О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ВЕТАР У ОЧИМА ПЕСНИКИЊЕ

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ВЕТАР У ОЧИМА ПЕСНИКИЊЕ

Песме Милене Илић


Проф. др Слађана Миленковић
 
Уметничко дело је пут у неизвесно. Никада не знамо куда ће нас одвести први корак када се кроз пукотину увучемо у књижевно дело, али једно је сигурно - да никада нећемо изаћи тамо где смо ушли. Путеви којима лутамо кроз смисао стихова у песничкој збирци Милене Илић „Комад слагалице наше приче“ (2020)су разнолики, неки увиру у прошлост историју књижевности, неки су рефлексија дневног окружења песникиње.
За Милену Илић поезија је начин спознаје света, који је окружује. Стихови су опсервација стварности. Песникињин свет је „У стакленој дворани“, у којој саму себе храбри кад каже: „Упамти: Све ће проћи“. Од доминантних мотива издвајају се љубав, усамљеност, песма итд. У љубавним песмама преовладава осећање сете, стихови су понекад осенчени тугом, понекад жудњом. У тим песама списатељица се обраћа драгом, он је њен вољени, некад извор чежње али неодвојиви део песникињиног бића и нераскидива веза са животом и осећањем среће.Моли ветар да пренесе осећања драгом, док је она „Скривена у маленом џепу“ његовог уздаха у „Неприметној песми“. Сматра да је „Премало ветра у очима“  који би требало да „одува жудњу“ док она „нестане у бескрају“. Драги може да буде и конкретна особа, али то није битно за поезију, њен драги, песнички драги је имагинарни, привлачан, колико далек, толико и узвишен. У љубавним песмама стихове је изнедрила из стваралачке енергије Ероса. Осећања су снажна и читалац схвата да, кад не би било те песникињине ватре, не би било ни песмепопут „Изгубљене песме“, ни целе збирке.
Песникиња призива једну од девет муза, музу Еутерпу, првобитно заштитницу музике, која је касније постала заштитница лирске поезије. У преводу са старогрчког њено име значи „она која воли, обожава, увесељава, задовољава“ и њој Милена Илић посвећује једну песму. Лектиром, прочитаним делима осенчене су још неке песме, чак се налазе истакнути и цитати латинских пословица попут: Пожури полако - Festina lente. Повод за песму су ипак у већој мери доживљаји песникиње, јутро које дочекује заједно са неком драгом особом гледајући излазак Сунца, догађаји чији је сведок. Инспирација су и дневни догађаји за које је сазнала из вести попут оног у песми „Коридор 10“. Окупира је и манастир Грегетег који сматра својим и географски појмови Срема, али и годишња доба од којих је преовладавајуће јесен, тематизована у стиху и понегде у наслову. Преокупација су јој спознаја стварности, дневничке опсеравције, схватање себе и сопствених осећања песмама и љубави као сврхе живота. У песми „Кајање“ пита се „Којој се звезди / вечерас клањаш?“ док „Оловка прича / неку своју причу“. Љубав доминира у „Неприметној песми“ и у песмама „Једна од оних прича“, „Пут на путу за назад“, „Закаснела јесен“ „Октобар“ „(Не)скривено“ и другим. Метафора за ветар у очима потврђује појаву нове песникиње на нашој књижевној сцени која се у првој збирци најавила.
Стихови су слободни, нема везаног или римованог стиха, што је доказ модерности и стихови прате мисаони ток ауторке. Песму закључује поентом издвојеном у два стиха или пише без издвајања стихова у строфе. Милена Илић ствара свој поетски свет поштујући споствено биће и своју унутрашњу потребу и нужност. Сврха њене, и лирике уопште, је да занесе и да буде истинита и искрена, а ова збирка то јесте. Ненаметљиво и мисаоно, преноси истину, сопствену спознају света путем уметности.
 




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"