О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ДАР ОД БОГА

Маријана Лазаревић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Мамино чедо


Када те боли глава, када ти се спава
и када је свега преко главе, прође све
када те загрле руке мале.
Некада се смеје а понекад плаче, зна
и по живцима да скаче, мамино чедо љубав од
било чега вреднија и већа.
Дете је истинска срећа, ни грама лошег, безазлено
чисте душе попут анђела и кише у сред суше.
Када те савлада умор и стигне све то осети чедо
твоје па те грли и мази од тога све пролази.
По стотину пута каже мама само да ти покаже да
ниси сама.
Оно се од свих воли јаче, безбрижно трчи и скаче
када си ти срећна, твоја туга и нервоза пометњу му
стварају па кад види да ти нешто фали оно се у твој загрљај
наслони па као маче ране вида, загрљајем без речи
све излечи мамино чедо.




Теткино чедо


Шта је срећа нисам стварно знала док нисам тебе животе у руке узела и упознала.
Први дрхтаји да те тетка не испусти или повреди много непроспаваних ноћи, све то вреди
непроцењиво кад видим тебе чедо моје како трчиш безбрижно и нове ствари откриваш,
речи казујеш и ситницама се радујеш.
Била си мрвица мала а сада зрело дете које трчи у авантуре нове.
Не постоје речи којима бих ти описала љубав своју према теби , све што тебе боли и мучи
и моја је мука,најсрећнија је тетка кад је загрли твоја рука а усне малене изговоре тетка
па се волимо и грлимо и све тако испочетка.
Ти си љубав и срећа највећа, заједно растемо и хоризонте посматрамо ,
границе померамо јер ти си теткино злато и све на свету јагње умиљато.





Дете


Дар од Бога, део срца родитељскога.
На изглед тешке а опет слатке муке ношење и навика на руке.
Заједницко плакање кад дете нешто мучи а не знаш шта и мира нема.
Друго радјање жене кад дете добије па мало биће окрене свет из корена
мање сна више љубави и ношења.
Учење првих речи, раст зубића и мука од грчића.
Дете дар разлог за живот и лављу борбу за његово боље сутра.
Радост код први пут изговорене речи мама и знања да никад ниси сама.
Мекше од памука, нежније од свиле, најмилије од свега на свету дете.
Први кораци пад и плакање, бодрење и устајање можеш мило чедо, родитељска
рука ту је да задржи и подржи, само напред полако са сунчевим зраком.
Од осмеха и дечије среће искрености нема веће.







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"