О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ДА НИЈЕ КЊИГА О МИЛУТИНУ, БИЛА БИ КЊИГА О РАТУ

Александра Ђорђевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

Да није Књига о Милутину, била би Књига о рату


Александра Ђорђевић

 

Ал' овако је књига о човеку и начину на који идеологија изобличи све људске вредности за време истог. Овако је књига о малим људима а великим јунацима и њиховим жртвама, како материјалним, тако и људским, кад моћнији а кратковидији од њих узму узде у руке. Коначно, ово је књига о Милутину, домаћину Шумадинцу, одликованом ратнику, кога не само да су закачила и продрмала два рата, већ и „време зла”, у ком је Србин Србина, односно син оца потказивао и убијао.
Мање је ова књига о крвопролићу иако га има као паучине. Трагика је у томе што су празне људске главе и беживотна телеса свакодневица Милутинова. Више је ова књига о убијању здравог разума прожета свим српским, а и људским недаћама, помало књига предсказања, помало знамен српске трагедије. У дијалошкој форми исприповедана Милутиновим гласом из затвора, што би он рекао „из апса”, једном од синоваца, тј. стражара, генерације која уместо да ода почасти онима који су се у претходна два рата борили и главе губили за њих, хапси старе и обогаљене зарад идеје једнакости. То је све што она остаје - идеја.
Могла би бити лектира (не знам да ли јесте и да ли је икада била, у моје време није). Послужиће свима онима који не могу да похватају фатализам ратова и хронологију историје. Разочараће оне који копају за смислом истих. Због тога је Милутинов живот и опомена. Никад није „вакат” (тур. време) за ратовање, рекао би он својим сељачким говором који обилује турцизмима (још једна од посебности ове књиге). Дакле, драги моји партизани и четници, шта вреди ко је у праву? Можда ће ме моја мирнодопска схватања довести само до ћорсокака јер ова књига је опет продубила вечиту дилему. Где ћеш с књигом и крстом међу наоружане? Ако не убијеш ти њих, убиће они тебе - каже ми мој ђаволак, а анђео зауздава. Волела бих да превагну, ал' култ каже - Нисмо ми анђели.  Прочитајте!


Кликом на слику!







 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"