Ко још може да напише историју оног што се није догодило,
а могло је да буде?
Хоће ли ме болети Реч Твоја?
Смилуј ми се, мртва сам још увек.
Снова немам, жеље су моје у Твојим рукама
Душа ми је остала Тебе сањива.
Не можеш ми погледом прићи,
Даљине моје не можеш заборављањем дотаћи.
Крај Тебе место моје није...
Туђ походиш ме у мислима.
Да је могло било би све, а би ништа.
Мени се толико волело
У добар час се јавио, у зао отишао.
Тражим Реч Моћну да дозовем Љубав.
Жури ми се, а она не долази.
Жељно те чекала, жељна те остала.
Рада Лекић
Maktub
Who can write a history of what didn’t happen, but could
have had?
Will Your word hurt me?
Have mercy on me, I am still dead.
I do not have dreams, my desires are in Your hands
My soul still dreams about You.
Your eyes can’t approach my presence,
My distances you cannot touch by oblivion.
My place is not next to You…
Like a foreigner you haunt me in my thoughts.
It could been all, but it has been just nothing.
I yearned to give love
It came in a good hour, but left in a bad one.
I am searching a Powerful Word to call out Love.
I am in a hurry, but it doesn’t come.
In a desire I waited for you, and in the desire I remained.
Rada Lekić
Translation: Denisa Kondić
Биографија
Рада Лекић је рођена 1980. године у Београду. Дипломирала је етнологију и антрофологију на Филозофском факултету, а магистрирала међународне односе на Факултету политичких наука, у родном граду.
Пише песме, прозу и афоризме. Објавила је збирку песама „Опсенар“ и роман „Вредело је чекати“. Радила је као међународни службеник у Истанбулу од 2016. до 2019.
