детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАРС - ЉУДСКА ЖИВОТНА СТВАРНОСТ

ИЛИ УЛУЗИЈА

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Марс је четврта планета у сунчевом систему по удаљености од Сунца, од кога је удаљена око 230 милиона километара, а од Земље је удаљена око 228 милиона километара. Седма је по величини у сунчевом систему, дупло мања од Земље. Пречник Марса је око 6780 км. Површинска гравитација на Марсу је свега 27,5 % од темљине гравитације, што значи да би човек тежак на Земљи 75 кг на Марсу тежио свега нешто преко 28 кг. Око Марса круже два месеца, Пхобос и Деимос, који имају облике кромпира. За Марс наука сматра да је настао пре око 4,5 милијарди година, слично као и Земља, док Милутин Миланковић напомиње да је Марс ‘’Старац’’ према Земљи.

Марс као и Земља ротира око своје осе, којом приликом направи пун круг за 24,6 земљиних сати тј. за 36 минута дуже од пуног круга ротирања Земље. Марсова оса ротације има нагиб од 25 степени, док је земаљска 23,4 степена. На земљи четири годишња доба трају по три месеца, а на Марсу трају дуже и варирају у дужинама. Зависно од марсовске еклиптике, која по путањи око Сунца има јајаст облик. Пролећа на северу и јесени на југу трају по 194 сола, а јесени на северу и пролећа на југу трају по 192 сола. Северна зима и јужна лета су 154 сола, а северно лето и јужна зима 178 сола. Сол на Марсу је оно што је дан на Земљи. Један сол износи дужину трајања од једног земаљског дана и 32 минута. Дуж екватора Марса протеже се удубљење дужине око 4000 км, ширине око 600 км и дубине око 7 км. Постоји и тзв. Гранд кањон дугачак око 450 км, широк око 29 км и дубок око 1,6 км. На Марсу је висинска разлика између навише и најниже тачке много већа него на Земљи, износи преко 30 км. Највиши врх је Олимп Монс, висок око 26 км, а најнижа тачка је Бадвотер на минус 8,2 км. То је уједно и највећа висинска разлика од свих планета сунчевог сисрема. На земљи се нулта кота рачуна на нивоу мора и океана, док се то на Марсу узима као ‘’Ареоид’’, алтернативно. Према томе, Марс изгледа четвероструко неравнији од Земље. На марсовој јужној хемисфери налази се кратер Хелас Басин, широк у пречнику око 2300 км и дубок око 9 км. На марсу има много прашине, па делује веома пустињски. На својим половима има ледене капе.

Константан атмосферски притисак на Марсу износи свега 610,5 Паскала (6.105 mbara), што је равно свега 0,6% од притиска на земљином нивоу мора, односно притиску од једне атмосфере. У атмосфери Марса налази се угљендиоксид, азот и аргон, а нема кисеоника. При тако ниском притиску вода не може да егзистира у течном стању, већ искључиво у облику леда. При тако ниском притиску температуре на Марсу су веома ниске, нису за људски живот.

Година на Марсу траје 669,6 сола (марсовских дана), што одговара 687 земаљских дана.

Од када је италијански астронаут Ђовани Шиапарела (Giovanni Schiaparelle) 1877 године публиковао прву мапу Марса веровало се да Марс има канале, што је касније потврђено као илузија. Веровало се такође да на Марсу постоји и море и да рaсте вегетација. Та уверења владала су на Земљи све дo 1960 године, када је НАСА потврдила да је и то само мит. Мишљење Насиних стручњака је да је на Марсу пре неколико билиона година атмосфера била гушћа и да је било више влаге, мада су и то само нагађања. Научници су се већ уверили да на Марсу неће више пронаћи трагове живота, али још увек трагају за животним траговима из далеке прошлости, мада се не види никаква потреба да им је то неопходно. Ипак Насини истраживачи верују да ће на Марсу бити могуће обновити живот, иако се још не зна да ли је икада и постојао. НАСА је до сада послала на Марс много различитих уређаја, а свако слање кошта преко милијарду долара.

Људски живот на Марсу за сада је немогућ, пре свега због атмосфере, која ни по чему не одговара људском организму, због прениских температура (-70 С степени), те због присуства прашине, због не постојања воде и хране, а нема ни земљишта које би могло постати обрадиво, нити се може очекивати да би вегетација могла да расте на Марсу. А да би човек могао опстати на Марсу неопходно му је пре свега створити кисеоник у атмосфери приближног притиска као на Земљи, обезбедити му пијаћу воду, храну и енергију, и изградити му одговарајуће насеље удобно за живот. То све представља незамисливо велике трошкове, па се можемо запитати зар је то потребно човеку и због чега би се свему томе излагали. Колики би само требали бити васионски бродови којима би се то све достављало од Земље до Марса. Зна се да садашњи васионски бродови лете брзинама око 28.000 km/h и да су мали, могу да носе свега по неколико астронаута. Том брзином брод би од Земље до Марса путовао 340 дана. НАСА тврди да су они остварили експерименталну брзину од око 635.000 кm/h. Ако би великим васионским бродовима омогућили да лете тим брзинама, тада би путовање до Марса трајало 15 дана, што би ипак било подношљиво за људски организам. НАСА тврди да ће у првој тури путника слати око 40 мушкараца и 40 жена и да ће им претходно изградити стамбено насеље на Марсу и да ће први путници бити различитих струка и професија, док неки од пријављених планираних путника тврде да својом одлуком дарују своја тела за потребе науке. Сви су углавном свесни да би им то неповратно путовање било самоубилачко, које они добровољно прихватају.

Како ми обични људи гледамо на размишљања о насељавању Марса? Ти који планирају насељавање Марса предвиђају да на Марс, у самоубилачку мисију, шаљу друге, а не своју децу. Једино Елон Маск (Elon Musk), власник ауто-фирме ‘’Тесла’’ и ‘’Space X’’ тврди да он жели да умре на Марсу. Па ако је тако, нека му је са срећом. Има размишљања и о слању осуђеника, али се те идеје сматрају нехуманим и да не долазе у обзир. Мислим да већина човечанства мисли да је насељавање Марса бесмислица, која је технички веома тешко остварљива и да премного кошта, а питање је зашто би то човечанство уопште радило, и какве користи му то може донети, вероватно никакве или бар не толике колико би коштало. Планери мисије Марс су опседнути прирастом бројности човечанства на Земљи, мада друга група научника тврди да ће се прираст човечанства зауставити и да ће се производња хране повећати. Већина људи на овом свету мисли да би далеко боље било да улажемо све напоре и новчана средства за спас планете Земље, на којој смо већ привикли на живот. На Земљи је неопходно под хитно заменити сва минерална горива и превести сву индустрију и возила на обновљиве енергије, за чега већ човек има решења. Евентуална могућност за насељавање Марса можда би била могућа са роботима, високе интелигенције. Ако човек направи роботе са вештачком интелигенцијом, који би чак могли међусобно да се размножавају, то би им била боља варијанта, обзиром да роботима неби била потребна атмосфера, вода и храна, као човеку, а такође неби им сметале ни ниске температуре. Па чак и да је то остварљиво, могуће је запитати се, а чему и то све?

Изглед површина Марса

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: