детаљ слике: КРК Арт дизајн

ИПАК, ВОЛИШ МЕ

Не троши речи залуд,

како би скочио на друге теме,

јер ја, одлично знам,осетим и видим…

Ти ипак, волиш ме!

Увлачим ти се под кожу...

Ординирам ти мислима главом...

Знамо обоје за ватру која гори....

Јер, додир нешто дубоко носи.

Не троши речи...јер и када ћутиш

Знам да сањаш о мени!

Знаш, сањам и ја о теби.

Не троши речи....

Ал ‘једно ми само реци...

Не, не морам ти ја то рећи...

Јер осетићеш сам шта

то требао би изрећи.

Ал‘ застани мало...

Погледај ме дубоко у очи.

И ...свим речима доскочи ...

Тако што ћеш ми рећи,

то што обоје знамо

да ће се хтети само изрећи.

ВОЛИМ И ЖЕЛИМ

Јутрос сам урликнула од бола

због живота.

Отрезнила сам се после умивања сунцем

и радовала се песми џивџана

испод гранатих крошњи .

Волим !...

А понекад као јутрос

зажелим ударити саму себе.

Да снажним замахом руке

растерам небу облаке,

и да се онда смирим.

Желим!....

А то треба моћи.

И треба знати горети

пламеном буктиње као луд,

и болети од чудних болова.

Волим....

И желим

Да као река некуд течем.

И САН И ЈАВА СИ

У поодмаклој летњој ноћи

заспала ми коса на рамену твом,

Заспале су моје очи,

А ја нећу моћи да те у сновима

не сањам.

Јер јава и сан су на рамену твом.

У твоме крилу сам склупчано дете

које ме на умилно маче подсети.

Тобом се храни, и није

заробљено у дубину.

Све си : И Сан и Јава,

и ја спавам, пливам

ка површини.

У сновима и на јави си

као зима која уђе ти у кости.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: