детаљ слике: КРК Арт дизајн

РЕЦЕНЗИЈА ПЕСАМА ЗОРКЕ ЧОРДАШЕВИЋ

„МОЈА СЕМБЕРИЈА У ПЈЕСМАМА“

Др Симо Јелача

Књига песама „ МОЈА СЕМБЕРИЈА У ПЈЕСМАМА“ ауторке Зорке Аврамовић Чордашевић, једна је од највреднијих нових српских дела, намењена свим узрастима новије генерације. Своја казивања српске историје, ратних и послератних збивања, живота на селу и дечијих радости Зорка најверније исказује кроз песме, које се римују и тиме остављају незабораван утисак на читаоца. Многобројне песме Зорке Чордашевић награђене су на бројним светским књижевним приказима, на који начин су је сврстале на врх песничке лествице српске и светске баштине.

Аутор овог приказа Зорку Чордашевић уврстио је у Светске великане који су обележили људску цивилизацију, публиковано у Књижевној радионици Кордун, које место Зорка истински заслужје лепотом својих песама. Како Зорка дужи низ година живи и ради у Франкфурту на Мајни – Немачка поред Србије и Реп.Српске, ствара и у Немачкој. А пошто објављује и у Јапану, отуда свакако њена остварења су такође и дела српске дијаспоре. Зоркине песме заступљене су у бројним нашим и светским часописима, зборницима и антологијама. Многе су песме преведене на немачки, енглески, руски, јапански, македонски, пољски, словеначки, румунски, бугарски, Отуда је Зорка недвосмислено постала светски аутор који обележава светску цивилизацију. Њене песме могу се сврстати у родољубиве, социјалне, љубавне, дечје, а како сама ауторка напомиње да јој је врхунац поезије Сонет и Сонетни венац. Зорка поред осталих, као редак и јединствен аутор, пише и Хаику песме,јапанску поезију, превођену на јапански.Тиме се Зорка сврстала у великане са којима се Србија истински поноси.

Зорка Аврамовић Чордашевић је рођена и своје детињство провела је у Модрану код Бијељине, родитељски однегована у духу поштења, искрености и праведности. Од најраније младости научила је да људе не цени по новчаницама, већ по њиховим делима, а по боји коже, религиозним схватањима и националним опредељењима сви су јој народи једнаки. Љубав равномерно исказује према свакоме, а посебно је привржена деци. Прву награду за књижевно дело доделио јој је Савез омладине Југославије1975. године у Београду, а затим су се почеле ређати награде једна за другом, како у Србији, тако и у Немачкој и другим деловима света. Данас како је у приложеној књизи приказано, 74. песме су јој награђене, или похваљене, а Прву награду добиле су 34.песме. Све су садржане у овој књизи, а тешко се може одлучити за најбољу. Изванредни су јој Сонетни Венци, посвећени, родном Модрану, Семберији родној, Косову – КОСОВО РАНО МОЈА –као и песме, МОЈА БРАЋА,НЕОБРАНА ВИШЊА , ЉУБАВ ЈЕ ЛИЈЕПА КАДА СЕ КРАДЕ и друге.

Сонетни венац родном Модрану Зорке Чордашевић преобиман је са прелепимстиховима који идентификују сељаке из њеног родног Модрана. Ево неких; „Срећно блиста испод Мајевице, док му Сунце обасјава лице“ „ Људи вредни ко пчелице раде, сваку њиву журе да обраде“ „Мирис пите и погаче вруће, домаћице доносе од куће“ „ Домаћице спремају авлије, од Модрана љепшег села није. „ Скупа дијеле и радост и муку, један другом увијек пружа руку“Зоркин Сонетни венац има 56 стихова о њеном Модрану, преобимно би било, цитирати их све , а заиста то заслужују. Читалац га може поредити са стиховима српских пјесника, Алекса Шантић , Бранко Радичевић, ДесанкаМаксимовић , Бранко Ћопић. Поред песама Зорка је публиковала 11. књига поезије, СЕМБЕРСКЕ СУЗЕ 1997. Багдала – Крушевац РАСУТО СТАДО 1999 Књиготека -Београд СЕМБЕРИЈСКИ ВИЈЕНАЦ -2008 –Libro Company – Краљево СЕМБЕРИЈСКИ СЛАВОЛУК – 2013 Д.О.О КУЛА Шамац СТАЗА ПРЕДАКА - 2018 СУНЧАНИ БРЕГ Београд КОСОВО РАНО МОЈА – 2024- СРПСКА ЧИТАОНИЦА – ЛАЗА КОСТИЋ-Сомбор ЧАРОБНИ ОРКЕСТАР 1999, - АСИК - Подгорица – дјечија поезија ХАИКУ ДЈЕЧАК И СВИТАЦ - 2008 - LIBRO COMPANY - КРАЉЕВОЗВОНА У ДАЉИНИ - 2015 - ИП МЛАДОСТ – Бијељина БРЕЗЕ У ЗАВИЧАЈУ - 2018 - Књижевна заједница – Бања Лука СРНА У РОСИ - 2024 - СВИТАК – Пожега Све хаику књиге су преведене на немачки и енглески.Зоркине песме су препуне лепих стихова, који певају о косовским јунацима, о Божурима, о Призрену и лепоти Љевишке. Она између осталог каже;„Што је некрст палио и крао, где је Силни Душан столовао“ Па даље каже: „Ту се наше још вериге њишу, запретена жишка на огњишту. “Или,“ Голема те туга опасала, Симонида слијепа прогледала.“ „ Душаново царство да се врати, вољом Божјом Србима си дато, да останеш заувујек светиња, мит и завјет , свакога Србина“ Зорка наводи да су на Косову српски манастир , наше светиње, лоза , грожђе,богате љетине, царска вина и свете реликвије. За Србију Зорка каже;“ Она није ником робовала, с пуном софром сваког дочекала, али своје није ником дала“. И наставља .“Опет бићеш српско и остати, наш си завјет и наша икона, престолница православног трона...“Она каже да нам је Косово вјечно светилиште, да ће се опет код Дечана окупљати свати. И тврди песмом да ћемо опет вратити царство Душаново. Песмом Семберски Вијенац , осврћући се на стране држављане, Зорка наводи; „Никог мени драгог да ми руку пружи, јер не жели нико са мном да се дружи“.

 Аобраћајући се своме родном крају говори;“ Ево теби пишем прелијепа равнице, питома и плодна испод Мајевице“, па наставља. „ У порама мојим тече ми кроз вене, било куд да кренем свуд је дио мене“. За српске обичаје наводи. „Тамо гдје трипут у образ ме љубе, за јуначко питају ме здравље, гдје одише моје Православље“. А за Србију као отаџбину, Зоркин стих гласи; „Те обале куд протиче Дрина, Семберија и мајка Србија, све се зове моја отаџбина. “И за своју Семберију додаје;“ Семберијо моја распјевана, многима си земља обећана. “Квалитет Зоркиних песама је изнад просечно врло квалитетних. Претежно су писане у десетерцу, све се римују и отуда су веома лако читљиве и дуго памтљиве. Међу првонаграђеним песмама вредно је навести оне чији стихови приказују српске јунаке који су обележили нашу историју и сачували нас, међу светом незаборавним. У песми Наша стаза, Зорка пева.„До понора стаза води, пропиштала земља ова, по њој моје племе ходи, стигла клетва Лазарева“. Песмом –Не гази божур , она каже.“ Не гази Божур дио душе моје, не руши гнијезда славних соколића, стиће те клетва мајке Југовића, не можеш жеље остварити своје“. Србија –„Спаљена, ала´ вјечна та Србија мала, рањена ал´ горда ко Феникс узлијеће, разруше јој гнијездо, растјерају птице, па онда подметну јаје кукавице“ Прелепи су стихови – Не дам ништа што је моје –„Не дам химну Светог Саве од свега је више волим, не дам свето Јеванђеље гдје се кајем, гдје се молим. Ни анђела Бијелог не дам под крила ми род склонио, не дам Призрен , ни Дечане гдје је Лазар вино пио.“У песми Гробница Плава, стихови нас посећају да довијека памтимо своје хероје, који изгинуше за наш спас.„Запали нам свијећу док се Сунце злати, за слободу вама, животе смо дали.  нас никад забораву дати.“ А песмом – Ноћас сам те ја сањала Вожде–Зорка каже; “Тражим вођу на чело колоне да род спасе од зулума, брате, Грачанице звона да зазвоне, да се Срби на огњишта врате“ „Ка небу си руке подигао, поток суза тече ти низ лице, о, Господе шта самдочекао, зашто ћуте звона Грачанице“?- МОЈ НАРОД -, песма такође лепо звучи када се слуша. “Кад видиш да ти пружају руку, на прагу те са хљебом и сољу дочекују уз добродошлицу, да не улазиш у куђу, него као у дом свој, трипут у образ љубећ´ те, то је народ мој“. Ево и песма из Зоркиног краја, МОЈА РАВНИЦА.“ То је земља мојих прадједова увијек дичне рађала синове, то је, селе, равна Семберија што се мојим завичајем зове.“Сваку песму треба читати лагано и доживљавати је. Ево једне такве – Застани странче; „Погледај небо, то киша није, облаке сиве, анђеле мале, невине жртве што ту су пале, то Козара за дјецом сузе лије“. Песме посвећене Цару Лазару су изванредне Косовско вино, каже.“ Косовским је вином Лазар витезове причестио, у небеско свијетло царство довијека се преселио. “У својим песмама Зорка је презентирала и овековечила наше историјске великане, опевала косовске божуре, пшеницу и вино, као и Хиландар, ћирилицу, српску веру, српски језик, свето Јеванђеље, крсну славу, чесницу, Белог Анђела, манастире, Жичу, Дечане, Свету Гору, Православље, Цара Душана, Плаву Гробницу и Вожда Карађорђа. Опевала је Семберију, као своју отаџбину, којувезује за гробове и огњишта. Српске куће приказује са иконама и свећама, а српски народ који се крсти са Три прста. Једну песму посветила је Оливери Хребељановић, коју мајка Царица Милица удаје за Бајазита, убицу Оливериног оца, а само ради спасења отаџбине. А једну песму посветила је руском песнику Јесењину, Очараће вас песма у којој се велича Цар Душан, који је засадио винограде, а Цар Лазар његовим вином причешћивао своје ратнике. које је водио у бој на Косово, За нас Србе поносно је сазнање да је велики Гете научио ћирилицу, говорио српски и истински Србе заволео и ценио. Камо среће да су и данас такви владари света. Посебно треба истаћи песму посвећену Миленку Павловићу, бесмртном хероју, чије је име назвала СЛОБОДА. Читаоцима посебно наглашавам да прочитају ту песму – БЕСМРТНОМ ХЕРОЈУ–Миленку Павловићу.“ Што је Милош био на Косову, Ти Миленко на небу си био, записао историју нову, с џелатима сам си се борио”. Сваки стих Зоркиних песама вредан је цитирања. Зорка о свом родном селу пева; “Волим Модран ко драгуљ се сија, родна поља гдје се класје њише, најљепша је моја Семберија“. Једну песму посветила је српско руском пријатељству, а песма тешка за памћење је - Крвави фебруар – у којој Зорка приказује злочин бугарских фашиста над српским становништвом. Посебно је величанствена песма, бомбардовали сте нам наше гостопримство, у којој су стихови врло импресивни.” Ми вас са хљебом и сољу дочекивали, ви нас на Васкрс убијали. И сад бисте да будемо исто, погазили сте нам наше гостопримство“. Или;“ стидите се, нисмо исто, погазили сте нам наше гостопримство“.А сваки читалац који није живео у иностранству из Зоркиних песама сазнаће да је туђински хлеб горак и да се тамо не срећу ни пријатељи, ни рођаци. Зорка је усвојим песмама описала Фрушкогорске манастире, окитила их прелепим описима за памћење, Не истичем посебно песме које су награђене другим и трећим наградама, или похваљене, а уверавам читаоце да их читају са задовољством, јер су прелепе. Зорка је такав аутор који не дозвољава да се било шта нађе под њеним именом. Зорка је својим песмама себе уздигла на такве висине до којих било који песник тешко може у догледно време достићи. И да не изоставим Зоркине речи из Сонетног венца родном Модрану, где она каже;“ А кад пјетли нови дан огласе, народ вриједан , на ногама, зна се.“Зорка Чордашевић је истакнута српска песникиња, песме су јој изванредне, прворедне којима је овековечила српске косовске јунаке, српску историју, српски народ и народне обичаје и све што нас Србе чини величанственим. Па како се доказала и у далеком Јапану, то нас као Србе чини још поноснијим међу другим народима. Имали смо и раније добрих песника, које смо као деца заволели. То су пре свих Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Лаза Костић и још много других, аево у нашој генерацији добили смо и Зорку Аврамовић Чордашевић, која им се придружила, можда у нечему и претекла, што је за сваку похвалу и чување. Међу ретким светски ствараоцима, Зорка се међу ретким нашла у Србији као стваралац песама на јапанском „Хаикa“ Заступљена је у многим светским антологијама, збиркама песама како у домовини, тако и у дијаспори. Управо сада у припреми је Енцикопледија националне дијаспоре о најважнијим личностима у расејању у којој је истакнуто и Зоркино име. Тиме и све што је досада публиковала, Зорка нас, Србе, достојно репрезентује у свету књиге и као народ. Отуда нам је дужност и задовољство да Зорку поштујемо и да јој у свакој прилици одамо дужно поштовање. Укажимо својој деци ко је Зорка Чордашевић. Нека и наша деца и њихова деца заволе Зорку и нека је са поносом препоручују својим другарима. Зоркино сунце засијало је у Модрану у Семберији, а обасјало Србију, Словенију, Немачку, Јапан, Бугарску, Русију, Македонију, Италију и све земље које су се домогле Зоркиних песама.

Доста Зоркиних песама су написане у десетерцу, што их чини лако читљивим на српском језику. А ретки су књижевници који су се прославили у више књижевних дисциплина, а ето, Зорка је то остварила, чиме је, без сумње надмашила многе наше и светске ауторе. Честитам читаоцу који сада држи Зоркину збирку песама у рукама, одлучио се за најлепше у новијој српској књижевности. Читај и уживај. А теби Зорка велико хвала и од срца честитке за сваку песму коју си нам даривала. Срећно!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: