О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


МИНИЈАТУРЕ

Момир Лазић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СМРТ


На исуканом ножу
убице
СМРТ у црно
завијена.



ОДЛАЗАК


Када га је метак
оборио,
руке је Сунцу
испружио,
и све се на
томе завршило.
 
 

ЗЛО

 
У набреклим зорама
подивљалог камена
змија главу положила.
палаца језиком зла
и увлачи пипке мрака
у распуклу замљу предака
мојих.


 

 ИЗДИСАЈ


На очима туга
Тамјана.
Мре јутро у дјечјим сновима.
Само руке скупљене
у грумен бола
и лет птица без повратка.
 


 

ЗАВИЧАЈ


Он је крвава рана,
лобања на
колац набијена,
зачеће дјевице
и све испочетка.
 


 

НЕСТАЈАЊЕ

 
Мој отац умире
усправно.
Све је изгубио.
О родној кући сања
и гробу
преораном.



 НА ДНУ

 
Кад човјека обешчасте
зрно пијеска им у
очима прогледа.
Од силног мрака
властите путеве не
препознају.



КАД ЧОВЈЕК ОГОЛИ

 
Кад човјек оголи
онда се јесен у њему настани.
Зебе немир
мрзне се стид,
прокишњава душа.
Кад човјек оголи
онда се размишља о прољећу.
Руке чврсто забијамо
у крваве очњаке,
у вјетру немир узимамо.
Кад човјек оголи
у срцу мржња проклија.



 

ЈЕЦАЈ


Ћутимо,
дланове пред БОГОМ отворили:
у њима завичај
и срце у
јецај замотано.



МУЧЕЊЕ

 
Уста пуна крви
слупана шеретским осмјехом,
палицом редарственика
прва су фаза мучења
која те опомињу
на смрт.
Тек кад муке своје
огромне пипке у срж мозга
оабију,
Осјетиш заправо како ти је
смрт
близак друг.


 

 КАМЕНА РАМЕНА

 
Ноћас сам потпуно
сам.
Тишина горко боли.
У свакој њеној бори
моје одживљене године.
У свакој њеној издаји моје
недосањане радости.
У свакој њеном похлепи
моје избодене очи.
У свакој њеног болести
моја рамена каменом окована
на предају не помишљају.



РАЗГОВОР СА ИНСПЕКТОРОМ


Питају ме инспектори
зашто волим свој народ.
Ви засигурно не припадате
никоме, одговарам им.
Њихов страх осјетим на
својим крвавим образима.
Своје лудило сахрањују
у откосима времена које их
на срамоту опомиње.



 ЗАТВОРСКИ ИНТЕРМЕЦО

 
У рукама метак и нож
СМРТ братиме.
Мени уплакани дјечак
рањене руке пружа.
У очима његовим пласт
сијена изгорио.
 


ПРЕБРОЈАВАЊЕ

 
Сједе скамењена дјеца
у црној плохи ноћи:
око њих свици
смртно коло играју.
пребројавање почиње у зору.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"