детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЈЕДАН ОД СВЕТСКИХ НАУЧНИХ ВЕЛИКАНА

ИСАК ЊУТН

Др Симо Јелача

Исак Њутн (Isaac Newton, 1643-1727) творац Универзалне гравитације, привлачних сила планетарних тела у сунчевом систему, изванредан математичар, професор универзитета, председник краљевског удружења Енглеске, који је за своја научна остварења проглашен лордом.

Универзалном гравитацијом Њутн је формулисао међусобне привлачне силе планета у сунћевом систему, које су сразмерне њиховим масама, а обрнуто сразмерне квадрату њихових растојања. Исказане у виду формуле изгледа:

F = M x m / r2

Њутн је истовремено предвидео да у датој формули треба да постоји константа, која је сразмерна масам датих тела, али је он није одредио. После њега израчунао ју је Хенри Кевендиш (Henry Cavendish, 1798), vrednosti 6,6742 x 10-11

Њутнова универзална гравитација је изванредно прецизна и њоме се служе сви астрономи света, који веома тачно израчунавају положаје свих планета и других небеских тела у сунчевом систему у сваком жељеном моменту.

Исак Њутн је рођен 25 децембра 1642 године, по Јулијанском календару, који је тада важио у Енглекој, што је одговарало 4 јануару 1643 године по Грегоријанском календару. Он је иначе рођен као превремена беба, а отац му је умро три месеца пре његовог рођења. Како му се мајка преудала, Исак е није слагао са очухом, па је одраста код баке. У школи у Грантхаму (Grantham) је учио на латинском и старогрчком језику. Високо образовање је стекао на колеџу Тринити (Trinity) универзитета Кембриџ (Cambridge).

У Енглеској је прихваћен, пре свега, као изванредан математичар. Математиком се бавио у свим дисциплинама својих научних истраживања. Поред тога признат је као физичар, астроном, алхемичар и као научник који је своје време описао као филозофско. Исак Њутн је, без сумње, свакако један од кључних научних фигура света.

Током своје радне каријере Њутн је био члан парламента Кембриџског универзитета и његов председник, а био је и председник краљевском удружења. На универзитету Кембриџ предавао је математику. Као чувени математичар издао је, за живота, књигу; ‘’Philosophia Naturalis Principia Mathematica”, на латинском 1687 године. Ту књигу научници најчешће скраћено зову ‘’Принципиа’’. У тој књизи Њутн је формулисао законе природних кретања у васиони, као Универзалну гравитацију, чиме је утврдио доминантни научни поглед за векове унапред. Његов математички опис гравитације дао је основу за Кеплерове законе кретања планета и комета, са изванредном тачношћу, са сунцем у центру. Одредио је, такође, кретања земље и месеца у сунћевом систему и потврдио да је облик земље сферан, што је касније потврђено од стране многих научника.

Њутн је направио и први практични телескоп, на принципу рефракционих огледала, уместо призми, а кроз стаклену призму добио је спектар боја сунчеве светлости. У том домену издао је чувену књигу ‘’ Оптика’’ (Optics) 1704 године. Оптику, као предмет, је предавао и на универзитету.

Научни свет је Њутна прихватио као великана који је унапредио све области математике, а кембриџски универзитет га је оценио као генијалног. Изучавајући оптику Њутн је сунчану светлост дефинисао као корпускуларну, материјалну, наводећи да се сунчева светлост састоји од честица (корпускула). Ипак, међу свим достигнућима, која је Њутн остварио, мислим да му је највећи допринос науци човечанства његова Универзална гравитација. Он је 1680 године израдио хелиоцентрични сунчев систем, чиме је потврдио да ни сунчев систем није непрестано у истом месту. И сунце путује, заједно са целокупним својим системом планета. Биран је и за члана француске Академије наука, а 1717 године проглашен је Лордом. Математичар Јосеф Луис Лагранж (Joseph-Louis Lagrange) ракао је за Њутна да је био највећи геније који је икада живео.

О Њутну је у свету веома много написано, па моја намера није да то понављам, желео сам само да читаоце Књижевне радионице, који то желе, потсетим на научног великана вредног памћења.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: