О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА







Кратки резови











Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Афоризми


ГОЛА ИСТИНА

Александар Чотрић

(Београд, „Аурора“, 2008.)

 

 

 

Све је отишло до ђавола јер је ђаво дошао по своје.

 

Ако Бог постоји, онда верујем у њега.

 

Нашим духовним пастирима нису све козе на броју.

 

Толико је грешан, да је на превару обезбедио и место у рају.

 

Политичар је пре три дана отишао да своје грехе исповеди у цркви.

И још га нема.

 

Пакао, то су први!

 

Када сам видео колико има коња,

знао сам да ће нас походити много више

од четири јахача апокалипсе.

 

Атеистичке државе прве су виделе свог Бога.

 

Алах је највећи! Тако ми овога крста!

 

Украо сам Библију из књижаре. Само да проверим да ли у њој заиста пише: „Не кради“!

 

Ован је харизматска личност. Цело стадо иде за њим.

 

Од нас праве будале. Зато што се ми правимо паметни.

 

Небески народ је пуцао на високо. И тако је починио колективно самоубиство.

 

Ми смо небески народ. Зато се боримо за космичку правду.

 

Не само да нам је судбина у рукама, него нам је и под ногама.

 

Народ мора да се пробуди, ако хоће мирно да спава.

 

Пропали смо, а да никада нисмо ни сели у авион.

 

Не само да смо се суочили са прошлошћу. Него, никако из ње да изађемо.

 

Ми смо староседеоци. Делимо се на оне који су стари и оне који седе.

 

Они су млатили празну сламу, а ми сада морамо да се хватамо за сламку.

 

Дошло је наше време, али нас више нема.

 

Месија је стигао, али народа више нема.

 

Резултати наше националне политике моћи ће ускоро да се виде у потпуности. Погледом са палате „Београд“.

 

Ако успемо да сачувамо бар неке територије, биће то за нас Велика Србија!

 

Наше победе су историјске. Порази су свакодневни.

 

Нисмо ми тиква без корена.

Ми смо тиква са богатом и славном традицијом.

 

Они који су уфитиљили,

само што нису експлодирали.

 

Разочарали су ме и четници. Они су се борили за ово што имамо данас.

 

Било је паметнијих решења, али ко је смео да послуша националне издајнике?!         

 

С лица земље нестали су многи цивилизовани народи. У томе је наша шанса.

 

Мислимо на будућа покољења.

Зато их и не правимо.

 

Постигли смо свој максимум.

Горе од овога не може да буде.

 

Угушиће нас.

То се осећа у ваздуху.

 

Није истина да код нас све тапка у месту. Померили смо памећу.

 

Најгласнији у друштву су они који су пролупали.

 

Правите се луди!

То је једини начин да останете нормални.

 

Мене боле све болести мог народа. Нарочито оне нервне.

 

Грађани су осетили ефекте промена.

Чулом мириса.

 

Осећају се промене. То ће вам потврдити свако ко има нос.

 

Морамо некоме да се прикључимо. Ако желимо да сачувамо суверенитет.

 

Чуваћемо јединство државе, па куд пукло, да пукло.

 

Свакога дана се питамо – у којој то држави живимо? С обзиром на учестале промене граница и назива државе.

 

Нама је сада преко потребно јединство државног врха. Зато нема поделе на законодавну, судску и извршну власт.

 

Лажним патриотима уста су пуна земље. Тако су је претворили у блато.

 

У случају опасности разбити државу!

 

Развијене државе имају млеко и јаја у праху. Ми смо их надмашили: Имамо државу у праху и пепелу.

 

Сви који воле Србију несрећно су заљубљени.

 

Ситуација на поплављеном подручју је стабилизована.

Језера су порибљена, уређене су плаже, направљена су пристаништа и организован је бродски саобраћај.

 

Можете мислити како је нама у Србији, када су нам чак и реке подивљале.

 

Територија Србије је све мања. Неће нас карте.

 

Негирамо законе физике. Србија се скупља и на топлоти и на хладноћи.

 

То је добар посао. Продали су Србију без било какве рекламе.

 

Србија нам је у срцу. Ево, толика је наша отаџбина.

 

Србија је тамо где су српски гробови. И од диносауруса су остале само кости.

 

Променили смо Србију изнутра. Утробу смо јој распорили.

 

Србија је узвратила ударац. Главом у зид!

 

Србија је била велика тајна. Сада је мала.

 

Ствaрамо Велику Србију. Тако што нас је све мање у садашњим границама.

 

Сви Срби ће живети у једној држави. Наградно питање гласи: У којој?

 

Играју се делије насред земље Србије.

Својом главом.

 

Немојмо више да се делимо! Довољно је што смо Срби.

 

Разбијен је српски корпус. Преостало је још неколико чета.

 

Зашто нам се намеће колективна криви

ца, када смо ми Срби толико нејединствени?

 

Кад се двоје Срба слажу, сумња се да неко од њих није Србин.

 

Нисам нациoналиста и људе делим само на добре и лоше. Срби су за мене добри, а сви други су лоши.

 

Ми Срби смо све пробали. Није ни чудо што смо постали зависници.

 

Сада ми Срби коначно знамо на чему смо.

На лековима за смирење.

 

Сви Срби су под једном шљивом. А ни она није родила.

 

Срби имају изражену духовну вертикалу. Она показује дубину нашег пада.

 

Са Подгорицом се највише свађају они из Београда који тврде да су Срби и Црногорци један народ.

 

У просечној српској четворочланој породици двоје се налазе у дијаспори.

 

Шиптари су постали Албанци, Цигани су постали Роми, Муслимани су постали Бошњаци... Само од нас Срба ништа није могло да постане.

 

Политичари су испунили сва своја обећања.

Сада немамо чему да се надамо.

 

Са политичарем нешто није у реду, када и сам поверује у оно што прича.

 

Политичари морају да буду добри глумци. Да се претварају да су нормални.

 

И ми политичари имамо редовне односе. Са јавношћу.

 

Политика јесте курва, али наша није ни за ону ствар!

 

Упознао сам неке политичаре ротаријанце. Они се стално ротирају на челним функцијама.

 

Политичари нам објашњавају како ствари стоје, као да ми то не знамо и без њих. Нас интересује када ће ствари да крену.

 

Што је политичар популарнији у народу, има више телохранитеља.

 

Овом земљом владали су лопови и тирани. А онда смо их ми наследили.

 

Наша политичка сцена не личи на циркус. Циркус буде и оде!

 

Дао је допринос заштити животне средине. Престао је да говори.

 

Тај политичар је јак у невербалној комуникацији. Нокаутирао је свог противника.

 

Тај политичар је најсумњивији.

Не ради ни за једну обавештајну службу.

 

Он је маргиналан политичар. Није учесник ниједне велике афере.

 

Шта ако се ја као политичар дружим са криминалцима и сумњивим бизнисменима?! Човек је социјално биће.

 

Само политичари који су све покрали имају шта да нам понуде.

 

Није истина да мисле само на себе.

Обезбедили су и своје унуке.

 

Ја сам перспективан млади политичар.

Још нисам ништа украо.

 

До данас смо мислили да је тај политичар нервно лабилан.

А сада смо у то сигурни.

 

Властодршци се сада посипају пепелом.

Пошто су претходно све претворили у прах и пепео.

 

Променићемо политичаре на власти.

Само да нам падну шака.

 

Они су луди, ми смо збуњени. Идеални смо партнери за коалицију.

 

Курва има највећи коалициони потенцијал. Може са сваким.

 

Формирање коалиционе владе био је такав шок за чланове странака, да су одједном заборавили све што су говорили ружно једни о другима.

 

Управо смо одвојили жито од кукоља, али морамо да правимо коалицију.

 

Ко с ђаволом тикве сади,

има коалиционог партнера.

 

Не само да не зна левица шта ради десница, већ ни странке центра немају појма ни о чему.

 

Ми смо комби странка. Са нама су могуће све комбинације.

 

Наша странка ће добити битку против тајкуна. Само да пронађемо моћног спонзора.

 

Има све више провокатора на партијским састанцима који говоре шта мисле.

 

Половина странке се одвојила, али зато наша половина никада није била јединственија.

 

У нашој странци нема раскола. Сви су је напустили.

 

После ових избора нашу странку нико није напустио. Није имао ко.

 

Поднео бих ја оставку на место председника странке. Али, немам коме!

 

Подмладили смо партију. Напустили су нас сви дугогодишњи чланови.

 

Наша странка није прешла цензус и ушла у парламент јер народу не може да се угоди.

 

Не очекујте од мене да се понашам парламентарно! Моја партија је ванпарламентарна.

 

Што ће нашој странци симпатизери?! Нисмо ми фудбалски клуб.

 

Бирачима који су одушевљени учинком владајућих партија биће омогућено да гласају више пута.

 

Нисам могао да чекам реинкарнацију и бољу судбину. Одмах сам променио странку.

 

Ја сам за политички плурализам. Не могу да будем члан само једне странке.

 

Чекам резултате анкете, да се определим за омиљену странку.

 

Био сам у десет партија, али сам се поново учланио у прву,

јер сам доследан.

 

Лидер једне политичке странке је идол младих. Младост-лудост!

 

Народ је поручио владајућим партијама да му је доста обмањивања и да је време да ту улогу преузму неке друге партије.

 

Биће боље једног дана. Да буде добро два дана, већ није могуће.

 

Сада можемо слободно да бирамо. Али немамо кога.

 

Обећавамо пуне новчанике, пуне џепове, пуне амбаре... Да нас не оптужите да дајемо празна обећања.

 

Позивам бираче да се окрену будућности,

и забораве моју криминалну прошлост.

 

Инспекција би кандидатима требало

да забрани да воде кампању на пијацама...

Зато што продају кварну робу.

 

Нека буде што бити не може! На пример, да победи разум.

 

Никада се не задовољавамо малим. Од два зла увек изаберемо веће.

 

Не помињу више предизборна обећања,

јер не могу стално да причају исту причу.

 

Избори су били демократски. Могли сте да бирате између једног кандидата који вам се свиђа или не свиђа.

 

Некада су нас највећи непријатељи нападали да би нама владали, а данас их бирамо на изборима.

 

Народ трпи узурпаторе до одређене границе. После гласа за њих.

 

Јесу добили одређен проценат гласова, али количина њихове глупости је ипак немерљива.

 

Дочекао је својих пет минута.

Сада је миран наредне четири године.

 

Срећа је лепа само док се чека. Зато и не испуњавамо предизборна обећања.

 

Коначно је дошло време поштених и способних.

Надамо се да ће на прави начин да искористе својих пет минута.

 

У Србији после избора важи изрека: Тешко победницима!

 

Дневница се некада звала дангуба. Одговарајући назив за надокнаде нашим посланицима.

 

Посланици су добро плаћени. Да не би читали законе за које гласају.

 

Наши посланици заиста много раде,

па зато немају времена да наврате у скупштину.

 

Кад су сазнали да може коњу реп да извуче, наши сенатори га избегавају у широком луку.

 

Јавио сам се за реч да рекламирам повреду посланика.

 

Ко је за мој предлог?

Ајмо, сви руке горе!

 

О закону није било расправе у парламенту, јер о укусима не вреди расправљати.

 

Код нас је раширена трговина људима. Нарочито у парламенту.

 

Народ има користи од српског парламента.

Смех је добар за здравље.

 

Новој влади не треба дати сто дана, већ сто година. Робије.

 

Биће користи од формирања нове владе. За оне који ће ући у владу.

 

Не знам зашто хоће да ме смене са премијерског места, када ништа нисам урадио.

 

Због неоснованих напада да сам у сукобу интереса, одлучио сам да поднесем оставку на све функције.

 

Мали број умрлих од глади, један је од највећих успеха владе на економском плану.

 

Имамо добре министре. Они су у сваком послу добри по неколико милиона.

 

Код неких министара нема сукоба интереса.

Њих посао који обављају у влади уопште не интересује.

 

Министри нису добили прелазну оцену.

И зато би да понове мандат.

 

Власт има слуха за наше захтеве. Опет нам пева исту песму.

 

Власт нам је обећала бољи живот. Ми још чекамо да се повуку.

 

Влада ради транспарентно. Баш сви знају да од ње не могу да добију никакву информацију.

 

Немам речи да изразим мишљење о раду власти. Зато што није дозвољено псовање у јавној комуникацији.

 

Министар је ушао у народну песму. Није више стока неопевана.

 

Оптужбе га не погађају.

Налази се на сувише високој функцији.

 

Српски владари су некад окупатора љубили у ноге. Временом је опхођење подигнуто на виши ниво.

 

Председник сматра да је у политици најважнији лични пример политичара, који би грађани требало да следе. Он се, рецимо, диви сам себи.

 

Када си лидер, сви ти раде иза леђа.

 

Када си на врху, онда си сам.

 

Увек је изговарао крупне речи. Да би могао иза њих да се крије.

 

Не диригује он,

него му се руке тресу.

 

Позвао је на окупљање све демократске снаге у Србији.

Нико му се није одазвао на позив.

 

Ја сам патриота.

Цео народ страда због мене, а ја га због тога волим.

 

Он једини може да нас гледа у очи. Док нас лаже.

 

Владар се окружио горилама, да би био што мање уочљив.

 

Председник би поднео оставку, али се плаши да ће то изазвати немире. Због опште еуфорије која би тада настала.

 

 

И он ми је неки опозиционар. Једном је критиковао власт, а после тога нигде га нема.

 

Вођа опозиције се уби критикујући недемократски режим.

 

Опозиционари су баш дрски. Хоће на наша места, поред нас живих.

 

Унашем  парламенту влада ред. Опозиција је у њему реда ради.

 

Много сам пропатио под комунистима.

Двадесет година су ми одбијали три посто од плате за чланарину.

 

И Турци су по Србији рушили цркве,

али их нико није сматрао ослободиоцима.

 

Имали смо братство и јединство, једино захваљујући Великом брату.

 

Пет година је живео за тај дан, а онда педесет година од тог дана.

 

Док су други рушили,

ми комунисти смо градили.

Берлински зид је најбоља потврда за то.

 

Газио је преко мртвих. Тако је дошао на врх.

 

Откад смо кренули за вођом, нигде више нисмо путовали.

 

Француски краљ Луј XIV водио је свој лични дневник. Председник Србије уређивао је свој лични ТВ Дневник.

 

Ликвидирао је све блиске сараднике. Да би се о њему судило са дистанце.

 

Копао је по прошлости диктатора. И ископао је себи гроб.

 

Вођу смо носили на рукама. Сада он нас носи на души.

 

Патриотски је што су социјалисти сав новац изнели из земље. Да не би пао у руке страним плаћеницима.

 

Они су се обогатили преко ноћи. Петнаест година нису дозвољавали да сване.

 

Како време одмиче, све боље се сећам злодела бившег режима.

 

Све смо им опростили.

Само да се не враћају.

 

Ратне страхоте су иза нас. И испод нас.

 

Било је и паметнијих решења. Али, ко би слушао националне издајнике?!

 

Сазнали смо шта непријатељ смера. Још само да одредимо наше циљеве.

 

Нисмо ширили мржњу. Ми смо друге приморавали да нас воле!

 

Најбоље смо решили положај мањина.

Не могу да се пожале на свој статус.

 

Све смо територије јуначки бранили, и ми више немамо шта да изгубимо.                             

Они су патриоти већег калибра. Упропастили су три отаџбине.

 

Рат је вођен за територије. На становништво није обраћана пажња.

 

Рат се није могао избећи. Хтели су га они, хтели смо га ми.

 

Салонским патриотима уста су пуна земље.

Наивни патриоти том су земљом покривени.

 

Пси рата иза себе остављају кости.

 

Псима рата ни кости нису светиња.

 

Они хоће да нам отму територију, а и ми адекватно одговарамо.

 

Није истина да смо их вратили у камено доба, јер иза нас није остао ни камен на камену.

 

Успешно смо водили рат. Без нас би залутао на Балкану.

 

Ако наставимо да губимо територије као до сада,

ускоро нећемо моћи ни на улицу без пасоша.

 

Нисмо ми изгубили територије, него их је наш противник пронашао.

 

У рату је победило урбано. Запаљена су села, а сељаци су протерани на тракторима.

 

Починио сам само вербални деликт. Наредио сам масовне ликвидације.

 

Био сам мобилисан у Прву добровољачку моторизовану бригаду.

 

Увек смо водили искључиво одбрамбене ратове.

Бранили смо се од оптужби да смо освајачи.

 

Није истина да су избеглице препуштене саме себи. Смештене су у колективне центре.

 

Нема слабих противника.

Ми смо их ликвидирали.

 

И они који повећавају своје жртве, величају злочине.

 

Суседе и браћу нисмо могли да бирамо, па смо одлучили да то исправимо.

 

Водили смо хладни рат са својим суседима. Користили смо искључиво хладна оружја.                    

 

Када вам руше и пале кућу, комшије су ту прве да вам се нађу.

 

Ми смо у овом сукобу терали своје. Комшије.

 

И даље смо комшије, јер смо их протерали у суседне државе.

 

Кад смо почистили најпре у свом дворишту, оптужени смо за етничко чишћење.

 

Срби су се повукли у себе. Нису више имали куд.

 

Очували смо мултиетничко друштво. Тако смо створили све услове за нови грађански рат.

 

Ако сви изгинемо за слободу, шта ће слобода имати од тога?

 

Долетео је голуб мира и на ове просторе.

И посрао нам се на главу.

 

Срби губе у миру. Оно што нису изгубили у рату.

 

Нисмо подлегли ратној психози.

Ми се убијамо и у миру.

 

Ми се никада не предајемо без борбе. Ми прво ратујемо, па се после предајемо.

 

Са непријатељем нема дијалога.

Беспоговорно извршавамо његова наређења.

 

Неки војници се нису вратили кућама. И генерали су се мало забринули јер је рат завршен пре десет година.

 

Лако је бити генерал после рата. Осим у Србији.

 

Храни сина, па шаљи у војску.

Да гладује!

 

Капетан последњи напушта брод.

Пуковници и генерали су то давно учинили.

 

Ми хоћемо да уђемо у НАТО,

а не да се њихови војници крећу по нашој територији.

 

Не само што нисмо могли да их победимо, него не дозвољавају ни да им се прикључимо.

 

Ако и ми уђемо у НАТО, против кога ће тај савез да ратује?

 

Спасли смо част наше војске. Војску нисмо успели.

 

Наша војска је солидно увежбана. Сигурно је међу јачим удружењима грађана.

 

Када Србија остане без војске, постаће гарант мира на Балкану.

 

Требало би свету да покажемо зубе. Можда ће се тада сажалити над нама.

 

Ми Срби смо вечито млади. За свет смо и пре двадесет година и сада  лоши момци.

 

Обратили су нам се дипломатским речником. Нису нам запретили бомбардовањем, него хуманитарном интервенцијом.

 

Због свих који су сумњали да су нам Англо-саксонци савезници, они су нас поново бомбардовали.

 

Савезници су на вежби разменили искуства са нашим војницима. Детаљно су им објаснили како су нас бомбардовали.

 

Ко има савезнике као ми, непријатељ му не треба!

 

Најтраженији српски бренд у свету је антисрпство.

 

Хоће да нам одузму територију. Под изговором да су Срби окупирали и Србију.

 

Срећу чине мале ствари. Зато свет хоће да створи малу Србију.

 

Траже да се одрекнемо дела себе, да бисмо били део њих.

 

Можемо да бирамо између штапа и шаргарепе на дугачком штапу.

 

Ако прихватите све наше услове, онда ћемо ми пристати на компромис.

 

Има и оних који више воле туђе него своје. Драже су им паре из иностранства од Србије.

 

Они који очима не могу да нас виде,

стално нас надгледају.

 

Наш положај у свету је ојачан,

пародон, очајан!

 

Наша компаративна предност је у томе што са нама нико неће да се пореди.

 

Гесло патриотских снага: У се и у своје Русе!

 

Потписали смо уговор о вечном пријатељству, с могућношћу да се продужава сваког месеца.

 

Хрватска је презадужена.

Хрвати највише дугују Србима.

 

Европа нам је умакла.

Баш су то срећни људи!

 

Европа само од нас тражи оно што су урадиле све друге земље.

 

Све смо ближе Европској унији. Румунија је од Београда на осамдесет километара.

 

Срушена је гвоздена завеса. А подигнут је шенгенски зид.

 

У Бриселу се окупља друштвени еврокрем.

 

На Америка није члан Европске уније, па шта јој фали?!

 

Косово је света српска земља. А ми по светињама не газимо.

 

На Косову је срушено много средњовековних здања. Они који су то учинили још нису изашли из тог времена.

 

Морао сам и ја да се огласим поводом ситуације на Косову. Дао сам оглас да продајем кућу и имање.

 

Продали смо Косово. Кућу по кућу.

 

Имамо план за Косово, резолуцију за Косово, платформу за Косово, преговарачки тим за Косово... Једино немамо Косово.

 

Косово је у уставу Србије.

Да ли је још негде?

 

Косово мора остати део Србије.

Као што је и до сада било.

 

Не можемо сада да бранимо Косово. Није ни време, није ни место.

 

Узеће нам Косово. Заузврат, укинуће Републику Српску.

 

Решење за Косово доћи ће споља, али ћемо ми морати да га прогутамо.

 

Немојте од нас тражити оно што немамо. Косово, на пример.

 

Независним Косовом биће задовољне обе стране. И албанска и америчка.

 

Ми немамо одговор за косовско питање. Не пристајемо на пола-пола, питање не може да се замени, немамо помоћ публике, а пријатељу не можемо да верујемо.

 

Србима је Косово драго. И никад прежаљено.

 

Бранићемо Косово до последње капи мастила.

 

Српска се труба с Косова чује.

Свира посмртни марш.

 

Сви Срби су са Косова. Сви су са њега побегли.

 

Омогућена је слобода кретања на Косову. Ко жели, може слободно да иде са Косова куда хоће.

 

Невладине организације оштро су реаговале на агенцијску вест да су Шиптари заклали троје Срба.

Назив Шиптари, по њима, је увредљив.

 

Ако нам узму Косово, узвратићемо истом мером. Даћемо им га!

 

Успешно смо одбранили Косово. А сада ћемо покушати да га повратимо.

 

Променили су веру за молитвени доручак.

 

Само полако! У све земље света ћемо увести демократију, али предност имају оне са нафтом.

 

Објавићемо им рат, јер они представљају претњу светском миру.

 

Применили су дупле стандарде према нама. Уместо педесет, добили смо стотину удараца по туру.

 

Ослобођени народи не знају да им је боље.

Не разумеју енглески језик.

 

Хоће да нам наметну решење. Из ваздуха, са мора и копна.

 

Смањују територију Србије. Да нам олакшају потрагу за хашким оптуженицима.

 

Хашки суд је индивидуализовао кривицу.

Крив је само српски народ!

 

Пошто ми све радимо из ината,

требало би да нам забране испоручивање оптужених Хашком суду.

 

Црква не крије оптужене за ратне злочине.

Ни Бог не зна где се они крију.

 

Имамо разлога за понос.

Радован Караџић је најтраженији светски писац.

 

Он је злочинац и херој. Нагомилао је функције.

 

Са Хашким судом сарађујемо двосмерно.

Они нама оптужнице, ми њима оптужене.

 

Пошто нисмо могли да пребијемо дугове, пребили смо дужнике.

 

Савршен злочин је када после кривичног дела постанеш министар.

 

Тек када је откривено да су били повезани са политичарима, јавност је схватила колико су то опасни криминалци.

 

После првих вишестраначких избора робијаши су постајали министри. Сада се одвија обрнут процес.

 

Један министар је починио милионску проневеру, али је инсистирао на анонимности, што му је и омогућено.

 

Људи из власти не стоје иза организованих криминалних група. Они стоје испред њих.

 

Одмах је узео све за себе,

да не би пао у искушење да пожели нешто туђе.

 

Иза крупних зверки

вуку се репови.

 

Влада је имала вишак новца у буџету,

али је тај проблем нестао као руком однет.

 

Разговори о милионској инвестицији били су веома тешки, али смо их прилично олакшали.

 

Нису сви тајкуни исти. Неки су се обогатили преварама, неки отимачином, а неки политичким везама.

 

Они су створили првобитну акумулацију капитала, а нас су довели у првобитну заједницу.

 

Они који су украли милионе не одговарају чак ни по закону великих бројева.

 

Украо је комплетну фабрику да би се одбранио од оптужби да је ситан криминалац.

 

Искористили су моје слабо имовно стање да ме опљачкају и обогате се.

 

У последње време лична иницијатива узима све више маха, али има и пуно удружених злочиначких подухвата.

 

Још има људи у Србији који свој посао раде стручно, темељно и у року. Доказ за то су професионалне убице.

 

Наручио сам убиство. Средње крваво

 

Дошао је на место злочина. Да изведе слободан ударац.

 

Нисмо га убили. Само смо га живог сахранили.

 

Мртва уста не говоре, али шаљу јасну поруку.

 

Стрелци су данас били расположени.

Све су стрељали.

 

Кад су запуцали према мени, свашта ми је пролетело кроз главу.

 

Метак је чињеница од које не можете да побегнете.

 

Потребно је стално се борити против криминала. Зато ми ову пошаст не искорењујемо једном заувек.

 

Приведенима је пружена могућност да се бране у полицијској станици, али они то нису искористили јер не знају ниједну борилачку вештину.

 

У полицијској станици се дешавају чуда.Проговарају и неми!

 

У полицији сам дао узорке крви и мокраће. Тукли су ме док нисам пропишао крв.

 

После информативног разговора у полицији

рођена мајка га је препознала.

Идентификовала га је!

 

У полицијским станицама стално се налази дежурни лекар.

Специјалиста за патологију.

 

Тајна полиција неће ући у историју.

Није оставила никакве писане трагове.

 

Имамо такву тајну полицију,

да ни влада не зна чиме се бави.

 

И мантија је врста униформе.

 

Хијерархија мора да се поштује. Владика не може да добије виши чин од пуковника ДБ.

 

Тачно је да немамо системе за наводњавање, али зато полиција има најсавременије водене топове.

 

Када су демонстранти постали критична маса, полиција је од њих направила кашасту масу.

 

Власт је оптужила демонстранте да иза њих стоји Русија јер су на полицију бацали Молотовљеве коктеле.

 

У друштву се не шапуће. На томе нарочито инсистирају шпијуни.

 

Кажите нам шта вас мучи. Биће нам лакше.

 

Полиција није открила убице новинара,

јер не жели да се меша у независно новинарство.

 

Не истражујемо нерасветљена убиства

јер не желимо да нарушавамо вечни мир жртава.

 

Нађите га живот и здравог!

Макар морали да га ископате из земље.

 

Можда је извршио самоубиство, можда је убијен. То полиција још увек није одлучила.

 

Веома је важно да се открију починиоци дела државног тероризма. Да не остану без државних ордена и привилегија.

 

Буди човек, па признај пљачке, прогоне, убиства и силовања која си починио!

Одлучио сам да се браним ћутањем. Ућуткао сам све незгодне сведоке.

 

Не само да је побио све оптужбе,

него су на исти начин завршили и сведоци.

 

Не можемо да пронађемо атентатора на председника јер превише је људи који су за то имали мотив.

 

Они који највише инсистирају на политичкој позадини атентата, требало би да се осврну.

 

Највиши функционери владајуће странке дошли су на суђење да пруже подршку независном судству.

 

Познати смо као лоши организатори. Зато многима оптуженима није организовано суђење.

 

Ми делимо правду.

Зато је све мање има.

 

Оштећени не може да се сети ко је пуцао на њега, јер има више рупа у памћењу.

 

Судија је обуставио процес за масовна убиства јер није дозволио да се у судници говори о онима који нису присутни.

 

Код нас функционише правна држава. Када поштено платите, добијете поштену пресуду.

 

Жртва нема алиби. Осуђена је јер се нашла на месту злочина.

 

Криминалац је на суду добио што је тражио. Ослобађајућу пресуду.

 

Злочинце је стигла рука правде. И помиловала их је.

 

Био је осуђен на смрт, а потом му је казна пооштрена. Сада је осуђен на живот.

 

Свако је невин. Док не оде на одслужење затворске казне.

 

Наш деценијски свети циљ је борба за слободу.

Поручили су робијаши са свог скупа у затвору.

 

Код нас се примењује обичајно право. А обичај је да се закони не поштују.

 

Потребна нам је правна држава у којој се ради јавно и одговорно. Није лоше као идеја.

 

Морал, правда и поштење код нас нису на продају.

Зато што не можемо да се договоримо око цене.

 

У раду се држим високих принципа.

За сваку услугу тражим провизију од преко педесет посто.

 

Морални патуљци живе као у бајци.

 

Поштени до коске су кост и кожа.

 

Задао ми је низак ударац. Ударио је на моје поштење.

 

Новац је подигао онај који је био спреман да клекне.

 

Намазан свим мастима никад не изгори.

 

Сачувао је образ, али је изгубио главу.

 

Неморално је продавати љубав. По тој цени.

 

Нисмо једнострано приступили преговорима.

Једно говоримо, а друго мислимо.

 

Истина је увек негде између. Неће је нико код себе.

 

Истина је на средини. Зато прва страда.

 

Говорим само истину, јер сто пута поновљена лаж постаје истина.

 

Петнаест година понављана лаж је древна истина.

 

Код нас нема потребе понављати лаж педесет пута да би се у њу поверовало. Довољно је изговорити једном.

 

Не верујте лажима! Ако мој режим има противнике, ја ћу их све појести!

 

Народу истину треба саопштавати дозирано. Иначе, могао би све да прими здраво за готово.

 

Кад сам му просуо истину у лице, био је као попишан.

 

Стидимо се голе истине.

 

Када је мајмун почео да ради, пресекао је грану на којој је седео.

 

Незапослени имају уставом загарантовано право на рад, али они, очигледно, не читају устав.

 

У другим државама прво радите, па вас плате. Код нас прво платите, па онда добијете посао.

 

Свуда у свету људи су плаћени за свој посао. Једино код нас мораш да платиш да би радио.

 

Неки иду на годишње одморе,

а неки и на вишегодишње.

 

Решење за раднике који не примају плате:

Да на путевима које блокирају

наплаћују путарину.

 

И радници су људи од крви и меса.

Иако се то на први поглед не би рекло.

 

Сви  радимо као један.

Судећи по учинку.

 

Радим за седморицу.

Нерадника.

 

За десет година верности предузећу добио сам сат.

Надам се да ћу за следећих десет добити и плату.

 

Код нас се људи не убијају од посла, већ када без посла остану.

 

Гледамо своја посла. Никако да почнемо да их обављамо.

 

У Србији је милион људи без посла.

И још толико који примају плату.

 

Од 1. до 15. јануара у Србији само телевизори раде.

 

Ко живи од свог рада, не служи се интелигенцијом.

 

Сви су били фасцинирани изгледом првог српског компјутера. Као да је управо изашао испод чекића.

 

Не предајемо се у технолошкој трци са светом. Увек када можемо, наводимо воду на своју воденицу.

 

Удвостручили смо производњу. То не виде само трезни.

 

Покренули смо производњу. И тако је отишла из Србије.

 

Купио сам на тендеру фабрику са двеста радника. Нека их, хлеба не траже!

 

Не само да тајкун може да купи диплому, већ и цео факултет.

 

Тајкуни су скромни људи. Ништа не знамо о њима.

 

Пребацио сам преко ограде једну бушилицу и комплет алата. И ја сам се укључио у приватизацију наше фирме.

 

Код нас не важи изрека: невин као новорођенче. Када се дете роди у Србији, већ је дужно три хиљаде евра.

 

"И опрости нам дугове наше" - молитва српских дужника банкама од којих су узели кредите.

 

Како да развијамо туризам, кад код нас важи изрека – сваког госта, три дана доста?!

 

Трговци би вратили цене,

али политичари поручују да нема повратка на старо.

 

Наша привреда доживљава бум. Највише је регистровано предузећа за пословну пратњу.

 

У Србији сви живе добро. Осим оних који не живе добро.

 

Наш народ је навикао тешко да живи. А његове навике је тешко променити.

 

Ми смо земља богата сиротињом.

 

Када платимо све рачуне, можемо нормално да живимо од првог до првог. У истом месецу.

 

Добио сам и потрошио целу плату. То ми је улепшало дан.

 

Професори носе зимске капуте старе тридесет година. То је њихов статусни симбол.

 

Грејемо се на соларну енергију. Кад огреје сунце, тада нам је топло.

 

Кад струја поскупи,

грађани се наелектришу!

 

Купио сам пет главица купуса

и тако сам напунио потрошачку корпу.

 

Данас сам јео.

То је мој утисак недеље.

 

Да бисте јели свакога дана, повремено морате свашта да прогутате.

 

Живимо у модерном информатичком друштву.

Грађани су добро информисани где се налазе народне кухиње.

 

Неколико људи је у Србији умрло од глади. Али, шта је то за земљу са оволиким потенцијалом?!

 

Кад год се ситуација закува, немамо шта да једемо.

 

Не узбуђујем се што немам шта да једем. Мој комшија је у још тежој ситуацији.

 

Има пас за шта да нас уједе. Он воли коске.

 

Даске нам живот значе,

рекоше бескућници из потлеушица на периферији.

 

Опозиција нема потребе да изводи народ на улице. Влада је већ створила довољно бескућника.

 

У Србији на многим местима можете да видите нетакнуту природу. Нарочито на плодним њивама.

 

Сељаци су грађани другог реда.

 

Држава озбиљно рачуна на сељака.

Иначе, не би било принудног откупа.

 

Тек када сам постао просјак, почео сам да живим од свог рада.

 

"Аутомобили бомбе" нису никаква опасност у поређењу са аутомобилима на нашим путевима

 

Није пристојно питати за плату,

јер је безобразно мала.

 

Роми су Србима најближи народ. По стандарду.

 

Ми немамо секундарне сировине. Код нас су сировине примарне.

 

Он је го и бос.

Зато што не да на себе.

 

Нисам срећан што је комшији цркла крава.

Поуздано знам да има фарму говеда.

 

Нисам се радовао што је комшији цркла крава. Полиција је открила да сам је ја отровао.

 

Ништа нетачније од синтагме – отуђени центри моћи. Они су увек више него добро повезани.

 

Сада нам је јединство потребније него било када. Проблем је, међутим, што сви мисле другачије од мене.

 

Не наслањај се на брата!

 

Нисмо више браћа. Он је променио пол.

 

Ми чувамо породичне вредности. Највише нам је стало до бакиног златног накита.

 

Вратите ми дедину имовину! Заузврат, ево вам мој деда.

 

Док су поступали зверски, то смо могли и да преживимо. Али катастрофа је наступила када су према нама почели да се односе људски.                      

 

Кадрови решавају све. Али, како се решити кадрова?!

 

После смрти о покојнику све најлепше. Пре смрти: црк'о дабогда!

 

Све ово смо већ већ видели.

И прошли пут су од нас направили слепце.

 

Он је човек од речи.

Одмах се видело да је од слабог материјала.

 

Службеник ће прекинути паузу за доручак,

ако га позовете на ручак.

 

Човек је наше највеће богатство.

Зато и тргујемо људима.

 

Најтеже је људе уверити у оно што и сами знају.

 

Иста су то говна. Верујте ми, када вам кажем из личног искуства.

 

Дозволиће и да га гузе. Само да сачува своје дупе.

 

Победа материје над духом. Више је оних које боли дупе, него душа.

 

Он брине само за своју гузицу. За остале га боли дупе.

 

Био је дипломатски уздржан, па нам није псовао све по списку, већ само оца и мајку.

 

Знамо ми за јадац, али не знамо ко нам је појео месо.

 

Не дружимо се. Зато што се познајемо.

 

Нисам силеџија, али ако ме неко још једном оптужи, кости ћу му поломити!

 

Обновио сам дијалог са комшијама.

Поново смо почели да се свађамо.

 

Залагао сам се за политички обрачун летвама метафорично, а они су то схватили буквално, па су задобили повреде.                    

 

Крв није вода. Вода мора да се штеди.

 

Џелат крај вешала је невиђени давеж.

 

Убићу те, али то не сме да угрози наше пријатељство.

 

Код нас је висок праг толеранције. Зато се стално о њега спотичемо.

 

Нису они дизали руке на противнике. Убијали су их ниским ударцима.

 

Пошто је он борац за слободу, смештен је у затвор да би стално био у форми.

 

Нека вас не завара што на преговоре идемо спуштених гаћа. То ми показујемо да имамо муда.

 

После политике штапа и шаргарепе, почели смо да се понашамо као зечеви.

 

Наши ставови су се приближили. И онда је дошло до клинча.

 

Добили смо по пички јер смо се курчили.

 

Гледаоци су утрчали у терен јер су учесници затражили помоћ публике.

 

Некад су проблеме у друштву правили дугокоси,

а сада они кратко потшишани.

 

Ја сам жртва медијског рата. Потпуно сам непознат.

 

Што нисте видели на државној телевизији, то вам се привиђа.

 

Сви кандидати су током изборне кампање имали подједнако време у државним медијима. Колико су представници владајућих странака били хваљени, толико су опозиционари били нападани.

 

Нестао је новинар који је писао о организованом криминалу. Он је увек тежио сензацијама.

 

Наши новинари су пратили сваку аферу од почетка до краја. Све док не би нестали.

 

Новинар је погинуо због неовлашћеног и нестручног руковања чињеницама.

 

Најоштрије демантујем слике објављене у новинама на којима се ја видим.

 

Мој комшија је папарацо. Он највише заради ако не објави фотографије.

 

Дали смо таблоиду фотографије снимљене у купаоници и спаваћој соби. Данас од медија више ништа не може да се сакрије.

 

Свако је невин, све док се другачије не објави у таблоидима.

 

Гледам комедије на нашим ТВ-станицама и смејем се.

Од муке.

 

Пораст броја писаца

сразмеран је смањењу броја читалаца.

 

У Србији се више поштују песнице него песници.

 

Не знамо шта је писац хтео да каже. Али кога то уопште и занима?!

 

Тог постмодернисту су превели на стране језике јер је његов роман на српском језику потпуно неразумљив.

 

Том писцу треба дати награду за животно дело. Под условом да више ништа не напише.

 

Ја држим до културе. Разговарам се само с културни људи.

 

Кад видим ко је све академик, дође ми да излегнем из Академију.

 

Да ли сте ви српски интелектуалац, или се понашате чудно из неких других разлога?

 

Када се тај критичар посрао на моје књиге, оне су добиле на тежини.

 

Он пише јасно, да га читаоци разумеју. Зато га књижевни критичари и не тумаче.

 

О мојој књизи ћуте сви критичари. Занемели су пред мојом литературом.

 

Стварао је буку и бес, али није постао Фокнер.

 

Зашто пишем кратке приче? Дуга је то прича.

 

Он је лош сатиричар. Из његове књиге сам успео да препишем једва три афоризма.

 

Кад све трули, сатира цвета.

 

Идем стопама Црњанског.

Написао сам афоризам о Лондону.

 

Наша трагедија није потпуна, зато што нам све помало изгледа смешно.

 

Како мислите да као писац постанем бесмртан, када од хонорара за књигу не могу да живим ни месец дана?!

 

Проблему смо пришли креативније и тако је збир два и два постао пет.

 

Два је веће од три. То се зове постизборна математика.

 

Два и два нису увек четири.

Све зависи од понуде и потражње.

 

Ми смо саградили мост. То што овде нема реке, велики је пропуст природе.

 

Према најновијим сазнањима, диносауруси су ишчезли са лица земље јер су желели да буду још већи.

 

Коме за живота дижу споменике, руше их после његове смрти.

 

Знам једног човека са југа Србије. Говори српски као да му је матерњи језик.

 

Човек који је сувише знао. О њему се увек говори у прошлом времену.

 

Ђубре од човека стално рециклирају.

 

Наше реке су чисте. У њих изливамо огромне количине детерџената, сапуна и шампона.

 

Попио је нешто за смирење. Цијанкалиј га је потпуно смирио.

 

Десница је моја боља половина.

 

О укусима не вреди расправљати. С тиме се неко слаже, а неко не.

 

Снови се остварују ако се мало спава.

 

Знамо и ми да то није могуће, али код нас је баш тако.

 

То што видите, није то што мислите.

 

То што су нам учинили пријатељи, не би нам приредила ни браћа.

 

Ко има јака леђа,

има и велики стомак.

 

Полетела два врана гаврана.

А долетело нам је читаво јато.

 

Ово је време транзиције. Данас јеси, сутра ниси.

 

Прогрес је очигледан. Некада је писало на тараби, а сада пише на билборду.

 

Стари перверзњак воли све што воле млади.

 

До среће се стиже добрим стандардом. До доброг стандарда се стиже добром платом. До добре плате се стиже добрим послом. А до доброг посла се стиже срећом.

 

Јуче је било боље. Данас сам ближе смрти.

 

Круг је затворен. И ми у њему.

 

Ваше незнање није обично. Оно је енциклопедијско.

 

Нисам завршио основну школу. Не можемо сви да будемо доктори наука.

 

Школовао сам се на западу.

Основну школу сам завршио у Лозници.

 

Знам да је глупо, али дошао сам на генијалну идеју.

 

Ја бирам своје друштво. И зато сам усамљен.

 

Памтим које сам грешке направио. Зато сам их тако успешно поновио.

 

Моје грешке су поучне. За све, осим за мене.

 

Нисам страначки опредељен. Ја сам члан партије.

 

Ја сам најбољи на свету. Када сам у свом свету.

 

Много сам познат. Зато желим да останем анониман.

 

Примењујем најефектнију заштиту од сунчевог зрачења. Не идем на летовање.

 

Постављен сам за амбасадора. Период од четири године сасвим је довољан да научим неки страни језик.

 

Попио сам пет кригли пива и онда сам престао. Да их бројим.

 

Возим супротном страном ауто-пута. То је пут којим се ређе иде.

 

Не само да нема пас за шта да ме уједе, него немам ни пса.

 

Живим као пас. Зато што сам лајао.

 

С њима нећу заједно ни у цркву. Ја сам муслиман.

 

Говорим неколико језика. Ни сам не знам тачно колико је језика настало од српског.

 

Власник сам три радње. Спавања, дремања и лежања.

 

Када сам разбио огледало седам година сам имао среће. Нисам морао да гледам свој лик.

 

И ја бих легао на руду. Ако је златна.

 

Нашао сам спонзора. Сада тражим спонзорушу.

 

Кад сам изнео своје мишљење, рекли су ми да се носим и ја.

 

Морао сам да направим салто мортале. Да бих остао жив.

 

Кад подвучем црту испод свог живота, закључим да сам испод црте.

 

Ако сам спавао са најзгоднијом девојком, а други то не знају, шта ја имам од тога?!

 

Она изгледа као анђео. Мала је, здепаста и личи на мушкарца.

 

Због неких жена бих ишао и на крај света. Само да им побегнем.

 

Одлучио сам да ми жена роди десеторо деце, али за то ми је потребна помоћ шире друштвене заједнице.

 

Између нас двоје је постојала хемија. Сада постоји само физика.

 

Љубав све покреће. Драги, изађи и погурај ауто!

 

Ја се бојим од зла домаћега. Моје жене.

 

Замерам жени што касно ноћу излази у град. Шта има да ме тражи по кафанама?

 

За празнике сам кћерки купио лутку, сину бицикл, а жени груди.

 

Моја жена има шљиву испод ока. Да се зна да је из Србије.

 

Жена ме никада не пита где изалазим ноћу. Морам свуда да је водим са собом.

 

Ја сам породичан човек. Флертујем само са женама које су у браку.

 

Ја сам веран својој супрузи. Тражим је у свакој другој жени.

 

Сад сам други човек.

Својој жени.

 

Жена ми је побегла са пријатељем.

Отад ми је он најбољи пријатељ.

 

Моја реч је последња. После жене увек морам да кажем: Да!

 

После много година брака муж и жена се сроде, па им буде грешно да воде љубав.

 

Моја жена је сепаратиста. Хоће да се разведе од мене.

 

Мушкарци су бољи кувари од жена. Жене су боље куварице.

 

Проститутка из Русије ми је најпре тражила педесет евра, па је спустила цену на тридесет. Широка словенска душа.

 

Просечна плата не задовољава основне животне потребе. Срамота, не могу да платим чак ни проститутку!

 

Шта ће ми жена са пластичним грудима, уснама, трепавицама, куковима...? Боље ми је да одмах купим пластичну лутку на дување.

 

На њој је све вештачко: груди, задњица, нокти, трепавице, коса, зуби... Природна је једино бунда.

 

Никако ми не успева да уверим жене у то да је срећа у малим стварима.

 

Пешак је трансвестит. Претворио се у даму.

 

Мени тешко пада што ми лако пада.

 

Причаћу вам о својим љубавним подвизима. Онако како их ја замишљам.

 

Упражњавам орални секс. Стално говорим о сексу.

 

Сјаши Курта, хоће и Мурта мало да јебе!

 

Имам једну жељу, али да ми се испуни више пута.

 

Зашто он за мене тврди да сам педер, јебем ли га, не знам?!

 

Ја сам њему оца очињег! Он ће мене да зове педером?!

 

Мој секс је као песма. Заврши се за два-три минута.

 

Лечим се алтернативном медицином. Најбоље ме лечи медицинска сестра.

 

У сексу сам врло дискретан. То се тиче само мене и још неких стотинак особа.

 

У сексу радим шта хоћу, али немам с ким.

 

У сексу сам права животиња. Радим то једном годишње као вук, а завршим за секунду као зец.

 

Ако вам је чврст и веза је онда стабилна.

 

Добар секс – решење које задовољава обе стране.

 

Децо, учите школу! У противном, бићете славни и богати.

 

Професоре, нисам преписивао! Пошто је питање било тешко, тражио сам помоћ пријатеља.

 

Отац се кладио да ће мој успех на полугодишту и крају школске године бити из један у један.

 

Мама каже да је шаргарепа добра за вид, али ја не могу очима да је видим.

 

Били смо код чика зубара и ништа ме није болело. Поправљао је зуб мом брату.

 

Ја сам ђак пешак. Доказао сам то на школском такмичењу у спринту.

 

У нашој школи има петсто ђака. Шта ћу им на часовима још и ја један?

 

Не само што седимо у магарећој клупи, него нам је учитељ извукао и уши.

 

Спавао сам са својом учитељицом. Ја сам ученик са посебним потребама.

 

Кад сам рекао Даци да се палим на њу, полила ме је лончетом воде.

 

Веза између Весне и мене је озбиљна. Она се озбиљно наљутила на мене.

 

Менаџери наших фудбалера су трговци некретнинама.

 

Наши фудбалери су играли као један. Противник је играо са свих једанаест играча.

 

Фудбал је најважнија споредна ствар на свету. И за фудбалере наше репрезентације.

 

Наше највеће фудбалске трагедије испеване су у шеснаестерцу.

 

Грб нам је светиња. Када почнемо да губимо, одмах мењамо дрес.

 

Судија је одлично обавио свој задатак. Остало је да се утврди ко му је тај задатак дао.

 

Имамо победу у џепу. Платили смо судије.

 

Победили смо у највећем домаћем фудбалском дербију. Имамо и два сведока да то потврде.

 

Навијачи су нам дали крила. Летели смо преко ограде стадиона.

 

Истина је да публике нема на трибинама стадиона, али зато је испунила терене.

 

У два наврата смо гледали немиле сцене на фудбалској утакмици. Од првог до 45. минута и од 46. до 90. минута.

 

Живот не може да чека. Смрт, такође.

 

Лечење јесте било нестручно, али зато је обдукција урађена врло квалитетно.

 

Назад се не може.

Сва места су попуњена.

 

Доста је било овако!

Хајдемо испочетка!

 

Прва реч је била у Бога, а последња ће бити реч технике.

 

Наша трагедија је специфична.

Нема крај.


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"