детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВУК И СРНА

Истина некад има леђа црна,

а ти ја ко срна и вук смо,

твој поглед ми испод сунца ласка,

можда бићу и твоја Аска,

Омиљено јагње из утрбе љубави,

жива бајка коју с осмијем роди мајка.

Борба вјечита да се нешто у животу оствари

а не само с папира да се чита, идем и гору,

ако тамо лијепо биће, знам да је живот баш

као живот између вука и срне,

крварим због љубаи. и кад усне због љубави

трне,ја крим невино крзно срне,

и тад сам вук.

На ране срна стављам вино,

да превијем и залијечим ране,

све што ради вук радим и ја,

али надам се да лукавост ни вуку

више не прија, да и он од љубави гореће,

ко што горим ја.

И умјесто вина љубав ћу да пијем.

У пјесми лукаве нарави нема,

ту станује љубав у свему што живот нам спрема.

ЦВИЈЕТ

Миришем те ко цвијет

који стално прислањам уз лице своје,

да по мирису погодим ко је.

Од јутра до јутра, од дана до дана

хиљаде жеља, хиљаде рана,

a љубав једна.

Постоје те руке неке,

невјероватно њежне,

невјероватно меке,

мелодију љубави објаснити знају

додиром, боље него стотине ријечи.

Миришем те ко цвијет

руке ти прислањам уз лице своје,

тражим ону љубав која сахрањује

у мени све пробуђене мракове.

Кад загрљаји процвјетају,

бићу неко други у овој кожи.

До тада прогнозирам вријеме

само на тему љубави.

Комад среће

Можда само има ме тамо

гдје ријетко које ниче цвијеће,

можда тамо гдје све мисли ћуте,

од јаве до сна дуге су ноге звијезда.

А мој гдје ли је комад среће?

Да ли ноћас срећа моја нешто снује

испод тамног небеског гнијезда?

Шта ли се ту кује?

Ко ми срећу испод пијеска ућуткује?

Шта то осмијех тјера ми да бјежи

на дно пусте животне лађе

и ко ће моје звоно среће да нађе?

У чијој чаробној фрули,

мој тужни тон се тули?

Можда и нема ме тамо

гдје ријетко ниче цвијеће,

можда тамо сам гдје се мисли ћуте,

а од јаве до сна дуге су ми минуте.

Али гдје скрива се мој комад среће?

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: