детаљ слике: КРК Арт дизајн

НОВИ САД - МОЈ ГРАД

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Историја града

Град Нови Сад добио је име, прво на латинском језику, Неопланта 1748 године, када је постао ‘’Слободни краљевски град’’. Као људско насеље потиче још из каменог доба, на локацији данашњег Петроварадина. На овом месту Келти су почели градњу тврђаве, а за време Римске Империје тврђава је повећана, у првом веку нове ере. У петом веку Хуни су опустошили овај простор, а иза тога обновили су га Византинци.

Град се први пут почео помињати под именом Peturwarad, што је имало значење Петроварадина, 1237 године. Град је био под Османлијским царством у 16 веку, а под Хабзбуршком Монархијом током 17 века. За време владавине Хабзбуршке Монархије православном становништву био је забрањен боравак у Петроварадину, након чега је 1698 године почела градња новог насеља на левој обали Дунава, где су дотле биле мочваре. Том граду дато је прво име Ratzen Stadt (Рачки град, што је значило Српски град).

Име Нови Сад, односно на латинском Неопланта, добио је 1748 године, а већ 1780 године град Нови Сад имао је око 2000 кућа, од којих су српске биле 1144. Током 18 и 19 века Нови Сад је био највеће српско насеље на свету. Од 1867 године Нови Сад је у саставу мађарског дела Аустро Угарске, од када му се знатно променила демографска структура, повећано је говорно подручје на мађарском језику. Током Другог светског рата убијено је око 5000 српског становништва, а многи су се још отселили. Од 1945 године Нови Сад је главни град Војводине. А током НАТО бомбардовања срушена су сва три моста на Дунаву, а од када су мостови обновљени, Новосађани говоре да имају три моста на Дунаву и седам у Дунаву.

Из старије историје откривена су налазишта земуница на Клиси, из бронзаног доба, а на темеринској петљи нађени су остаци из разних временских периода, од Палеолита до данас, као постојање некрополе Старчевачке културе. У улици Јанка Чмелика бр 36, нађени су новчићи са ликом Александра Македонског, а на месту зграде Матице српске пронађено је гробље, словенског порекла, из бронзаног доба. Налази из временског периода од 3000-2000 година (п.н.е.), чији су носиоци степски номади, који су се доселили са истока. На Детелинари су нађени остаци из латинског периода, који се повезују за експанзије Келта. Порекло Римљана потврђено је по нађеном њиховом новцу.

Први историјски документ о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља угарског краља Беле IV из 1237 године, нађена на локацији данашње Петроварадинске тврђаве. Већина новијих налазишта, током ископавања, приликом градње, потичу из периода најезде Монгола и Турака.

Дунавски Гибралтар

Нови Сад је други по величини град у Србији, са 368.967 становника (2024 године) и свакако један од најлепших градова у Европи. Житељи Новог Сада познати су по својој мирољубивости и љубазности. Нови Сад, као град, постоји нешто дуже од 300 година. Први пут се спомиње од 1694 године, две године након почетка градње Петроварадинске тврђаве именован је као ‘’Дунавски Гибралтар’’. Пре Срба на овом делу Војводине живели су многи народи: Римљани; Гепиди; Хуни; Авари; Словени; Германи; Мађари; Византинци и Турци. На петроварадинској Стени Римљани су изградили тврђаву, коју су Мађари касније обновили, а Турци одржали. На левој обали Дунава Аустријанци су подигли мостобран, као своју одбрамбену линију, око кога је почело да се гради насеље, где су прво становали војници, па затим занатлије и трговци. У 18 веку, грађани жељни слободе успели су да за 80.000 форинти издејствују од Марије Терезије статус ‘’Слободног краљевског града’’ под иманом Нови Сад (1 Фебруара 1748 године).

Новосадски мостови

Дунав је одувек даривао и кажњавао Нови Сад. Даривао је граду воду, а често га плавио. Доносио му путнике, робу и нове идеје. У почетку становници су Дунав прелазили скелама, а касније је изграђен понтонски мост. У XX веку премошћен је десет пута, а сви ратови су рушили мостове. Последњи, Током НАТО бомбардовања 1999 године, поново су порушени сва три моста, па Новосађани, након обнове истих, од тада говоре како имају три моста на Дунаву и седам у Дунаву.

Српска Атина

Од почетка градње Новог Сада, одувек је био вишенационалан. Највише је био српски, а током свих времена у граду су живели и Хрвати, Мађари, Словаци, Русини, Грци, Цинцари, Јевреји, Румуни, Роми и други. Тај мултикултурни имиџ одржао се и до данас, с’разликом што је вишенационалност још увећана. Године 1748 град је имао 4620 становника.

Почетком XIX века српски просветитељ Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика, рекао је: да је Нови Сад ‘’највеће српско насеље на свету’’. Године 1848/49 град је бомбардован и разрушен. Његови становници убрзо, затим, су га обновили, у стилу барока и других архитектонских стилова. У другој половини XIX века назвали су га ‘’Српском Атином’’. После Првог светског рата, 1919 године, Нови Сад са целом Војводином, ушао је у састав Србије, новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, тј. у састав Југославије. Од тада Нови Сад је наставио брзи привредни и културни развој. У граду су изграђени булевари и чувена зграда Бановине. А током Другог светског рата страдало је много грађана и уништени многи објекти. Али, после је град опет обновљен, проширен и још више модернизован.

Нови Сад спада у веома сигурне градове, како за домаће становништво, тако и за све иностране посетиоце, било да су пословни људи или туристи.

Матица културе

Још од првих настанака града, грађани Новог Сада бринули су о свом духовном животу. Подизали су цркве (Николајевска, Саборна, Св. Георга, Успенска, Алмашка, Римокатоличка, Реформаторска, Протестантска, Јерменска црква и јеврејска синагога). Грађене су школе, Новосађани су у 19 веку имали две више гимназије и друге школе. Негован је културни живот грађанства. Развијено је књижарство, новинарство и штампарство. Обновљене су српске читаонице (1845), српско народно позориште (1861) и, најважнији догађај десио се (1864) из Мађарске је пресељена у Нови Сад Матица српска. Матица је основана у Будимпешти 1826 године. У оквиру Матице српске развијен је и Музеј града Новог Сада. А политички Либерализам побудио је Светозар Милетић.

Епитет ‘’Српске Атине’’ означио је златно доба културе Новог Сада, а почетком XX века у Новом Саду су живели две године Алберт и Милева Марић Ајнштајн.

Истакнуте личности Новог Сада памте се: Светозар Милетић (1826-1901), Јован Јовановић Змај (1835-1904), Марија Трандофил (1816-1883), Др Васа Стајић (1878-1947), Ђура Даничић (1825-1882), Милева Марић-Ајнштајн (1875-1948), Лаза Костић (1841-1910) и многи други.

У свом роману ‘’Ана Марија ме није волела’’, на страни 184, ауторка Љиљана Хабјановић Ђуровић за Србе каже: ‘’да су Срби бесмртно храбри, витешки одани, срдачни, гостољубиви, пријатељски настројени, поверљиви, пожртвовани, који никада не нападају, али се увек истрајно и непоколебљиво бране, који штите и праштају. Аутор се слаже са њеним мишљењем, а уверен сам да се с’тим мишљењем слаже и довољан број српских читалаца. И још бих томе додао: да је код Срба дата реч у договорима вреднија и више поштована него писани уговор, као и то: да се руковање приликом купо-продаје стоке на пијацама и слично, апсолутно поштује и сматра јачим од уговора.

Богаство града

Нови Сад је лоциран на раскрсници речних, друмских, трговинских, културних и цивилизацијских путева, европских и орјенталних. У Новом Саду одржава се сваке године Међународни пољопривредни сајам. У Новом Саду је веома добар штимунг старих ресторана. У Новом Саду одржавају се сваке године ‘’Змајеве дечије игре’’; ‘’Песнички сусрети’’; ‘’Бранково коло; ’’Новосадске музичке свечаности’’; ‘’Војвођанске тамбурица’’; Интернационални рок фестивал ‘’Еxit’’; као и ‘’Фестивал уличних свирача’’.

Од старијих спортова најважнији су: коњички, стрељаштво и веслање, а од модерних спортова све олимпијске дисциплине. Сваке јесени одржава се ‘’Новосадски маратон’’ и ‘’Фрушкогорски маратон’’. Нови Сад има дивну речну плажу ‘’Штранд’’.

Тврђава као ризница

Петроварадинска тврђава,’’новосдски бисер’’, грађен је од 1692 до 1780 године. Простире се на 112 хектара и красе је бројни бастиони и војне касарне. Данас је то културна ризница, на којој је изванредан хотел ‘’Леополд’’ са чувеним ресторанима и дивним видиковцем. Ту је и Музеј Новог Сада; Архив града Новог Сада; Академија уметности новосадског универзитета; ‘’Атеље’’ (радионица уметничких таписерија) и, бројне уметничке галерије и кафеи. На тврђави доминира чувени сат, на коме велика сказаљка показује сате, а мала минуте, због дунавских бродара кој су се некада давно орјентисали на време пловидбе.

Универзитет Нови Сад

Новосадски универзитет основан је 28 Јуна 1960 године. Има 14 факултета у Новом Саду и три у Суботици, један у Зрењанину и један у Сомбору. На свим факултетима, укупно студира око 50.000 студената.

Факултети у Новом Саду су следећи:

Технолошки факултет (основан 1959; 1292 стдената)

Академија уметности (1974, ?)

Факултет Спорта (1974: 413)

Факултет техничких наука (1960: 12.000)

Филозофски факултет (1954: 6000)

Медицински факултет (1960: 26.335)

Пољопривредни факултет (1954: 4000)

Правни факултет (2000: 1900)

Природно математички факултет (1969 :6000)

Фармацеутски факултет (2012: 108)

Факултет за пословне студије (2024: 1400)

Факултет за Туризам (?: 4176)

Теолошки факултет (?: 2000)

Економски факултет у Суботици

Грађевински факултет у Суботици

Педагошки факултет у Сомбору

Технички факултет ‘’Михајло Пупин’’ у Зрењанину

Учитељаки факултет, на мађарском језику, у Суботици

На универзитету се истражује 350 савремених пројеката: 129 Иностраних програма и 550 Научних пројеката.

Занимљивости

Када се Нови Сад градио на мочварном терену, често је бивао плављен и нездрав, оштрих зима, ветровитих пролећа и јесени, а жарких лета, са пуно комараца. Царица Марија Терезија дала му је име Неопланта, а Мађари су га звали Ујвидек, и Немци Neu-Saјtz (Nosaјc).

Индустријализација Новог Сада почела је градљом пивара. Ту технологију донели су им Немци. Прва мануфактурна радионица била је свилара 1765 године. Од тада се у Новом Саду почела гајити свилена буба, а за то је засађено 1550 младица белог дуда, а наредних година у Војводини је засађено на хиљаде и хиљаде дудова у атарима и свим селима, од којих многи и данас егзистирају.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: