детаљ слике: КРК Арт дизајн

НАША ЈЕ СЛАВА СВЕТИ НИКОЛА

Наша је слава Свети Никола

Доћи ће сви који нас воле,

Мамини с посла, татино друштво

И моји другари из школе.

Славски колач смо освештали,

У цркву сам га носио лично,

Тата и мама су га целивали,

А преломили смо га породично.

Упалили смо кандило крај иконе,

И приредили трпезу посну,

Рибу, кољиво и шампињоне,

Румено вино и воду росну.

Највише волим кад читамо «Оче наш...»

Уживам у срећи тог свечаног чина,

То је дан кад званично смем, баш,

И ја да попијем гутљај вина.

Наша је слава Свети Никола,

Заштитник наше фамилије,

Па сви у миру, и у молитви

Славимо уз наше најмилије.

ДИЈАЛОГ С ТАТОМ

Чујем га, улази у стан

И виче још са врата:

„Оцу се каже – Добар дан“

Ево сад ћу тата.

Чита новине и уздише,

На вест о избијању рата

„Погледај, опет се побише“

Ево сад ћу тата.

Домаћи задаци су за ђаке

Остаћеш без заната

„Одмах књигу у шаке“

Ево сад ћу тата.

Кредите не отплаћује нико

Опет је повећана рата

„Израчунај, дедер, колико“

Ево сад ћу тата.

Припрема чудо на менију,

Неспретно варјачом барата

„Што седиш, помози генију“

Ево сад ћу тата.

МИХАЈЛО, ГДЕ ЛИ ЈЕ?

Мама ми даје џепарац

Да ме Кума води на Коларац

Да аплаудирам до последњег даха

Док Кума диригује Баха.

Дивна је виолина, звук канона

И звекет лепеза са балкона,

Удараљке, дирке, гудачи

Баш све ми то пуно значи.

Ја хоћу ипак на другу страну

Идем са татом на Маракану,

Тамо су друге песме и тонови,

Падају голови, страдају ђонови.

У хору хиљаде навијача

Подршка Звезди да буде јача,

Бубњеви тутње, бакља црвена,

Спектакл то је за сва времена.

Са храма изнад стадиона,

Звоне звона за шампиона

За Пјановића из свег гласа,

Да скочи и да гол тражи маса.

Не треба мена мама џепарац,

Ако га добијам само за Коларац.

Ко год да пита: Михајло, где ли је?

На Маракани, на Северу, уз Делије!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: