детаљ слике: КРК Арт дизајн

ИДЕМО У СТИХ

Јутарња сам ти радост,

вечерњи смирај. Пут у сан.

Светионик,

Све теби сам.

Вино. Музика. Плес

Чаша до пола (пре)пуна.

Близина.

Радост.

Срећа.

Нада.

Још један одлази дан

за нама.

Ти спаваш.

Ја спавам,

А будни смо обоје:

Претачемо се у стих.

ХВАЛА

Пусти да ме прођу

ране минулих дана, и

поново бићу она стара

какву ме знаш,

јер, загрљај твој, моју

прошлост слама.

Неке туге морају истећи

имају своја хтења,

морају се рећи

да бисмо порасли већи.

Оне ме обликују као камени облутак.

И постајем смернија, тиша,

у радости већа и у пуноћи.

Постајем целина.

Душа тражи осврт на минуле дане,

понекад у предвечерје,

понекад у тихо свитање.

Али, знам да имам те.

Тебе, који ми загрљајем прошлост

сламаш.

И зато ти хвала.

ЖИВОТ ЈЕ МАГИЈА

Шапати у кишама

пробуђених нада

остварених снова.

Живот је магија.

Велом љубави тајна сакривена

Остала је непокривена.

Устаните, жеље наше,

окупајте се стрпљењем,

наоружајте остварењем.

Множите се што више.

Славите се.

Љубимо се, љубите се.

Волећу све више и више.

СВЕМИР

Сами смо свој свемир,

у зноју мокри и врели.

Препустили смо се току

и обукли радост нову, дубоку.

Добро нам стоји овај,

наш Свемир.

Има надземаљску лепоту;

коју не може свако да види.

Оно што носим у свом оку

ствара лепоту у мом животу.

КЉУЧ ДУШЕ

Говоре нам очи у овој ноћи,

где љубав расте у срећи.

Сањам и љубим.

Будна се будим, па поново сањам.

Сутра вреди отворити очи.

И зато када се ова ноћ искраде,

остаје љубав и ветар који кроз прозор

завесама потпирује наде.

Није важно чије је мрсио јуче,

важно је да сад мрси косе моје.

И зато ја волим буђење сутра.

Да поново мрси класја моја,

да поново надођу ноћи нове.

Очи нам говоре.

Долазе јутра.

Изнова и сутра.

Не желим мењати ништа,

јер држиш

кључ душе моје.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: