 | Валентина Берић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПЈЕСМА МАЈЦИ
Ниси жива ал' живиш у мени
тамо горе сузе моје лете теби
кроз сијећања сваким даном ти се надам
још те видим, још од жеље страдам,
На лицу си носила траг забринутости
у овоме свијету препуном окрутности
са страхом си зебла, у очима крила тугу
застајкивала, сакривала поглед и бол дугу,
Док је сутон плави прекривао цесту
исто привиђење мучило те често
доживјети нећу дијецо вашу срећу
мени сада ране крваре и крећу,
Говорих ти њежно немај страха за нас
умири стрепњу, заувијек смо заједно, а не само данас
све утваре, злобни људи што ти срце муче
сви ће проћи, нестати и постати оно јуче,
Као некад и сад сам те жељна
да осјетим загрљај топао и драг
јер на свијету постоји само жена једна
безгранично вољена и свега вриједна,
Кад у рајском врту рашире се цвијетне гране
и кад мирис опојни падне на наш длан
злокобне слутње крила ће да спусте и сахране
живјет ћемо опет недосањани сан,
Склопљених очију мирно спавај драга
вољени не умиру никад па ни сада
утјеха си моја пред страдања нова
име твоје златно од четири слова.
