детаљ слике: КРК Арт дизајн

НОВА ЉУБАВ

Ти си од вечерас моја љубав нова,

у мом зимском врту цвијетси риједак,

руке смо ћутке у тишини сплели,

збуњени јер смо се тек сада

оком срца препознали и напокон срели.

Срце ти меко негдје далеко живи чак изнад неба,

и наша љубав све јешто му на свијету треба.

Загрлили смо се оком и душама цијелим,

срцем у сну, из сна опет у сан.

И шта би било да се нисмо срели,

шта ли то од љубави љубав још већу дијели?

Та љубав наша нове очи има,

нове рукеи срценово, златнога сјаја.

Та љубав наша, нова и сочна,

она је вишња - опора а слатка,

са рукама грубим, а додира блага.

Љубављунашом, њежном и новом,

опарану душу наново сам извезла,

на мјесечини свјетлуца ко сребрна срма,

у грудима птица од радости игра

и од пусте страстизлатни свој кавез дрма.

И шта би било да се нисмо срели,

шта ли то од љубави љубав још већу дијели?

Нек живот ко ријека лагано пролази,

али ова љубав ће сваку тугу да згази.

Јер ти си судбина моја нова,

из сна цвијетриједак,захвалан Богу

што смо се оком срца срели и завољели.

Загрлили смо се мјесчином, смијехом,

додиром плахим, оком и душом,

срцем у сну, из сна опет у сан.

И шта би било да се нисмо срели,

шта од љубави љубав још већу дијели?

ХОДАМ УЛИЦАМА ТВОЈЕ ЉУБАВИ

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: