детаљ слике: КРК Арт дизајн

Црвена, плава, жута

Вилен је посматрао море. Пријала му је Азурна обала. Модри таласи, топли сунчеви зраци, мириси лета и младости. Пријало је и Лари. Кћерка му је поцрнела, добила лепу боју. Коначно су почели да се мало боље разумеју...

Госпођа Брижит Вилен је зурила у слику мрштећи се. Није успевала да ухвати лепоту у каснијим Ван Лојтовим радовима. У оним раним, још и некако- тада је сликао реалне пејсаже: планине, села, дрвеће, замкове, а онда је изненада полудео за Де Стијлом, Мондријаном. Од пејсажа прешао је на досадне и монотоне вертикалне и хоризонталне линије, правоугаонике, квадрате и ромбове. Ван Лојт је стекао светску славу са сликом ,,Црвена, плава, жута ’’. Баш када је био на врхунцу славе, одлучио је да...Брижит се стресе.

Црвена, плава, жута... зашто јој је супруг поклонио тако скупу слику ? Несумњиво је знао за Руби. Да ли је стварно очекивао да се помире ?

Вилен...тај досадни, неталентовани, неамбициозни назови сликар, потрчко рекламних агенција, помисли Брижит. Никада није ни веровао у боемски и уметнички дух сликара. О њима је заправо мислио све најгоре. Већина тих назови уметника били су обични произвођачи који су радили за паре. Ни најмање нису веровали у оно што су радили. Живели су боемски само зато што је то било у функцији профита. Публика, тј.купци желели су да чују да они тако живе. Радили су оно што се од њих очекивало да раде. Тако јој је говорио. Па ипак... Брижит се поново стресе. Да ли је Ван Лојт желео вечну славу, место у историји , можда је зато завршио обешен о лустер, у јефтином хотелу у португалској провинцији ?

Брижит је помно посматрала слику, Ван Лојтово последње дело. Бесмислена слика. Никакве лепоте, ни смисла. Црне линије, црвени, плави и жути правоугаоници и квадрати, и све то прекривено жутим решеткастим линијама. Ван Лојт је на крају, ипак био само лудак, додуше надарени лудак, за разлику од Вилена. Знала је за њихово пријатељство из студентских дана, али путеви су им се касније разишли. Вилен није био близу ни њеног талента, а камоли Ван Лојтовог... што је више размишљала о њему, све више се чудила како су уопште завршили у браку.

Давно је престала да осећа било шта према њему, осим презира. Једино што их је још спајало била је кћерка Лара. У овом моменту мислила је само на Руби. Руби... коже меке и глатке као свила, чаробних прстију и усана. Било је чудно размишљати о Руби, пред овом хладном и бесмисленом сликом, која је била тотална супротност Рубиној животној енергији и ватри коју је поседовала.

Намрштила се. Нешто се померило у структури слике. Нешто ситно, тек као мрља на ивици видности. Као да су три боје у геометријским телима постале пуније, јасније.

А онда се све променило, у делићу секунде свет је изгубио ослонац који је познавала, Капија се отворила, са друге стране запљуснуо ју је ужас који је стизао у таласима боја и облика и више није било повратка.

Брижит је схватила све. Могла је да разуме Ван Лојтов бол. Ван Лојт је трагао за савршенством, за јединством појединачног и општег. За универзалним. Пронашао је то за чиме је трагао. Брижит је са неверицом посматрала како се структура слике мења. Није имала при себи никакав алат. Сликала је умом, без трошења руку, без трошења алата. Црвене, плаве, жуте геометријске фигуре ређале су се у бескрајним низовима. Хоризонталне и вертикалне линије. Празнина. Одсутност. Бескрај. Сазнање је Брижит погодило као маљ. Ван Лојт је пронашао оно за чиме су трагали Мондријан и дружина. Савршенство. Универзалност. Оно што се простим , народским језиком називало ПАКАО. Ван Лојт је нашао Капију. Супротно увреженом веровању, пакао нису чинили сумпор и огањ. Пакао је био савршенство- ред, хармонија, савршена геометрија облика у непрестаном кретању. Ван Лојт је схватио шта је учинио, и покушао је поправити штету. Решеткасте жуте линије представљале су последњу одбрану, симбол Хаоса који је требао да затвори тај ужасавајући, пламтећи Ред црвеног, жутог и плавог. Прекасно.

Брижит су нашли три сата касније. Бунцала је лежећи нага на поду. Читав зид је био прекривен цртежима. Сви су представљали исто. Бескрајне низове жутих, решеткастих линија. Брижит више није могла да говори, само је тупим погледом зурила у једну тачку на слици. Одвели су је у душевну болницу.

Руби се лењо протегну, заклањајући својом ватреноцрвеном косом Виленове груди. ,, Шта си јој то учинио ? Како си средио матору кучку ?’’ упита.

,, Тајна. ‘’осмехну се Вилен.

Руби љутито напући усне. ,, Мислила сам да немамо тајни. Но, добро, није ни важно, важно је да је матора завршила у лудари. Хеј, она је стварно умислила да сам заљубљена у њу. Хвала драги што си ми је скинуо са врата и помогао да добијем њену катедру.’’

,, Имам још једно изненађење за тебе љубави’’, осмехну се Вилен. ,,Купио сам ти једну јако скупу слику. Твој омиљени правац. У дневној соби је. ‘’

Руби цикну од радости, и скочи на ноге. Вилен је испрати погледом, и са осмехом на лицу дохвати телефон да резервише две авио карте за Ницу. Осмех му није нестао ни када се, неколико минута касније, станом проломио језиви крик.

Сада, годину дана касније, и неколико стотина километара далеко, Вилен је размишљао о слици.

Како је лепо сликати умом. Не трошиш ни алат, ни руке. Наносиш боје како желиш, бришеш, експериментишеш, без страха да ћеш погрешити. Шта и ако погрешиш ? У наносекунди већ имаш хиљаде нових слика, хиљаду савршених облика. Геометрија пакла је бескрајна.

Ван Лојта и остале је упропастио таленат. Креативност коју су носили у себи није могла да издржи савршеност Реда, апсолут Пакла, његову бескрајну прецизност, тачност и форму. То је било превише за истинске уметнике. Срушило је све у шта су веровали и обесмислило њихово стварање. Капија их је прогутала. Вилен се насмеши. Он није имао тих проблема. Болело га је уво и за уметност, и за Ред и Хаос. Интересовао га је банковни конто. А слутио је да ће му га Капија значајно увећати.

Лара му добаци лопту. Вилен се осмехну. Лопта је била тробојна, и то су биле боје које је обожавао.

Црвена, плава, жута.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: