детаљ слике: КРК Арт дизајн

СУНЧЕВ ПЛАНЕТАРНИ СИСТЕМ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Наш сунчев планетарни систем има једно Сунце, осам планета, пет патуљастих планета, чак 290 месеца, преко 1,3 милиона астероида и око 3900 комета. Све то налази се и креће у спиралном систему Млечног пута (Milki way) Орион. Сунчани планетарни систем путује у галаксији брзином 828.000 км/h и потребно му је 230 милиона година да направи пун круг око галактичког центра.

Планете сунчаног система су: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Ураниус и Нептун. А патуљасте планете су: Плуто, Церес, Макемаке, Хаумеа и Ерис. Око готово свих планета круже њихови месеци, а у систему су и милиони астероида, комета и метеорита.

Величине планета сунчевог система, исказане као њихови пречници у км су: Меркур 4880 км, Венера 12104 км, Земља 12756 км, Марс 6792 км, Јупитер 142984 км, Сатурн 120936 км, Ураниус 51118 км и Нептун 49528 км. Пречник Сунца већи је око 10 пута од Јупитера, што износи око 1,400.000 км. Патуљаста планета Плуто је нешто мањи од једне петине Земље, што износи око 2550 км.

Удаљености планета од Сунца су следеће, исказано у астрономским јединицама (AI). Једна астрономска јединица износи удаљеност од Сунца до Земље, а то је 147,52 милиона km. Удаљеност Марса је 0,39 AI, Венере 0,79 AI, Земље 1 AI, Марса 1,52 AI , Јупитера 5,2 AI, Сатурна 9,54 AI, Ураниуса 19,2 AI, и Нептуна 30,6 AI. А изражено у км, удаљености планета од Сунца су: Меркур 57,900.000 км, Венера 108,200.000 км, Земља 147,520.000 км, Марс 227,900.000 км, Јупитер 778,600.000 км, Сатурн 1.433,500.000 км, Ураниус 2.872,5оо.000 км и Нептун 4.595,100.000 км.

Сунце је звезда у центру соларног планетарног система, лоптастог је облика, састављено од вреле плазме водоника и хелијума. Енергију одаје нуклеарном фузијом и емитује је са своје површине у виду светлости радијацијом, ултравиолетне и инфрацрвене боје.

Меркур је добио име по римском богу Меркуриусу. Меркур има веома ретку, готово занемарљиву атмосферу. Венера има најгушћу атмосферу међу стеновитим планетама сунчевог система, која садржи много угљендиоксида. На Венери има 167 вулкана. Земља је једина планета сунчевог система на којој постоји живот. Земља је једина планета која има воду у течном стању. Вода на Земљи покрива 70.8 % површине. Земљина атмосфера садржи 70,084 % Азота, 20,94 % Кисеоника, 0,934% Аргона, 0,039 % Угљендиоксида, 0,00181 % Неона, 0,000524 % Хелиума, 0,000179% Метана, 0,000114% Криптона, 0,000055% Водоника, 0,00001% Угљенмоноксида, 0,000009% Ксенона, Озона до 7x10-6 % и Амонијака у траговима. Марс је претежно наранџасто-црвене боје, због чега је назван ‘’Црвена планета’’. Јупитер је највећа планета сунчевог система. Гасна је планета, џин, масе веће два и по пута од свих планета сунцевог система заједно. Сатурн је такође гасна планета, густине око једне осмине земљине густине, а 95 пута је масивнији од Земље. Ураниус је, такође гасна планета, џин, боје циана, има у саставу воду у замрзнуром облику, те амонијак и метан. Нептун је трећа по маси планета сунчевог систем и најгушћи је џин. Масивнији је од Земље 17 пута. Планете сунчевог система сврставају се у две групе: Унутрашње планете: Меркур, Венера, Земља и Марс и спољне: Јупитер, Сатурн, Ураниус и Нептун.

Температуре на планетама су у просеку следеће; Меркур 1670C, Венера 4640 C, Земља 150 C, Марс -650 C, Јупитер : -1100 C, Сатурн -1400 C, Ураниус -1950 C и Нептун -2000 C.

Месеци у васиони сунчевoг система

Земљин месец има дневну температуру до 1000 C, а ноћну до : -1730 C. Наш месец нема атмосферу. Пречник земљиног месеца је 3375 км, удаљен је од Земље 383500 км, има доста кратера, планина и канала, а има и равних предела. Највећи кратер му је 2575 км. Месеци Марса су Фобос и Деимас. Месеци Јупитера Еуропа, Ио, Ганимета, Целисто и јпш неки. Сатурнови месеци су Титан, Енцеладус, Минас, Дионе, Лапетус, Тетис, и Реа. Ураниусови Титаниа, Миранда, Оберон, Ариел и Умбриел. Нептунови Тритон, Деспина, Галатеа, Холимеда, Леомедела, Лариса и Небад.

Већи интерс за људска истраживања имају месеци Ио, Еуропа, Целесто, Ганимеда, Титан, Реа, Дионе, Тетис, Енцеладус и Минас. Енцеладус, Еуропа, Целисто и Ганимеда сви имају течну воду, али скривену испод леда. Атмосфера им је веома ретка, а идентификован је и кисеоник у њиховим атмосферама. Најбољи се показао Титан, сатурнов највећи месец. Титан има читав океан воде испод леда и има густу атмосферу. Према томе има најблже услове за живот. Само су на њему температуре веома ниске, чак око -1790 C.

Дани и године планета сунчевог система

Године на планетама сунчаног система мере се у соларним земљиним данима, који трају 24 часа. То је време за које дата планета направи пун круг око Сунца. Све планете не крећу се истом брзином, током целе године, брже се крећу када су ближе Сунцу. Земља ротира око Сунца пун круг у трајању од 365,2422 дана. Све путање планета око Сунца су елиптичне. Меркурова година траје 88 земаљских дана, Венерина 225 дана, Марсова 687 дана, Јупитерова 4331 дан, Сатурнова 10747 дана, или 29,4 земаљских година, Ураниусова 30598 дана или 84 земаљских година и Нептунова 59000 дана или 105 земаљских година.

Меркуров дан траје свега 1 сат и 25 минута, Венерин дан траје 5 сати и 50 минута, Земљин 24 сата, Марсов 25 сати, Јупитеров 19 сати, Сатурнов 11 сати, Ураниусов 17 сати и Нептунов 16 сати.

Услови за постојање живота на планетама

Услови за постојање живота на планетама су: биогени елементи, извори енергије, течна вода, одговарајућа атмосфера и умерено стабилни природни услови за развој. Чак и за најједноставније бактерије за живот су потребни одговарајуће температуре, атмосферски притисак, хемијски услови органског порекла, енергија и вода. Према томе тражење услова за живот на другим планетама представља тражење тих услова.

Течна вода, као први услов живота, температуре које су директно услов постојања, светло макар и у малим дозама, неопходно за фотосинтезу, кисеоник, и азот. Репродукције живота могу се одвијати при температурном опсегу између -150 C и +1220 C. За фотосинтезу је неопходна и киша, макар и у најмањим количинама, биолошки азот и донекле CO2 може бити присутан. Фактори као што су pH и салинитет варирају и не лимитирају животне услове. А да би живот постојао на некој планети иста мора бити на извесној удаљености од њенога сунца, на којој је температура толика да одржава воду у течном стању.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: