О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ЧАРОБНИ ЈЕДРЕЊАК КЊИГА

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЧАРОБНИ ЈЕДРЕЊАК КЊИГА

 

Проф. др Слађана Миленковић

Књига Маје Цветковић Сотиров „Чаробни једрењак: Прича о Николи Тесли” објављена у више издања, изузетна је бајковитa проза за децу. Тема је детињство Николе Тесле, говори о односу мајке и сина – о Ђуки и Николи, о мајчиној бризи и преданости породици. Значењски и обликовно, књига је поливалентна и пружа изванредне могућности тумачења, од оних структурно-семиотичких до реципционистичких и феноменолошких. Текст и књижевно дело, као што је познато, нису једно те исто. Текст је компонента  књижевног дела (Лотман 1970: 90) у њега улази прошли, садашњи и будући контекст. Одређен је ауторовом намером, естетским појмовима епохе – не само унутартекстуалним већ и вантекстуалним везама. Текст, дакле, не постоји сам за себе. Он укључује неки историјско-реални контекст и у свести читаоца се конституише у књижевно дело. Маја Цветковић Сотиров користи релани контекст, историјску личност, њен живот, али градећи свој ауторски с намером ствара причу која је блиска деци, уводећи измишљене јунаке и фантастичне и конституише књижевно дело.
Јунаци су поред бића пониклих из пишчеве фантазије која имају своје име и дечак и девојчица Лана. Они као главни јунци у овој модерној бајци или фантастичној причи спасавају свет,сазнајући много новог, учећи уз причу, а не само забављајући се. Књига је жанровски гранична, има особине бајке, приче, новеле, романа, свакако то је прозно дело, најбоље рећи проповетка с фантастичним елементима. Књигу отвара поглавље „Добро вече господине Тесла у којем се главни јунак, дечак упознаје с Теслом, враћајући се у прошлост, путујући напред назад кроз време и кроз простор који се описује и често везује за именоване географске просторе као што је рецимо Париз, Америка итд. Карактеристика ауторских бајки, односно савремених бајки које пишу уметници јесте и конкретизација времена и простора. Временска и просторна локализација у класичним бајкама, ауторским бајакама од Гримових, преко Пероових до Андерсенових, универзална је јер се не зна тачно ни кад, ни где се радња одвија, каже се „некада давно или „иза седам гора и тако се дете увлачи у свет вила и вештица. У модерним бајкама време се конкретизује, или као део историјске прошлости, или као део модерне свакидашњице. Опису времена поклања се већа пажња. Време када се одиграва радња у овој књизи је универзално, може да буде било кад, иако има јасно одређене временске координате у неким деловима, као што су битни датуми за Теслин живот у прошлост.
„Чаробни једрењак” је узбудљива авантура кроз време која прати и бајковито тематизује све значајне тренутке Теслиног живота, посебно његово детињство. Упутила је кроз приповедање многобројне поуке и подстакла питања. Књига о Тесли је настајала од ауторкиног најранијег детињства, док је слушала декине приче о Тесли, прилагођене дечјем узрасту. Касније, када је, према новодима у једном интервјуу добила у наследство породичну архиву фотографија свекра са његових студијских и пословних путовања, међу којима су се нашле и фотографије са Нијагаре и изазвале милион питања код њеног сина Луке и супругове братанице Лане, прича је полако почела да се склапа. Међу редовима убрзо је нашао своје место и Колумбов брод „Санта Марија” чију макету су, такође, добили од свекра на поклон. Трогодишње истраживање, приче из детињства о Тесли, Лукина и Ланина радозналост преточени су на крају у несвакидашњу књигу. И тако се књига „Чаробни једрењак: Прича о Николи Тесли” почетком 2022. нашла у књижарама широм Србије.
         „Чаробни једрењак: Прича о Николи Тесли” отпловила је преко граница и океана. Део је радионица у српским школама и Тесла клубовима широм Сједињених Држава и у Канади, доживела је невероватан успех може се наћи и на интернету у српским књижарама у Аустрији и Немачкој. До сада је Маја Цветковић Сотиров објавила неколико електронских књига, намењених деци како би малишани самостално лакше пратили путоказе у текстовима, тачније, то су књиге које у већини случајева прате објашњења. У договору са сарадницима, посебно илустраторима, дала је приповедачу улогу помагача ка разумевању текста: „Снегурочка и срце од пахуље”, „Девојчица која је упознала Пинокија”, „Књига слепљених корица” и нешто другачија, кратка електронска прича, басновила: „Вила и кофер”. У „Дечаку и вили” дружи се са усамљеним дечаком који потписује Вилински уговор о одрастању. На путу сазревања, упознаће бескрилну вилу Бескрилу – једину вилу без крила у вилинском свету. Бескрилу су сви одбацили због физичког недостатка, али она је наставила да верује у науку, убрзо је направила летелицу која лети кроз простор и време – на крају су јој се сви придружили. У књизи постоје и вољени и невољени, одбачени, тужни, насмејани… И упознајући се са њима, дечак учи важне животне лекције. Њена књига „Француска авантура” настала је у Француској, док је са породицом живела у градовима Клермон-Феран и Троа, а говори о научнику Блезу Паскалу и његовој машини за рачунање (Паскалини), једној од необичнијих у историји науке (неки је називају и првим калкулатором). Истраживала је заједно са сином најразличитије музеје, библиотеке, улице... И многе илустрације инспирисане су реалним, фотографијама које су тада забележили. „Француска авантура” је попут Једрењака – вишеслојна, вишедимензионална и садржи раван историје, науке, културе. У свим њеним делима присутан је елемент бајковитог, фантастике, као и у „Чаробном једрењаку”.
Повезујући науку, историју и културу, све заодева разумевањем и васпитањем, те су њене књиге авантуре, чаробне авантуре, али са поукама које је наменила свом сину самим тим и сваком детету, па и оном детету које је сама ауторка некада била. У оквиру њених књига које су и својеврсни путописи, бајка, а има и драмских елемената, отворају се питања историје, науке тако да када читалац уђе у свет књиге има бескрајну палету информација и занимљивости који може да научи и сазна много новог. Ово је на неки начин пример савремене књиге, када читалац уђе у књигу, долази у ситуацију да настави да трага на интернету или у конкретном прсотору за даљим информацијама. Мото књиге је „Када детињство одрасте, васпитање се претвара у животни пут”. Битан део ове књиге су и илустрације, јако су важно за дечји узраст, а аутор је Владимир Манчић. Tesla Science Foundation са школама из Филаделфије и Тесла клубовима уврстила је ову књигу у свој званични програм, са једном од порука ове књиге да свет почива на истраживању, не на готовим информацијама
 



 
 
 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"