима, јер се људи константно налазе у истој ситуацији у којој су се нашли Лана и Дуле. Они су у пословним и друштвеним односима често силом прилика везани једно за друго иако се не познају довољно нити су слични, баш попут младих јунака овога романа. Али, углавном, пријатељство им тада не успева и они не могу попут Лане и Дулета тако лако да се сложе, а камоли да се заљубе једно у друго. То може углавном поћи за руком младима и врло ретко се дешава када су одрасли у питању. И када се деси, то је у већини случајева лажно.

            Идилично је представљено заљубљивање младих у овој књизи, која манифестује идеју да је најлепше бити дете и да су одрасли пуни предрасуда.  Ипак, једно је сигурно; Пеневски на светлост дана износи и највеће мудрост света. Он нам о томе саопштава кроз закључак своје главне јунакиње Лане. Лана каже:

            Људи се друже кратко и површно и немају времена да се упознају. А свако у себи има много тога занимљивог што може да надахне друге и подстакне да учине оно што се не би усудили сами да покушају.

            Управо, овај општи закључак који у реалном животу свет данас покушава да оспори и занемари, а који је заправо и сама истина јер је заиста свет „шаренији и тајновитији испод свих ових боја које видиш“ – између осталог, извела је закључак главна јунакиња Лана.

            У роману поред осталих поука који ће читаоци сами увидити прочитавши роман, писац нас упознаје са појединим књижевним вредностима и књигама. Читамо тако део чувене често помињане мудре Егзиперијеве књиге Мали принц, а у делу када се јунаци присећају Ланиног писања о омиљеној јој књизи прочитаној тог лета, који се налази у десетом поглављу овог романа. Не само да уживамо у сижеу једне изузетне књижевне осмишљене приче, већ помало добијамо сазнање како се пише о прочитаним књигама кроз памћење и анализирање прочитаног.

            Хвала Зорану Пеневском на овом лепом поучном књижевном лавирнту пуном заноса. Чини ми се да би поручио свако ко књигу прочита, било да је одрастао или је још у неку руку дете да ли по годинама или некако другачије.

У Земуну 20.12.2023.

Објављено у часопису ПОЉА, 2024

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: